Hrana u kontejneru | Mozaik | DW | 20.05.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

potrošnja

Hrana u kontejneru

Evropska komisija procenjuje da u EU godišnje bude bačeno 173 kilograma namirnica – po osobi! Pri tome je veliki problem nerazumevanje roka trajanja. Evropski parlament pokušava da doprinese borbi protiv bacanja hrane.

Ulrike Miler, poslanica nemačkih Slobodnih birača u Evropskom parlamentu, navodi računicu: „Svaki Evropljanin sedmično baci skoro dva kilograma hrane u smeće.“ Najgore u ovom podatku je što je veliki deo bačenih namirnica još uvek jestiv. Ljudi bacaju hranu često jer misle da je nejestiva, ali to uopšte nije slučaj svaki put. „U industrijskim zemljama većina namirnica se baca na kraju lanca snadbevanja i to uglavnom kod potrošnje i distribucije. Svako nosi svoj deo odgovornosti u celokupnoj problematici", rezimira ovu tužnu situaciju izvestiteljka iz hrvatske Socijaldemokratske stranke Biljana Borzan.

Problemi sa rokom trajanja

Evropska unija je postavila cilj da do kraja 2030. godine prepolovi količinu bačenih namirnica. Evropski parlament je Komisiji EU predložio spisak mera. Predlozi se fokusiraju na dva saznanja: najpre, istraživanja pokazuju da se većina hrane baca u privatnim domaćinstvima. Restorani ili kantine su ili bolje organizovani tako da se manje baca ili se u privatnim domaćinstvima jednostavno više jede. Ili oboje.

„Korisnici su ključ uspeha. Zbog toga svi moramo biti svesniji važnosti ovog problema, staviti obrazovanje o ishrani u prvi plan i pružiti mogućnost korisnicima da lakše dođu do važnih informacija“, kaže Ulrike Miler.

U centru ove problematike, što je drugi važan nalaz, je da je ipak u slučaju bacanja namirnica odlučujući rok trajanja. Utvrđeno je da mnogi potrošači pogrešno shvataju taj rok misleći da jogurt kojem je rok do 20. maja nikako ne sme da se pije 21. maja. Pri tome je „rok trajanja" ipak samo datum do kada je najbolje upotrebiti namirnice. U prevodu, ako je namirnica skladištena kako treba, onda je do tog datuma sigurno ispravna, što ne isključuje veliku šansu da je ispravna i posle tog datuma.

Parlament zahteva da potrošači o tome moraju biti informisani, ali postavlja se i pitanje da li bi na nekim namirnicama datum trebalo potpuno ukinuti? Jan Huitema, holandski poljoprivrednik i poslanik iz Narodne stranke, citira više istraživanja: „Kada bi se ukinuo datum roka trajanja sa trajnih namirnica kao što su kafa, makarone ili pirinač, otpada bi bilo za 12 odsto manje.“

Pored toga, velika većina Parlamenta želi da zemlje članice oslobode od PDV-a na donacije namirnica, kako bi se kompanijama više isplatilo da hranu doniraju umesto da je bacaju.

Ima dobrih primera

Ipak se nešto radi. Postoji sve više manjih i većih projekata, koji ne samo da su prepoznali problem, nego zaista preduzimaju nešto protiv toga. Njemački ministar ishrane Kristijan Šmit nedavno je dao nagradu „Predobro za kontejner“ inicijativi „Kult knedle“ koja proizvodi knedle od hleba iz lokalnih pekara koji se nije prodao.

Deutschland Startup eröffnet Restaurant gegen Lebensmittelverschwendung

Berlinski restoran koji priprema hranu samo od bačenih namirnica

Jugoistočni ogranak lanaca supermarketa Edeka takođe je nagrađen jer je preko intraneta nudila produkte sa skraćenim rokom trajanja ili brzo kvarljivo voće i povrće po nižim cenama. Berlinski restoran „Savršeno srećni“ („Restlos Glücklich“) osvojio je nagradu u kategoriji gastronomije. Ovaj restoran priprema svoja jela od odbačenih namirnica.

Upravo ovakve ideje i EU zahvalno prihvata. One bi trebalo da smanje breg ostataka hrane.