1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Hrvatski balvani na srpskom drumu

N. Rujeivić9. april 2016.

Štampa na nemačkom u vikend-izdanjima posvećuje dosta pažnje temama koje imaju veze sa Srbijom: blokadi EU-pregovora od strane Hrvatske, tajnim razgovorima Beograda i Prištine, te žalbenom postupku u Šešeljevom slučaju.

https://p.dw.com/p/1ISOq
Symbolbild EU Kroatien Serbien Flagge
Foto: DW

„Ne sluti na dobro za integraciju Zapadnog Balkana u EU: Beograd i dalje mora da čeka na zeleno svetlo kako bi počeo pristupne pregovore sa EU. Na stolu su poglavlja 23 i 24, koja tematizuju vladavinu prava i ljudska prava. Dok Evropska komisija i druge članice zagovaraju početak pregovora, Zagreb je u petak blokirao razgovore“, piše ugledni švajcarski list Noje cirher cajtung. Hrvatska traži bolje uslove za hrvatsku manjinu u Srbiji, promene krivičnog zakona koje se tiču gonjenja potencijalnih ratnih zločinaca, i bolju saradnju sa Haškim tribunalom. Iz Zagreba, piše švajcarski dnevnik, kažu da ne žele da postavljaju Srbiji Balvane na put već da joj pomognu pri ispunjavanju standarda.

„Hrvatski kočničarski manevar uklapa se u rđavu regionalnu tradiciju. Godinama članica EU Grčka blokira približavanje Makedonije Uniji kako bi je primorala na promenu svog ustavnog imena. I sama Hrvatska je tokom pristupnog procesa bila žrtva komšijske Slovenije. Ljubljana je iznudama pokušala da u svoju korist reši granični konflikt u Jadranskom moru, tako što je torpedovala pregovore EU sa Hrvatskom. Očigledno je Zagreb iz ovog konflikta izvukao pogrešne zaključke – uprkos upozorenju Evropske komisije da se bilateralna pitanja rešavaju u razgovorima dve strane, a ne toljagom blokade pristupnih pregovora“, piše ciriški list.

Dalje se navodi da je klimu između Hrvatske i Srbije pogoršalo i to što je u Zagrebu za ministra kulture postavljen Zlatko Hasanbegović koji je „ranije pokazivao simpatije za fašističku hrvatsku ustašku državu“. List piše da su nedavno stoga predstavnici jevrejske zajednice otkazali učešće na komemoraciji u Jasenovcu, koji ostaje predmet rasprave Zagreba i Beograda. „Broj ubijenih u Jasenovcu je stara jabuka razdora među hrvatskim i srpskim nacionalistima, koji u perverznoj igri pokušavaju da nadglasaju drugu stranu u tome ko je bio veća žrtva.“

Wochenzeitung Novosti Zlatko Hasanbegović
Zagrebački nedeljnik Novosti otkrio je fotografiju Hasanbegovića sa ustaškom kapomFoto: portalnovosti.com

O Jasenovcu piše i berlinski marksistički list Junge velt. Povod je 75 godina proglašenja NDH kao i sporni dokumentarni film Jakova Sedlara „Jasenovac – istina“ koji je prikazan u Splitu. „Logor smrti za Srbe, Rome i Jevreje – kako kolportira uradak Jakova Sedllara – bio je tek radni i koncentracioni logor. Osim toga, tvrdi se da je broj žrtava iznosio najviše upola od zvanične brojke od 80.000. Hrvatski ministar kulture Zlatko Hasanbegović je na kraju projekcije rekao da film rasvetljava jednu tabu temu i da je zato primeren i za nastavni program. Baš kao bivši predsednik Franjo Tuđman, i danas se iznova visokorangirani političari Republike Hrvatske stavljaju na stranu hrvatskih fašista i njihovog vođe Ante Pavelića“, piše Junge velt.

Presuda Šešelju biće preinačena?

Ugledni minhenski Zidojče cajtung bavi se najavom haškog tužilaštva da će podneti žalbu na oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju. Većina pravnih stručnjaka, piše Zidojče, smatra da je presuda skandalozna. „Do sada je Tribunal polazio od toga da je u raspadajućoj Jugoslaviji postojao udruženi zločinački poduhvat srpskih aktera da se zasnuje Velika Srbija i da se sa tim ciljem proteraju druge etničke grupe poput Hrvata i Bošnjaka. Dvojica sudija u procesu protiv Šešelja sada su rekla da se tako nešto ne može u dovoljnoj meri dokazati. 'To je bezmalo frontalni napad na dosadašnji rad Tribunala', rekao je kelnski profesor za međunarodno pravo Klaus Kres. 'Postoji ogromni jaz u sudskom veću i verovatno u celom Sudu.'“

Belgrad - Vojislav Seselj verbrennt kraotische Flagge
Šešelj i dalje širi mržnjuFoto: Getty Images/AP/A. Stankovic

Zidojče se dalje osvrće na ulogu francuskog sudije Žan-Kloda Antonetija, koji je bio predsedavajući u slučaju Šešelja. „Francuska ima istorijski tesne veze sa Srbijom i tokom jugoslovenskih ratova je dugo pokazivala više simpatija za Srbiju nego druge zapadne države. Da li Antoneti sada želi da za srpski račun izmeni istorijske činjenice koje je do sada utvrđivao Tribunal?“, pita se minhenski list i daje delimični odgovor: „Za tako nešto nema dokaza. I u prošlosti je već bilo – nepotkrepljenih – optužbi na račun sudija Tribunala da su vođeni političkim motivima. Tako je američkom predsedniku Suda Teodoru Meronu prebacivano da pokušava da tumači međunarodno pravo restriktivno kako američke trupe ne bi mogle da budu optužene za svoje misije u inostranstvu.“

List na kraju navodi da je italijanska sutkinja Flavija Latanci izdvojila svoje mišljenje, te da je u jednom intervjuu čak rekla da je presuda toliko pogrešna da je zapravo „ništavna“. O tome će sada odlučiti drugostepeno veće. Tekst se završava stavom profesora Kresa: „Deluje neverovatno da bi ova oslobađajuća presuda mogla da opstane.“

Tajni pregovori u Beču?

Bečki dnevni list Prese piše o kosovskoj blokadi za kamione koji stižu iz Srbije koja, prema beogradskim medijima, košta Srbiju oko 60.000 evra dnevno. Zbog toga, piše Prese, raste pritisak srpskih privrednika na vladu u Beogradu. List saznaje da su još početkom sedmice predstavnici Srbije i Kosova pod nadzorom EU održali tajne sastanke u Beču te da je planirano da se sastanu ponovo sledeće sedmice.

Belgien Treffen Isa Mustafa, Federica Mogherini und Aleksandar Vucic
Pregovori u ćorsokakuFoto: picture-alliance/AA/EU Council

„Kamionska svađa se sve više razvija u prepreku u daljem približavanju Beograda i Prištine“, piše bečki list. „Zvaničnici na Kosovu argumentuju da je blokada srpskih teretnih kamiona zapravo kontramera. Naime, Beograd ne priznaje takozvane ADR-sertifikate koji se na Kosovu izdaju za kosovske kamione. Ovim sertifikatima moraju biti označeni transporti robe u Evropi. Srbija stvari vidi potpuno drugačije. 'Ni sve druge zemlje ne prihvataju ADR sertifikate izdate na Kosovu, jer Kosovo nije članica ADR-a', kaže direktor kosovske kancelarije pri srpskoj vladi Marko Đurić za Prese. On je na nedavnom sastanku u Beču predvodio srpsku delegaciju.“

U potezu prištinskih vlasti Đurić vidi stratešku igru: „Oni hoće da mi kao prva zemlja priznamo njihove ADR-sertifikate. Ali njih smeju da izdaju samo ovlašćene službe članica ADR. Priština time zapravo hoće da nas primora da na mala vrata de facto priznamo državnost Kosova“, dodao je Đurić za bečki list.