Hiljade pitanja u upitniku EU za Srbiju

Odluka Saveta ministara, kao i prateće političko obrazloženje, pokazuju da pred Srbijom još stoje brojne prepreke na putu evropskih integracija, kaže za Dojče vele Jovan Teokarević, profesor Fakulteta političkih nauka i urednik mesečnika „Evropski forum“. To se pre svega odnosi na završetak saradnje sa Hagom, ali i na odnose sa drugima u regionu, ističe Teokarević.

„Ja mislim da kada bismo mogli da završimo saradnju sa Hagom, da imamo neki napredak u dijalogu sa Kosovom u toku sledeće godine, i da ne bojkotujemo regionalne skupove na kojima se pojavljuje Kosovo, da bi se možda stvar zaustavila na tome. To bi sigurno podstaklo članice EU da na takvom formatu Saveta ministara, dakle onda kada na njemu učestvuju šefovi diplomatija, negde u drugoj polovinu naredne godine najverovatnije, budu spremni i raspoloženi kao što su sada bili da odobre zvaničnu kandidaturu Srbije za članstvo u EU“, kaže Teokarević.

Hag – evropski izgovor?

Srbija je jasno pokazala da želi saradnju sa Evropskom unijom oko Kosova i to ne bi trebalo da predstavlja značajnu prepreku za nastavak evrointegracija, ocenjuje za Dojče vele Ognjen Pribićević, saradnik Instituta društvenih nauka, i doskorašnji ambasador Srbije u Berlinu. Hag naravno stoji kao obaveza, ali stiče se utisak da se iza haškog pitanja krije neka vrsta uslovljavanja koje je kontraproduktivno, smatra Pribićević.

„Na žalost, čini mi se da tu pre svega u ovom trenutku odražavaju problemi sa kojima se EU suočava u pogledu daljeg proširenja; ne samo kada je u pitanju Srbija, nego i ukupnog proširenja. I onda se tu prosto na neki način Hag postavlja, i uvek iznova pokreće, kao nešto što može biti najlakši izgovor da se zaustavi to proširenje. Jer, mislim da Srbija prosto predugo čeka na neke korake od strane EU.“

Jednostavna pitanja i teški odgovori

Naravno, pored pomenutih uslova pratiće se tempo i kvalitet reformi u Srbiji, kaže Teokarević. Srbiju sada čeka ispunjavanje upitnika EU, sa nekoliko hiljada pitanja, i tu se takođe može pojaviti problem kod nekih naizgled jednostavnih pitanja: kolika je teritorija Srbije, gde su granice Srbije, i koliko Srbija ima stanovnika, skreće pažnju Teokarević.

„Dakle, reč je o tome da li će Srbija u upitniku na to jednostavno pitanje odgovoriti da li je Kosovo u njenom sastavu, ili nije. Nisam siguran da će odgovor, ako Srbija kaže da je Kosovo i dalje u njenom sastavu, biti zadovoljavajući za Evropsku komisiju“, kaže Teokarević.

Loš tajming za EU

Srbija je u ovom trenutku na neki način žrtva lošeg tajminga, kaže Ognjen Pribićević. Tek sada se vidi koliko nas je koštao režim Slobodana Miloševića. Prava šansa za približavanje Evropi je propuštena tokom devedesetih, i sada će to propušteno vreme, zbog drugačijih okolnosti u samoj EU, biti jako teško nadoknaditi, smatra Pribićević.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković