Hrvatskom vlada opasna politika nezameranja

Ovog vikenda u Supetru na Braču četvoro mladih sezonskih radnika iz Slavonije i Varaždina, a s njima i lokalni vatrogasac koji je pokušao da ih zaštiti premlaćeno uz povike „Di su Srbi?“. U ponedeljak je preminuo gradski poslanik SDSS-a iz Kastva, pretučen pre mesec ipo dana u Rijeci. 

„Ne bi se štel zameriti“ atmosfera

Gradonačelnica Supetra Ivana Marković je doduše odmah najavila ukidanje finansiranja i zabranila održavanje takozvanog Torcida kupa jer su napadači očito bili navijači. Ali izostaje reakcija ključnih političkih aktera koji i dalje ćute, baš kao što se nisu ni osvrnuli na hajku kojoj su poslednjih dana bili izloženi i strani novinari odnosno mediji. Reč je o opasnoj politici nezameranja i filozofije života koja se svodi na zagrebačku uzrečicu „Ne bi se štel zameriti“. 

Kako ističe psihološkinja dr. Mirjana Krizmanić, upravo ta uzrečica karakteriše odnos hrvatskih građana i većine političara prema stanju u zemlji i pojavama, s kojima se većina zapravo ne slaže niti ih podržava, ali ne želi ni da javno iskaže svoj stav:

„Jedna od mana Hrvata je ta filozofija života sažeta u zagrebačkoj uzrečici 'Ne bi se štel zameriti' koja zapravo govori: imam mišljenje, ali ga ne želim izreći. To je potpuno pogrešan odnos prema životu i društvu jer ispada da podržavaju loše pojedince i grupe koje štete zajednici, budući da se ćutanje najčešće tumači kao odobravanje“.

Zbog takve životne filozofije, svako može nametati društvu šta god hoće, a izostaje konstruktivna rasprava u kojoj će se suprostavljati različita mišljenja o određenoj temi. Izostanak društvenog dijaloga, nedostatak „hrabrih i odvažnih osoba“ koje se ne boje da javno iznesu stav o stvarima i pojavama s kojima ne slažu, ističe Krizmanić, sprečava društvo da se razvija. Ona načelno ne podržava zabrane izražavanja stavova, ali joj je neprihvatljivo što u Hrvatskoj gotovo uopšte nema pravih javnih rasprava ni dijaloga među neistomišljenicima.

Kojim se to krugovima ide niz dlaku?

Sasvim u skladu s uzrečicom „Ne bi se štel zameriti“ ponaša se i državni vrh kad je reč o osudi pokušaja ustašizacije, šovinističkih premlaćivanja ili slučajeva javnog linča svih onih koji kritički progovaraju o NDH. 

Sasvim u skladu sa spomenutom uzrečicom završio se i naš prošlonedeljni pokušaj da doznamo kakav stav o hajci ekstremno desnih medija i političara na strane medije i novinareima predsednik Odbora za spoljnu politiku, Miro Kovač (HDZ). 

Iako je na toj funkciji i takođe pretendent na poziciju predsednika HDZ-a Andreja Plenkovića, Kovač je prvo tražio da se „upozna s temom“ te nas zamolio da mu se javimo dan kasnije. Drugi dan nije pronašao vremena da odgovori na pitanja, ali je SMS-om zamolio da mu to „ne zamerimo“ , a treći dan više uopšte nije odgovarao na pozive. Čini se kako se Kovač „ne bi štel zameriti“ Hrvatskom tjedniku i zastupniku Željku Glasnoviću, koji je sa saborske govornice označio dopisnike stranih medija kao hrvatske neprijatelje. 

Ni SPD nije osudio Glasnovićev istup

Potpredsednik Odbora za spoljnu politiku Joško Klisović iz SDP-a, stranke čiji su poslanici zajedno s ostalima odšćutali Glasnovićev grubi verbalni napad na strane dopisnike, u izjavi za DW naglašava kako on sve takve pojave osuđuje, a pogotovu šovinističke napade i obračune s novinarima i medijima. Klisović je jedan od retkih SDP-ovaca koji se javno kritički oglašava o hajkama na neistomišljenike, učestvovao je i u majskom protestu novinara protiv cenzure i stalnog pritiska na novinare i medije. 

„Opozicija teško može mnogo uraditi i takvim slučajevima, ali mora na to reagovati. Neretko sam usamljen u osudi ekstremističkih pojedinaca i grupa, izluđuje me što su hajke na političke neistomišljenike postale normalne i, na neki način, sasvim prihvaćene u društvu. No, za to je kriva prvenstveno Plenkovićeva vlada koja uopšte ne reagujea na napade kakav je bila poternica za austrijskim i nemačkim novinarima koji su kritički izveštavali o komemoraciji na Blajburgu“, kaže Klisović. 

Napominje da su, osim vlasti, problem i mediji, pogotovo televizije koje retko izveštavaju ili problematizuju napade na neistomišljenike kakav je bio napad na strane dopisnike. 

„Svi smo odgovorni za to što je hrvatsko društvo umrtvljeno i otupelo na rušenje demokratskih standarda, vlast najviše. Pre šest godina primljeni smo u Evropsku uniju, ali Evropa još nije ušla u Hrvatsku, još smo debeli Balkan i to se hitno mora mijenjati. Vlada to ne čini, okreće glavu od pokušaja revizije antifašističke prošlosti, ali baš zato u borbu za evropske demokratske standarde moraju ući opozicija, mediji i civilno društvo i dići svoj glas te jače pritisnuti vladu jer je ovakva situacija neodrživa“, zaključio je Klisović.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android