"Islamska država" aktivna i u Nemačkoj?

"Milijarda muslimana za Islamsku državu (IS)": tim rečima ova radikalno-islamistička milicija vrbuje simpatizere na Internetu. Kada je početkom juna taj poziv video, odmah je hteo da se priključi pokretu, kaže jedan 24-godišnjak u razgovoru za DW. Naš sagovornik želi da ostane anoniman i ne želi da otkrije iz kog nemačkog grada dolazi. Otkriva samo toliko: preko Fejsbuka je objavio svoju podršku IS-u, budući da je "jedinstvo muslimana moguće ostvariti samo uspostavljanjem kalifata." Šta je tačno napisao, to takođe ne želi da otkrije, ali strah od nemačke Službe za zaštitu ustavnog poretka nema. I to po svoj prilici s pravom, budući da organizacija "Islamska država" u Nemačkoj uopšte nije zabranjena.

Ova sunitska ekstremistička grupacija, javnosti prethodno poznata kao ISIS, bori se u Siriji i u Iraku. Na teritoriji koju su u međuvremenu preuzeli, proglasili su "Božju državu" i progone sve pripadnike drugih religijskih manjina, kao i svakoga ko drugačije misli. Brojni izveštaji koji govore o prisilnim regrutacijama i ubijanju ljudi dolaze sa svih strana. I iz Nemačke mladi ljudi odlaze u Siriju, kako bi se priključili jedinicama Islamske države. "Bez posrednika u zemlji, koji im pomažu da uspostave kontakt u Siriji, to bi jedva bilo moguće", smatra Ula Jelpke, nemačka političarka iz redova Levice. Tokom poslednjih nekoliko meseci u Nemačkoj je uhapšeno više pripadnika IS-a, a bilo je sukoba između pristalica ekstremističke milicije i Jezida. Zbog svega toga Jelpke traži zabranu organizacije "Islamska država" u Nemačkoj.

Zahtevi za ukidanje zabrane PKK

Takvu zabranu u Nemačkoj u delo može da sprovede savezni ministar unutrašnjih poslova. Ali da li se tako nešto planira? U Berlinu niko o tome nije spreman da govori. "O eventualnim planovima o zabranama savezni ministar se načelno ne izjašnjava", navedeno se u obrazloženju koje je na lični zahtev Jelpke dobila iz Berlina. U istom se pored ostalog navodi: "Objavljivanje takvih informacija bi predstavljalo svojevrsno upozorenje i time bi zabrana izgubila na efikasnosti."

Koliko pristalica "Islamska država" u Nemačkoj ima, teško je reći. U Saveznom uredu za zaštitu ustava upućuju na poslednji izveštaj ove institucije. Mada ni u njemu pouzdanih brojki nema. A nisu poznate niti strukture grupe IS-a u Nemačkoj, stoji u izveštaju.

To je jedan od razloga zbog kojeg je i demohrišćanski političar Volfgang Bozbah, skeptičan kada je reč o zabrani IS-a. Prema njegovim tvrdnjama, najpre bi moralo da se utvrdi da li je IS u Nemačkoj strukturisana kao organizacija, u šta predsednik Odbora za unutrašnju politiku nemačkog parlamenta sumnja. Umesto toga Bozbah predlaže da se promovisanje IS-a i regrutacija simpatizera proglase krivičnim delom.

Političarka Levice, Jelpke svoj zahtev za zabranu IS-a, povezuje sa prethodnim zahtevom ove stranke - ukidanjem zabrane za delovanje Kurdske radničke stranke (PKK) u Nemačkoj, koja ima oko 13.000 članova. O ovoj organizaciji Kurda u Turskoj u izvještaju Službe za zaštitu ustavnog poretka stoji kako se ona u Evropi doduše trudi oko stvaranja novog, nenasilnog imidža, ali da ipak vrbuje mlade ljude za gerilsku borbu u kurdskim područjima.

Realna politika umesto zabrana

Međutim, kurdske milicije se baš i kurdski Pešmerga borci na severu Iraka trude da zaustave napredovanje trupa "Islamske države". Veliki broj pripadnika manjinskih religija nalazi se u bekstvu pred islamskim fundamentalistima, a PKK "štiti i spasava brojne hrišćane", naglašava predsednik poslaničkog kluba Levice u Bundestagu, Gregor Gizi.

Zahtevi do sada nisu nailazili na veliki interesovanje na nemačkoj političkoj sceni, ali s obzirom na novonastalu situaciju na severu Iraka, dosadašnja praksa zabrana u zemlji, nije se pokazala preterano efikasnom. Jer nemačka vlada podržava iračko-kurdske Pešmerge, mada su oni u bliskoj vezi sa tursko-kurdskom PKK. Prema tvrdnjama neimenovanog komandanta PKK, oni oružje dobijaju upravo od Pešmerga, što opravdava rečima: "Mi se na kraju krajeva borimo protiv istog neprijatelja."

Nemačka vlada trenutno razmišlja o slanju vojne pomoći kurdskim Pašmergama na severu Iraka - reč je pored ostalog i o zaštitnim prslucima, ali i o zaštitnim oklopnim vozilima. A kancelarka Merkel više ne isključuje ni mogućnost direktnog slanja oružja Kurdima, koji se bore protiv pripadnika "Islamske države".