Hofer razume Srpsku, Van der Belen Kosovo

Jedan austrijski politički analitičar nedavno je prokomentarisao da su dvojica kandidata za predsednika Austrije – nezavisni kandidat Aleksander van der Belen i kandidat Slobodarske stranke Austrije (FPÖ) Norbert Hofer – tragičari ove političke godine. Posmatrajući prilike oko austrijskih predsedničkih izbora teško je ne složiti se s ovom tvrdnjom. Četvrtog decembra Austrijanci će ponovo na birališta, a dvojica glavnih rivala Van der Belen i Hofer će treći put stati pred birače, nakon što je drugi krug glasanja poništen zbog nepravilnosti.

Dvojica kandidata čine se već pomalo umorni od izborne kampanje koja traje od početka godine. No, i dalje im predstoji teška borba: predsednički izbori u Austriji su lakmus papir budućeg političkog kretanja zemlje. Dok na jednoj strani gotovo sve partije, a posebno Zeleni i Socijaldemokrate, podržavaju levičarskog kandidata i bivšeg predsednika Zelenih Van der Belena, pobeda za kandidata FPÖ Norberta Hofera mogla bi značiti etabliranje ove populističke i desničarske stranke na vlasti u Austriji te i formalno označiti kraj Druge republike i Velike koalicije Socijaldemokrata i Narodnjaka.

Evropska perspektiva Zapadnog Balkana

Van der Belen i Hofer dvojica su kandidata čiji politički stavovi po nizu pitanja ne mogu biti različitiji. Ti stavovi odražavaju se delimično i u njihovom viđenju zemalja Zapadnoga Balkana. Oba kandidata naglašavaju, ipak, svoj lični interes te privrženost pristupanju zemalja Zapadnoga Balkana Evropskoj uniji: „Pristup Slovenije i Hrvatske EU bio je pozitivan čin, a pozdravljam činjenicu da i preostale zemlje Balkana imaju evropsku perspektivu", kaže u razgovoru za DW Aleksander van der Belen. Ističe da sledeći konkretan zadatak Unije mora biti integracija Zapadnog Balkana, ali uz ispunjenje pravnih uslova za pristup EU.

I za Norberta Hofera budućnost Zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji: „Primanje zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju ključan je za buduću političku i privrednu stabilnost i miran suživot. Iako sve zemlje nisu u ovom trenutku spremne za prijem, moraju dobiti perspektivu za integraciju u Uniju", ističe Hofer u intervjuu za DW.

Ukoliko sednu u stolicu saveznoga predsednika, oba kandidata žele da se posvete pitanjima Zapadnog Balkana: Dok Hofer želi da pojača svoju i ulogu Austrije kao medijatora u regionu, Van der Belen obećava da će sa saveznim kancelarom i ministrom spoljnih poslova razmotriti mogućnosti kako Austrija može podržati zemlje Zapadnoga Balkana na putu u EU.

Upitani za razvoj situacije u Bosni i Hercegovini, te nedavni referendum u Republici Srpskoj oba predsednička kandidata zalažu se za diplomatska rešenja, koja će zemlju voditi prema Evropskoj uniji. „Nadam se da će Vlade u Sarajevu i Beogradu u toku pregovora o pristupanju Evropskoj uniji biti motivisane u tolikoj meri da se i predstavnici bosanskih Srba više neće moći oteti evropskoj perspektivi", kaže nam Aleksander Van der Belen. Norbert Hofer je svestan komplikovane političke situacije u zemlji u postratnom periodu, pa ipak optimističan: „Biće, ipak, moguće da se u narednim godinama iskrenim zalaganjem dođe do razumnog diplomatskog rešenja."

Promene granica?

Ipak, oko statusa Republike Srpske, najavama njenog predsednika Milorada Dodika o mogućem referendumu o otcepljenju od BiH, dvojica kandidata iznose donekle suprotna viđenja. „Ne smatram da je dobro da Austrija jednostrano podržava bilo kojeg političkog lidera na Balkanu", komentariše Van der Belen podršku FPÖ Miloradu Dodiku. Bivši šef zelenih insistira na već tradicionalnoj politici trajne neutralnosti Austrije. Promene granica na Balkanu Van der Belen smatra „destabilizirajućim". S druge strane, upitan o već dosta puta izraženoj podršci svoje stranke vlastima u Banjaluci, Norbert Hofer naglašava da je kao budući predsednik Austrije predstavnik cijele zemlje, a ne FPÖ.

Zalaže se, pak, za „pravo samoopredjeljenja naroda" te ističe da je princip nepovredivosti granica na Zapadnom Balkanu napušten već početkom devedesetih kada su „unutrašnje jugoslovenske administrativne granice preko noći postale državne granice". Za nastojanja Republike Srpske ka što većoj samostalnosti Hofer ima razumevanja: „Ako se BiH odvojila iz tadašnje Jugoslavije – i to bez odluke naroda – onda se nastojanja Republike Srpske mogu lakše razumeti", kaže predsjednički kandidat FPÖ, previđajući referendum o nezavisnosti Bosne i Hercegovine koji je prema preporuci Badinterove komisije održan 1. marta 1992. i koji je tadašnjoj Evropskoj zajednici poslužio kao temelj priznanja ove bivše jugoslovenske republike.

Srbija s „najboljim ocenama"

Po pitanju priznanja Kosova kao mogućeg uslova ulaska Srbije u Evropsku uniju predsednički kandidat Norbert Hofer nije želeo da se podrobnije izjasni ističući da Srbija od svih zemalja Zapadnog Balkana ima „najbolje ocene" u procesu pristupanja Evropskoj uniji, te da uskoro planira posetu Beogradu. Van der Belen bio je, pak, nešto konkretniji: „Srbija je faktički preuzela ulogu lokomotive u bržem procesu pristupanja zemalja Zapadnoga Balkana Evropskoj uniji. Ipak, bez priznanja Kosova Srbija ne bi trebalo da uđe u Evropsku uniju", ističe Van der Belen.

O doseljenicima sa Zapadnoga Balkana u Austriji oba predsednička kandidata imaju dobro mišljenje. Ipak, kandidat FPÖ Norbert Hofer ističe da su mu prve komšije u Gradišću, pokrajini iz koje dolazi, Srbi te da je, sudeći prema iskustvu iz poslednjih decenija, u Austriji lakše sprovesti integraciju hrišćanskih doseljenika.