Kako se Danska bori protiv bacanja hrane | Evropa | DW | 01.08.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kako se Danska bori protiv bacanja hrane

Više od trećine namirnica propadne ili završi u smeću. Jedna aktivistkinja u Danskoj veruje da je našla rešenje kojim se može „spasiti čovečanstvo“. Deo rešenja je i borba protiv „neidentifikovanih zamrznutih objekata“.

Dänemark Selia Juul in Kopenhagen

Selina Jul

„Hrana je ljubav. Kada je bacamo, bacamo ljubav“, kaže Selina Jul, pasionirana aktivistkinja iz Danske. Rad njene nevladine organizacije Stop Spild Af Mad (Stop bacanju hrane) doprineo je da mala evropska zemlja načini korak od sedam milja: u poslednjih šest godina je količina propalih i bačenih namirnica smanjena za četvrtinu.

Sve više danskih supermarketa je u svojim rafovima i frižiderima izdvojilo odeljke gde se po nižoj ceni može naći roba čiji rok trajanja ubrzo ističe, grbavi krastavci ili kvrgave šargarepe – dakle sve ono što se ne smatra robom prve klase. Aplikacija za pametne telefone Too God To Go prenosi u kojim je restoranima ili pekarama pred kraj radnog vremena ostalo hrane koja bi inače završila u smeću. Ako ste u blizini, svratite, i ponesete obrok po nižoj ceni.

„Smeće nije uvek smeće“

Nekada se traćenje hrane može izbeći i pogledom u sopstveni zamrzivač. Selina Jul poziva ljude da izbegnu takozvane neidentifikovane zamrznute objekte. Za njih koristi engleski akronim UFO (Unindentified Frozen Object), izvorno nastao da opiše navodne leteće tanjire i vanzemaljske svemirske brodove (Unindentified Flying Object). „Svaki drugi Danac imao je UFO u svom zamrzivaču. Zato smo pokrenuli kampanju kako bi potrošači makar jednom mesečno zavirili u zamrzivač i jeli UFO.“

Klima-Roadtrip nach Paris

Mnogi supermarketi po Evropi sortiraju upotrebljive namirnice i nude ih besplatno

To su tek neke od mera kojima se u Danskoj bore protiv razbacivanja i propadanja hrane. Ova zemlja sa 5,7 miliona stanovnika ima više takvih inicijativa nego bilo koja druga evropska država. Zemljaci za veći deo uspeha na ovom polju imaju da zahvale Selini Jul i njenog organizaciji. Ona je zaista postala nešto poput nacionalne ikone. Ove godine je dobila nagradu koja se dodeljuje najuticajnijim ženama u oblasti ekonomije, a pre dve godine je čak bila proglašena Dankinjom godine.

Opasana zelenom keceljom i naoružana ljubavlju prema hrani, Jul je oduševila milione ljudi. „To je inicijativa odozdo“, kaže ona za DW. „Mi smo pokrenuli ljude, oni su onda pokrenuli industriju i lance supermarketa, kantine i restorane. To je kao spirala, raste i raste.“ Jul bi volela da inicijativa pređe granice Danske i da ostvari svoj san: da briga za namirnice donese mir u svetu. „Kada se radi o namirnicama, ljudi mogu da se saglase bez obzira da li su bogati ili siromašni, levičari ili desničari, koje su boje kože, nacije ili vere.“

EMX Kopenhagen Meerjungfrau

Mala sirena u Kopenhangenu- simbol Danske

Bacanje hrane je pogubno i po životnu sredinu. Jer poljoprivreda je odgovorna za gotovo četvrtinu emisije štetnih gasova, zauzima više od trećine plodnih površina i troši 70 odsto korisne vode. Bacanje namirnica izaziva ekonomsku štetu od 850 milijardi evra godišnje i povećava emisiju štetnih gasova za osam odsto, procenjuje Agencija za hranu UN. Ukoliko se nešto drastično ne promeni u odnosu prema namirnicama, postaće još gore. Jer očekuje se da do polovine ovog veka svetska populacija poraste na 9,6 milijardi ljudi. „Smeće nije uvek smeće. Njegovo smanjenje je ključ za preživljavanje ljudske civilizacije“, kaže o tome Selina Jul.

„Koalicija“ za hranu

„Jednostavno nema razloga da toliko hrane propada“, saglasan je i Endrju Stir, predsednik Svetskog instituta za resurse, istraživačke organizacije koja se bavi održivom upotrebom resursa i aktivna je u više od 50 zemalja. „Trenutno je proizvodnja hrane rasipnička“, navodi Stir za DW. On i saradnici napravili su standard kojim mere uludo bacanje namirnica i sada tvrde: sve što može da se statistički izmeri, može i da se bolje organizuje. „Na tački smo na kojoj je problem izduvnih gasova bio pre deset godina. Moramo da delamo sistematski kako bismo imali uspeha u smanjenju bacanja namirnica.“

Dänemark Architekten in Kopenhagen

Food Loss & Waste Protocol u Kopenhagenu: Krejg Hanson, Mihiel Kernkamp, Dr. Liz Gudvin, Dr. Toine Timermans, Vageningen, Selina Jul, Dr. Ren Vang, Kristian Jensen, Dr. Andrju Stir

Svetski institut za resurse je uspeo da u svoje ideje ubedi značajne institucije. Jedan od partnera je recimo Forum potrošačkih dobara, udruženje 400 najvećih trgovaca životnim namirnicama iz 70 zemalja. Oni godišnje prodaju robe u ukupnoj vrednosti od 2,5 biliona evra. Svetsko udruženje poljoprivrednika i brojne svetske vlade stoje takođe iza održivih ciljeva Ujedinjenih nacija kojima je predviđeno da se traćenje hrane prepolovi.

Naravno, i zvanični Kopenhagen je u ovoj „koaliciji“. „Bacanje nas sve čini siromašnijim“, kaže šef diplomatije Kristijan Jensen. U „zelenoj Kraljevini“ Danskoj je, osim životne sredine, pitanje hrane odavno shvaćeno i kao pitanje novčanika. Racionalno korišćenje štedi novac. U septembru će država pokrenuti fond čiji je jedini zadatak da finansijski podrži projekte koji suzbijaju traćenje namirnica. Godišnje će u to biti uloženo pet miliona danskih kruna – oko 670.000 evra.