Islamisti zbližavaju Belu kuću i Kremlj

Na prvi pogled je sve kao i ranije. Ruska državna televizija ne propušta priliku da osudi Zapad. Televizijski voditelj je u četvrtak sa zadovoljstvom citirao iranskog predsednika Hasana Rohanija koji je održao govor pred Generalnom skupštinom UN u Njujorku. Jačanje terorističke paravojske u Iraku i Siriji je rezultat „strateške greške Zapada“.

Verbalna podbadanja su ostala. „Za mene je bilo komično što je američki predsednik nekoliko puta rekao da je svet postao slobodniji i sigurniji“, podrugljivo je komentarisao ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Radilo se o Obaminom govoru pred Generalnom skupštinom. Lavrov je ogorčen zbog činjenice da je Obama pomenuo Rusiju kao jednu od najvećih opasnosti u svetu, odmah iza epidemije ebole i islamističkog terora.

Ruski borbeni avioni u Iraku

Slučaj Ukrajine i dalje otežava odnose između Rusije i Zapada. Međutim, borba protiv Islamske države na Bliskom istoku zbližila je Moskvu i zapadni svet kao što nije bio slučaj u poslednjih nekoliko meseci. Rusija je u sredu zajedno sa ostalim državama u Savetu bezbednosti glasala za američku rezoluciju protiv islamističke terorističke grupe. U toj rezoluciji se pored ostalog navodi da su sve države obavezne da zaustave svaku vrstu podrške teroristima.

Kada je reč o koaliciji protiv Islamske države, koju su osnovale SAD, Moskva se izjasnila, kako se ocenjuje: suzdržano do neutralno. Kremlj u tome ne želi da učestvuje. „Anti-IS koalicija nije diskoteka, ne očekujemo pozivnicu i nećemo kupovati ulaznice“, izjavio je za agenciju Interfaks predstavnik ruskog Ministarstva spoljnih poslova. On je istovremeno naglasio da Rusija već podržava one države koje se bore protiv IS.

Pre svega se radi o vojnoj pomoći Iraku. Rusija je prema medijskim navodima letos režimu u Bagdadu isporučila desetak borbenih aviona tipa suhoj i nepoznat broj vojnih helikoptera. Moskva i Bagdad su u julu potpisali sporazum vredan nekoliko milijardi dolara. Reč je o isporuci raketnih bacača tipa grad, haubica i drugog oružja i opreme.

Moskovske brige zbog Sirije

Dok su u iračkom pitanju Rusija i Zapad de facto na istoj strani, napetosti ostaju kada je reč o Siriji. Moskva kritički gleda na poslednje američke vazdušne napade na položaje džihadista u Siriji. Rusija zahteva da se takvi napadi smeju vršiti samo uz odobrenje vlade u Damasku. SAD to odbacuju jer režim predsednika Asada zbog njegovog odnosa prema opoziciji ne smatra legitimnim.

Za Rusiju je Sirija blizak partner još iz vremena Sovjetskog saveza. Otkako je izbio građanski rat 2011. godine, Rusija je na strani Asadovog režima i u Savetu bezbednosti je već nekoliko puta sprečila uvođenje sankcija. Moskva je pre godinu dana ubedila Siriju da uništi hemijsko oružje. Tako je Rusija sprečila američke vazdušne napade na sirijske trupe. Moskva se sada boji da bi SAD osim položaja IS mogle da bombarduju i regularnu Asadovu vojsku.

Moskva prebacuje Vašingtonu da prema Siriji ima dvostruki aršin. „Niko nije hteo da nas sluša kada smo pozvali da se pomogne sirijskoj vladi u borbi protiv terorista“, kaže ruski ministar Lavrov.

IS preti Putinovoj Rusiji

Ruska indirektna podrška u borbi protiv Islamske države je i samoodbrana. Islamistička paravojska je pre nekoliko dana zapretilai ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu. U jednom video snimku objavljenom na internetu se poručuje da će „ruski severni Kavkaz biti oslobođen“. „Pretnje napadima u severnom Kavkazu treba da se shvate ozbiljno“, kaže predsednik spoljno-političkog odbora u Federalnom veću Mihail Margelov.

Stručnjaci za bezbednost smatraju da u Siriji ima boraca iz Rusije, ali i da u Rusiji ima aktivista IS. Tačni podaci nisu poznati. Početkom septembra je u Moskvi uhapšena osoba za koju se smatra da je član IS. Na ruskim društvenim mrežama se sve češće blokiraju stranice pristalica „Islamske države“.