„Tvrđe sa Srbijom“

U tekstu se navodi da ima dobrih razloga da se Srbija približi Evropskoj uniji, jer onaj ko želi mir na Balkanu ne može da zaobiđe Beograd. Ali, list poručuje da zbog mira ne bi trebalo skretati pogled ustranu i davati političke popuste. Jer, i primer Rumunije i Bugarske je pokazao da je želja za brzim prijemom u EU bila smetnja da se sagleda koliko je jedna zemlja objektivno udaljena od pristupa Uniji utemeljenoj na slobodi, pravnoj državi i demokratiji, piše Zidojče cajtung, i dodaje da će EU još neko vreme morati da trpi loše posledice prijema pomenute dve zemlje u zajednicu.

„U slučaju Srbije, još ni izdaleka ne može da se govori o predstojećem prijemu. Ministri spoljnih poslova su Beogradu dozvolili samo prvi korak na dugom putu ka članstvu u EU. Ali, već i time, oni su dali pogrešan signal. Odustajanje od hvatanja i izručenja osumnjičenih za ratne zločine poput Ratka Mladića kao uslova za početak pristupnog procesa ima dvostruko negativno dejstvo. S jedne strane, narušena je kredibilnost u gonjenju ratnih zločinaca. S druge, Beograd sada zna da je EU mek pregovarač, koji može da se natera na popuštanje slikanjem opasnosti i prizivanjem nacionalnih nemira.

Pristalice pregovora sa Beogradom bez izručenja Mladića smatraju da ne sme čitav narod da bude talac jednog čoveka. Oni koji tako govore, namerno previđaju da Mladića i neke njegove kompanjone i danas štite najviši krugovi, da su ti štićenici deo srpskog državnog rezona. Jednog tako poznatog bivšeg generala svuda je lako prepoznati, ali i pored toga, njega niko nije video, ili je onaj ko je mogao da ga vidi uvek stizao prekasno.

Drugi argument (pristalica srpskog približavanja EU) jeste da Srbija treba da bude nagrađena za svoje miroljubivo ponašanje prilikom otcepljenja Kosova. Jeste da će Srbija imati važnu ulogu kada dođe vreme da NATO i EU zatvore bolno poglavlje Kosova. Ali, nema nikakvog razloga da se Beogradu zato da popust u evropskim pitanjima.

Ako Srbija ne treba da postane još jedna Rumunija, ili Bugarska, u Evrospkoj uniji, onda od sada sa njom treba pregovarati tvrdo i nepopustljivo. Srbija će dugoročno gledano svakako dospeti u EU, ali tek onda, kada sa svojim susedima i samom sobom bude živela u miru, kada bude izručila svoje ratne zločince i kada postane demokratska i pravna država. Dakle, prema pravilima EU“.

Poskupljenje cigareta

Danas je inače najviše komentara u nemačkim dnevnim listovima napisano o predstojećem poskupljenju cigareta. Vlada je predvidela čak pet povećanja poreza na duvan, tako da će kutija cigareta 2015. godine biti i do 40 centi skuplja nego danas. To će malo rasteretiti velike firme koje će biti oslobođene velikog povećanja poreza na energiju. Evo kako to komentariše regionalna štampa.

Nordvest cajtung (Oldenburg): „Pušači treba da plaćaju da bi industrijski dimnjaci mogli i dalje da dime bez posledica? Vladajuća koalicija čini sve kako bi povećala sumnje građana u njen finansijski i poreski razum. Kome je palo na pamet da poveća porez na duvan (i tako prekrši obećanje da neće dalje opterećivati male potrošače) da bi prihodom pomogao subvencionisanje industrije sa velikom potršnjom energije? Ovaj postupak je svakako bez političkog instinkta“.

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Kada se novac ubire od pušača, gnev ostaje u granicama. Ionako treba da prestanu sa pušenjem – smatra većina nepušača. Da je vlada imala hrabrosti, uputila bi se na prava gradilišta. I ukidanje besmislenih izuzetaka od obaveze plaćanja poreza na dodatu vrednost bi dalo rezultate. Ali, tada bi vlada imala posla sa jačim protivnicima od pušača, koji ionako nisu navikli na drukčiji odnos“.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Vlada nikako da se otarasi imidža političara koji rade za odabrane klijente. Koalicija postupa komotnokada ubire novac preko poreza na duvan; posle milijardi poklonjenih hotelijerima (kojima je smanjen PDV), posle reforme zdravstva sproveden o trošku osiguranika, ili posle reformi u prilog atomske industrije, vlada učvršćuje utisak da vodi politiku saobraženu industrijskoj klijenteli“.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković