Iljir Meta: Vrši se pritisak samo na jednu stranu
21. februar 2019.
DW: Gospodine predsedniče, u Berlinu ste se sreli s nemačkim predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom. Kakvu poruku ste dobili od njega?
Iljir Meta: Da bi ga radovalo da čuje za nove uspešne priče iz Albanije i drugih zemalja, poput one o sporazumu između Makedonije i Grčke, kako bi mogao da nastavi svoje neumorno angažovanje na proširenju EU zemljama Zapadnog Balkana.
Ali, iz Albanije ne stižu dobre vesti: opozicija protestuje, poslanici hoće da vrate mandate i svrgnu šefa vlade Ramu.
Eskalacija ne valja, pri čemu nas samo nekoliko meseci deli od odluke zemalja EU o početku pristupnih pregovora sa Albanijom. Zato je vreme da opozicija napravi jedan, a premijer - dva koraka unazad. Oni bi trebalo da poštuju nezavisne institucije, ne bi smeli da utiču na formiranje novih institucija zakona i trebalo bi rasvetle neke slučajeve korupcije koji su uzdrmali javnost u poslednje vreme. Inače ćemo propustiti priliku – koja je zbog istorijskog sporazuma između Grčke i Makedonije sada za obe zemlje vrlo povoljna – da Evropska unija u junu pošalje Zapadnom Balkanu jak signal nade i ohrabrenja u procesu proširenja.
Za četvrtak su najavljeni protesti u zemlji – šta je Vaša poruka demonstrantima?
Važno je da svaki protest prođe mirno, da oni koji organizuju proteste preuzmu odgovornost za ono što se tamo dešava. Sramota je da svaki najmanji povod vodi u proteste. Jer, nezadovoljstvo u Albaniji je veliko i vreme je da se prestane sa instrumentalizovanjem tog nezadovoljstva i gneva, već da se oni pravilno interpretiraju i pretvore u pozitivan razvoj zemlje.
Između Kosova i Srbije bi uskoro trebalo da bude sklopljen sporazum. Nije isključena ni mogućnost promene granica. Kako vi to vidite?
Uvek verujem u dijalog, ali i u motivaciju i inspiraciju za uspeh tog dijaloga, koji bi za obe strane trebalo da bude zajednička evropska perspektiva. Slično kao u slučaju Makedonije želim ovde posebno da naglasim saradnju između SAD i EU, a u ovom slučaju još specifičnije, saradnju između SAD i Nemačke. Važno je da se sporazum postigne što pre. To bi trebalo da garantuje mir i trajnu bezbednosti u regionu, ali i evropsku perspektivu za obe zemlje, kako za Srbiju tako i za Kosovo. U ovom trenutnu nema podesnije zemlje od Nemačke da to garantuje.
Trenutno se sa svih strana na Kosovo vrši pritisak da ukine takse na robu iz Srbije – je li to ispravno?
Najpre bih želeo da izrazim duboko razočaranje zbog toga što nije bilo odluke o viznoj liberalizaciji za građane Kosova. Drugo: ni u kom slučaju nisam za nove prepreke u dijalogu, ali dijalog bi trebalo da bude fer, a ne da se vrši pritisak samo na jednu stranu. Nemačka bi mogla biti ključna zemlja EU koja bi ponovo mogla da ima važnu ulogu u uspostavljanju poverenja i uklanjanju prepreka za dijalog.
Pre nekog vremena je bilo i predloga da se kosovskim Albancima daju albanske vize - ako se i dalje bude otezalo sa viznom liberalizacijom.
To nije rešenje. Albanija mora da poštuje svoje obaveze inače bi jednog dana zemlji mogla biti oduzeta vizna sloboda. To ne bi bilo rešenje za građane Kosova. Građani Kosova imaju svoje sopstvene pasoše, svoju državu koju su priznale 23 zemlje EU. Dobili su jedno obećanje i ono je davno trebalo da bude ispunjeno, jer vizna liberalizacija je tehnički proces i oni su te tehničke preduslove mnogo bolje ispunili nego svojevremeno Albanija i druge zemlje Zapadnog Balkana.
Iz albanskog prostora se sve češće čuje priča o albanskoj uniji. Kakav je Vaš odnos prema toj viziji?
Albanci su kao nacija najviše profitirali od pada Berlinskog zida. Kada vidimo gde se Albanija danas nalazi i uporedimo sa onim gde je bila pre 30 godina, kada vidimo Albance na Kosovu koji danas imaju sopstvenu državu, kada vidimo prava Albanaca u Makedoniji ili Crnoj Gori, koja nikada nisu bila veća, onda verujem da su Albanci zainteresovani za nastavak tog projekta i da bi trebalo sve da polažu na zalaganje za evropeizaciju Balkana.
Iljir Meta (49) je od juna 2017. predsednik Albanije.