Hrvatskom vlada opasna politika nezameranja | Politika | DW | 10.06.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Hrvatska

Hrvatskom vlada opasna politika nezameranja

Visok stepen tolerancije društva na šovinističke ekstremističke ispade i hajke na neistomišljenike, odnosi prve žrtve, a državne vlasti Hrvatske ćute. Ipak, ima i jasnih reakcija, kao što ona gradonačelnice Supetra.

Ovog vikenda u Supetru na Braču četvoro mladih sezonskih radnika iz Slavonije i Varaždina, a s njima i lokalni vatrogasac koji je pokušao da ih zaštiti premlaćeno uz povike „Di su Srbi?“. U ponedeljak je preminuo gradski poslanik SDSS-a iz Kastva, pretučen pre mesec ipo dana u Rijeci. 

„Ne bi se štel zameriti“ atmosfera

Gradonačelnica Supetra Ivana Marković je doduše odmah najavila ukidanje finansiranja i zabranila održavanje takozvanog Torcida kupa jer su napadači očito bili navijači. Ali izostaje reakcija ključnih političkih aktera koji i dalje ćute, baš kao što se nisu ni osvrnuli na hajku kojoj su poslednjih dana bili izloženi i strani novinari odnosno mediji. Reč je o opasnoj politici nezameranja i filozofije života koja se svodi na zagrebačku uzrečicu „Ne bi se štel zameriti“. 

Kako ističe psihološkinja dr. Mirjana Krizmanić, upravo ta uzrečica karakteriše odnos hrvatskih građana i većine političara prema stanju u zemlji i pojavama, s kojima se većina zapravo ne slaže niti ih podržava, ali ne želi ni da javno iskaže svoj stav:

„Jedna od mana Hrvata je ta filozofija života sažeta u zagrebačkoj uzrečici 'Ne bi se štel zameriti' koja zapravo govori: imam mišljenje, ali ga ne želim izreći. To je potpuno pogrešan odnos prema životu i društvu jer ispada da podržavaju loše pojedince i grupe koje štete zajednici, budući da se ćutanje najčešće tumači kao odobravanje“.

Zbog takve životne filozofije, svako može nametati društvu šta god hoće, a izostaje konstruktivna rasprava u kojoj će se suprostavljati različita mišljenja o određenoj temi. Izostanak društvenog dijaloga, nedostatak „hrabrih i odvažnih osoba“ koje se ne boje da javno iznesu stav o stvarima i pojavama s kojima ne slažu, ističe Krizmanić, sprečava društvo da se razvija. Ona načelno ne podržava zabrane izražavanja stavova, ali joj je neprihvatljivo što u Hrvatskoj gotovo uopšte nema pravih javnih rasprava ni dijaloga među neistomišljenicima.

Kojim se to krugovima ide niz dlaku?

Sasvim u skladu s uzrečicom „Ne bi se štel zameriti“ ponaša se i državni vrh kad je reč o osudi pokušaja ustašizacije, šovinističkih premlaćivanja ili slučajeva javnog linča svih onih koji kritički progovaraju o NDH. 

Sasvim u skladu sa spomenutom uzrečicom završio se i naš prošlonedeljni pokušaj da doznamo kakav stav o hajci ekstremno desnih medija i političara na strane medije i novinareima predsednik Odbora za spoljnu politiku, Miro Kovač (HDZ). 

Mirko Kovač (HDZ)

Mirko Kovač (HDZ)

Iako je na toj funkciji i takođe pretendent na poziciju predsednika HDZ-a Andreja Plenkovića, Kovač je prvo tražio da se „upozna s temom“ te nas zamolio da mu se javimo dan kasnije. Drugi dan nije pronašao vremena da odgovori na pitanja, ali je SMS-om zamolio da mu to „ne zamerimo“ , a treći dan više uopšte nije odgovarao na pozive. Čini se kako se Kovač „ne bi štel zameriti“ Hrvatskom tjedniku i zastupniku Željku Glasnoviću, koji je sa saborske govornice označio dopisnike stranih medija kao hrvatske neprijatelje. 

Ni SPD nije osudio Glasnovićev istup

Potpredsednik Odbora za spoljnu politiku Joško Klisović iz SDP-a, stranke čiji su poslanici zajedno s ostalima odšćutali Glasnovićev grubi verbalni napad na strane dopisnike, u izjavi za DW naglašava kako on sve takve pojave osuđuje, a pogotovu šovinističke napade i obračune s novinarima i medijima. Klisović je jedan od retkih SDP-ovaca koji se javno kritički oglašava o hajkama na neistomišljenike, učestvovao je i u majskom protestu novinara protiv cenzure i stalnog pritiska na novinare i medije. 

„Opozicija teško može mnogo uraditi i takvim slučajevima, ali mora na to reagovati. Neretko sam usamljen u osudi ekstremističkih pojedinaca i grupa, izluđuje me što su hajke na političke neistomišljenike postale normalne i, na neki način, sasvim prihvaćene u društvu. No, za to je kriva prvenstveno Plenkovićeva vlada koja uopšte ne reagujea na napade kakav je bila poternica za austrijskim i nemačkim novinarima koji su kritički izveštavali o komemoraciji na Blajburgu“, kaže Klisović. 

Blajburg, Austrija, 18.05.2019.

Blajburg, Austrija, 18.05.2019.

Napominje da su, osim vlasti, problem i mediji, pogotovo televizije koje retko izveštavaju ili problematizuju napade na neistomišljenike kakav je bio napad na strane dopisnike. 

„Svi smo odgovorni za to što je hrvatsko društvo umrtvljeno i otupelo na rušenje demokratskih standarda, vlast najviše. Pre šest godina primljeni smo u Evropsku uniju, ali Evropa još nije ušla u Hrvatsku, još smo debeli Balkan i to se hitno mora mijenjati. Vlada to ne čini, okreće glavu od pokušaja revizije antifašističke prošlosti, ali baš zato u borbu za evropske demokratske standarde moraju ući opozicija, mediji i civilno društvo i dići svoj glas te jače pritisnuti vladu jer je ovakva situacija neodrživa“, zaključio je Klisović.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM