Ima li dokaza protiv Olivera Ivanovića? | Politika | DW | 14.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ima li dokaza protiv Olivera Ivanovića?

Oliver Ivanović je nakon štrajka glađu prebačen iz pritvora u Prištini u severni deo Mitrovice. On je optužen za ratne zločine protiv Albanaca 1999. i 2000, dok njegovi branioci tvrde da su optužbe samo politička farsa.

Život sa osobom koja se sumnjiči za ratne zločine svakako nije jednostavan. Međutim Milena Popović-Ivanović, supruga Olivera Ivanovića, tvrdi da „ni na koji način ne sumnja da je njen Oliver umešan u bilo koji zločin“. „Mi, ali i svi ljudi koji ga znaju, bili smo veoma iznenađeni tim hapšenjem. To je za sve nas bio grom iz vedra neba, jer smo ubeđeni i znamo da Oliver nije bio umešan ni u kakve zločine“, kaže za Dojče vele Milena Popović-Ivanović. Ona je ubeđena da je hapšenje Olivera Ivanovića „politički motivisano“, kako bi ga sprečili da pobedi na poslednjim lokalnim izborima u severnom delu Mitrovice.

Oliver Ivanović uhapšen je nakon što je pozvan telefonom na saslušanje na koje je otišao i više se nije vratio kući. Dok je boravio u prištinskom pritvoru, zdravstveno stanje mu je „bilo vrlo ugroženo“, pogotovo nakon početka štrajka glađu, 4. februara. On je „nakon prebacivanja u severni deo Mitrovice pregledan od lekara i sada mu je zdravstveno stanje stabilno“, kaže Milena Popović-Ivanović. Njen suprug i ranije je imao nekih srčanih tegoba, ali se njegovog psihofizičko stanje pogoršalo pošto „više od mesec dana nije smeo da izađe u šetnju, na čist vazduh, i zato što nije mogao da vidi svoje malo dete i svoju porodicu za koje je mnogo vezan“.

Optužbe odbačene 2002. godine

Istražni organi terete Ivanovića za učešće u zločinima protiv kosovskih Albanaca 1999. i 2000. godine, a 27. februara je sudija Osnovnog suda u Mitrovici odlučio da mu se produži pritvor za još dva meseca.

Istražni organi terete Ivanovića za učešće u zločinima protiv kosovskih Albanaca 1999. i 2000. godine, a 27. februara je sudija Osnovnog suda u Mitrovici odlučio da mu se produži pritvor za još dva meseca.

U kosovskim medijima su se nakon privođenja Olivera Ivanovića pojavile informacije da je on trebalo da bude uhapšen još 2001. godine, ali su hapšenje „sprečile francuske jedinice Kfora“, koje su u to vreme bile stacionirane na severu Kosova. Supruga Olivera Ivanovića priznaje da je takvih optužbi protiv Ivanovića bilo i 2002, kada je i pozivan na saslušanje, ali su one „odbačene kao potpuna budalaština i slučaj je zatvoren“. Ona je „sasvim sigurna da će istina i pravda pobediti“ i da će njen suprug biti oslobođen svih optužbi za ratne zločine.

Istog ubeđenja je i Oliverov brat Miroslav Ivanović, sudija opštinskog suda u severnom delu Mitrovice. „U optužnici se navode neke stvari koje su krajnje nebulozne i iznenađujuće. Oliveru se stavlja na teret da je izvršio ta dela iz nacionalističkih pobuda. A Oliver potiče iz porodice naših roditelja i roditelja naših roditelja koji su ceo svoj život podelili sa Albancima ovde na Kosovu“, tvrdi njegov brat. Miroslav Ivanović, koji svog brata pomaže i u pravnom delu, tvrdi da se oni ne boje nijednog svedoka već da se „raduju svakom poštenom i iskrenom svedoku, pošto oni ne mogu da izgovaraju drugačije stavove, sem da Oliver Ivanović nije kriv.“

Šta se dogodilo 14. aprila 1999?

Predmetom i optužbama za ratne zločine protiv Albanaca tokom 1998, 1999. i 2000. godine bavio se i Fond za humanitarno pravo. Direktor te organizacije za Kosovo, Bekim Bljakaj kaže da su i oni istraživali slučajeve za koje se optužuje Ivanović. „Mi nemamo nijednog svedoka ili izjavu koja bi teretila gospodina Ivanovića za to što mu se stavlja na teret. Zato ne mogu da tvrdim da li je Ivanović umešan ili nije u ratne zločine protiv kosovskih Albanaca“, kaže Bljakaj za Dojče vele.

Potpuno suprotnog mišljenja je Haljit Barani, koordinator Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda u Mitrovici. On je ime Olivera Ivanovića vezao za zločine na Kosovu i kada je svedočio na suđenju protiv Slobodana Miloševića u Hagu. „Oliver Ivanović, zajedno sa drugim srpskim kriminalcima, učesnik je najvećeg masakra u Mitrovici koji se dogodio 14. aprila 1999. godine, u naselju Kovači, gde je streljano 31 Albanac i to svih uzrasta“, tvrdi Barani i dodaje: „Nakon rata, u noći između 3. i 4. februara 2000. godine, pred očima francuskih vojnika i policajaca Unmika, Oliver Ivanović je, zajedno sa Draganom Delibašićem, predvodio srpske bande koje su u svojim kućama streljale deset Albanaca starosti između 14 i 65 godina“.

Ivanovićeva supruga ubeđena je da je njegovo hapšenje „politički motivisano“, kako bi ga sprečili da pobedi na poslednjim lokalnim izborima u severnom delu Mitrovice.

Ivanovićeva supruga ubeđena je da je njegovo hapšenje „politički motivisano“, kako bi ga sprečili da pobedi na poslednjim lokalnim izborima u severnom delu Mitrovice.

Barani tvrdi da su srpske snage predvođene Ivanovićem te noći ranile 25 osoba i teško zlostavljale 93 Albanca. Prema podacima Baranijevog Odbora, u periodu od 2000. do 2004. godine, iz severnog dela Mitrovice nasilno je proterano 1564 albanskih porodica odnosno ukupno 11.362 ljudi. Barani ističe da za svoje tvrdnje ima i svedoke koji su preživeli ta zlodela. „Svedoci koji su svoju izjave deponovali u naše Odboru svojim očima su videli i čuli kada je Oliver Ivanović naredio da se bacaju i bombe kroz prozore u stanove čija vrata nisu mogli da otvore, pošto su bila blindirana“, podvlači Barani. Po njemu, svedok Špend Hasani „lično je video Olivera Ivanovića kako je naoružan išao od kuće do kuće i naređivao Albancima da se isele iz severnog dela Mitrovice“. Odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda ima osam svedoka koji su pod punim imenom i prezimenom dali izjave koje Olivera Ivanovića terete za ratne zločine.

Svedoci ponovili optužbe pred Euleksom

Barani sumnja da je Oliver Ivanović „prebačen iz Prištine na sever Mitrovice s ciljem da pobegne iz zatvora“, uz objašnjenje da je takvih slučajeva bilo i ranije, a poslednje „divlje ponašanje u tom delu se dogodilo juče, kada je jedan Srbin oslobođen iz policijske stanice u Zubinom Potoku“.

Barani tvrdi da hapšenje Olivera Ivanovića nema nikakve veze sa politikom i izborima. „Mi smo 25. februara 2013. godine predali organima Euleksa kompletnu dokumentaciju o zločinima Olivera Ivanovića i njegovih saradnika. Istražni organi obavili su svoj posao i uhapsili ga, tako da priče o političkom hapšenje nemaju nikakvog osnova“, tvrdi Haljit Barani. Organi Euleksa su, prema njegovim rečima, pozvali na saslušanje sve svedoke koji su ponovili optužbe i koji su spremni da svedoče u procesu protiv Olivera Ivanovića.

Autor: Bahri Cani
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM