In memoriam: Dževad Karahasan

„Dževad Karahasan je bio jedan od najrenomiranijih pisaca Balkana i jedan od najviše poštovanih u regionu. Karahasan je pisao romane, drame, eseje i teorijska dela. Svim žanrovima je zajednička izvesna mera prosvetiteljstva, težnja da posreduju između Istoka i Zapada ili islama i hrišćanstva", piše austrijski Standard.

„Dževad Karahasan je rođen 29. januara 1953. u Duvnu u Jugoslaviji, u muslimanskoj porodici, ali je kao dečak obrazovanje stekao kod franjevaca. Nakon studija književnosti i teatrologije u Sarajevu, postao je docent na odseku na dramaturgiju Akademije scenskih umetnosti u glavnom gradu Bosne i Hercegovine.

U saopštenju povodom smrti Dževada Karahasana, Andrea Majer, državna sekretarka Austrije za umetnost i kulturu, istakla je sledeće: Bez sumnje, bio je jedan od velikih evropskih savremnih pisaca. U vreme podela, on je u svojim delima prizivao dijalog. Nedostajaće nam njegov glas razumevanja i tolerancije", završava Standrad.

Kornelija Gajsler u listu Berliner cajtung piše da je „Dževad Karahasan vodio kampanju za demokratsku raznolikost ideja.

„Utopija o suživotu religija i kultura, koja je privremeno ostvarena i u socijalističkoj Jugoslaviji, intelektualna i kulturna raznolikost, rat i opsada od 1425 dana, našli su svoj put u njegovom stvaralaštvu".

Sarajevo, grad u koji je došao da studira 1972. postao je njegova životna tema". Autorka navodi da je 1993. napustio taj grad ali ga je u suštini uvek nosio sa sobom.

„Dnevnik selidbe"

Tragovi njegove životne teme najjasniji su u „Dnevniku selidbe", prvi put objavljenom 1993. i u dorađenoj verziji 2021. Umesto pogovora, novo izdanje sadrži razgovor između autora i urednice njegove izdavačke kuće Katarine Rabe.

Dževad Karahasan tu objašnjava kako je tokom opsade sa zaprepašćenjem shvatio da počinje da usvaja dualistički pogled na svet, misleći na "njih” i "nas”. `Ovakvo razmišljanje je opasno, jer pisac i književnost, kako ja razumem, ne smeju da se upliću u pojednostavljivanje. Uprošćavanje je, po meni, osnovni greh, najozbiljniji koji književnost može da počini`.

„Bio je evropski pisac svetske klase, nedostajaće nam", piše Berliner cajtung.

Tilman Šprekelzen u članku objavljenom u listu Frankfurter algemajne cajtung piše o Karahasanovim delima i navodi da se „u njegovim romanima i esejima oseća njegova tuga zbog gubitka sveta u kojem napetosti koje je primećivao između pojedinaca, još nisu bile pripisivane celim etničkim grupama, kao i njegovo uverenje da je umetnost, posebno književnost, više od neke utehe koju može da pruži odvraćanje od nepodnošljive stvarnosti. Ako je prihvatimo, ponuda za dijalog koju ona sadrži, može pomoći u očuvanju samog sebe".

Svakodnevica rata u vreme večnog mira

„Šta rat znači u vremenu koje su barem Evropljani nakon Drugog svetskog rata već smatrali početkom večnog mira, on je istražio do najmanjih svakodnevnih detalja“, piše Gregor Dotzauer u listu Tagesšpigel.

„Opsada Sarajeva od strane bosanskih Srba u aprilu 1992. koja se protezala tokom 1425 dana i postala najduža opsada (jednog glavnog grada) 20. veka, postala je lična trauma za Dževada Karahasana, istorijska paradigma i oličenje istovremeno mogućnosti i nemogućnosti etničko-verskog pluralizma.

Dževad Karahasan, čovek izuzetne ljubaznosti i topline, za svoj rad je dobio mnoge nagrade, od kojih je poslednja Geteova nagrada grada Frankfurta 2020." piše Tagesšpigel.

Priredio: Mehmed Smajić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.