Haiko Mas: Nemačka je za EU-perspektivu Zapadnog Balkana | Evropa | DW | 13.11.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

Haiko Mas: Nemačka je za EU-perspektivu Zapadnog Balkana

„Za Nemačku je više nego jasno: zemlje Zapadnog Balkana su deo Evrope“, kaže uoči odlaska u Severnu Makedoniju nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas u intervju za Dojče vele.

DW: Odbacivanje obećanog početka pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, težak je udarac procesu integracije zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju – posebno za Nemačku koja se intenzivno, između ostalog i kroz tzv. Berlinski proces, angažovala na Zapadnom Balkanu i zalagala za početak pregovora. Vi sada putujete u Skoplje kako bi regionu dali do znanja da može da računa s nemačkom podrškom. Šta konkretno možete da ponudite?

Haiko Mas: Za Nemačku je više nego jasno: zemlje Zapadnog Balkana su deo Evrope. Njihova budućnost bi trebalo da bude unutar Evropske unije. Više nego jasna većina članica EU izjasnila se za početak pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom zato što je to i u našem strateškom interesu. No unutar EU vlada pravilo jednoglasnosti, i mi na tome radimo. Nemačka se svim silama zalaže za to da unutar EU dođemo do zajedničke odluke kako bi pregovori s Albanijom i Severnom Makedonijom uskoro mogli da započnu. To bih još jednom hteo da istaknem prilikom mog boravka u Skoplju.

Ali uveravanje Francuske i ostalih protivnika proširenja još nije na vidiku. Koja je Vaša strategija za Zapadni Balkan ako EU i dalje bude blokirala proširenje? Šta će Nemačka tada da učini?

Snaga Evropske unije leži upravo u tome da se i kod teških tema na kraju ipak pronađe neko rešenje. Siguran sam da će to i ovoga puta uspeti. Predsednik Emanuel Makron jasno je stavio do znanja da je, osim reformi u Albaniji i Severnoj Makedoniji, nužna i reforma postupka proširenja. Mi ćemo o tome unutar EU sledećih nedelja da vodimo intenzivne razgovore.

Ono što je sada važno jeste da Albanija i Severna Makedonija moraju bez zastoja da nastave sa reformskim procesom i da pokažu napretke na tom putu. Upravo je sada važno uspesima razuveriti tih nekoliko skeptika. Nemačka će se i dalje truditi u svojoj podršci zemljama Zapadnog Balkana na njihovom putu ka EU.

Šta očekujete od Severne Makedonije i Albanije u ovoj teškoj situaciji? Na kraju je i pristanak Francuske propao zbog sumnji oko reformskog procesa u te dve zemlje...

Severnu Makedoniju i Albaniju, kao i ostale zemlje u regionu, želim iz još jednog razloga da ohrabrim da se drže svog reformskog puta: reforme nisu samo tu zbog približavanja Evropskoj uniji, one su važne, jer su i u interesu građana tih zemalja.

Jačanje pravne države, odlučna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, to su osnovni zadaci svake vlade kojoj budućnost zemlje leži na srcu. I opozicija tu nosi deo odgovornosti. Politička konkurencija i ideje koje međusobno konkurišu – kako je to u demokratijama normalno i potrebno – ne smeju zemlju da koče u njenom razvoju.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev svoju političku sudbinu vezao je uz pitanje otvaranja pristupnih pregovora. Sada su pred zemljom prevremeni parlamentarni izbori. Najveća opoziciona stranka, VMRO-DPMNE, koja otvoreno odbacuje Prespanski sporazum (između Severne Makedonije i Grčke oko pitanja imena) dobro kotira kod birača. Govori se i o tome da bi u slučaju povratka na vlast oni pokušali da ponište taj sporazum. Šta ćete učinite kako bi se to sprečilo?

Prespanski sporazum se s pravom ocenjuje kao istorijski. Severna Makedonija i Albanija otklonile su jedan sukob koji je trajao gotovo tri decenije. Sporazum je otvorio vrata za evroatlantske integracije Severne Makedonije. Te dve zemlje su tim sporazumom postale uzor za ostale zemlje i to ne samo u regionu. One su pokazale da sukobi koji su na prvi pogled nerešivi mogu da budu rešeni ako su u igri jaki ljudi na vodećim pozicijama, hrabrost i dalekovidnost. I da su tako mogući kompromisi.

Uskoro ćemo Severnu Makedoniju pozdraviti kao 30. članicu NATO – i jedna prepreka na putu ka EU je uklonjena. Ali mogu da zamislim da neko hoće sve to da uništi. Time bi Severna Makedonija bila na međunarodnom planu dovedena u slepu ulicu.

Koliko god da je Nemačka zadovoljna reformskim procesom u Severnoj Makedoniji, utoliko je teže postići konsenzus kada je u pitanju Albanija. Ta zemlja se već godinu dana nalazi u dubokoj unutrašnje-političkoj krizi čije rešenje još nije na vidiku. Opozicija traži nove izbore. Reforma izbornog zakona jedan je od uslova koje je Nemačka Albaniji postavila za evropsku perspektivu. Ali ništa se na miče s mesta. Zar nije možda ipak neophodno revidirati pozitivnu odluku kada je u pitanju Albanija?

Naša odluka da se i sa Albanijom započnu pregovori o punopravnom članstvu bila je ispravna. To je preporučila i Evropska komisija. Pritom su jasno definisana i očekivanja oko preostalih reformi.

Reforma pravosuđa je na dobrom putu i Albanija je po tom pitanju uzor ostalima u regionu. Važno je da svi preduzmu napore da Ustavni sud ponovo započne s radom. I reforma izbornog prava se sprovodi uz učešće svih političkih snaga, kao i predstavnika civilnog društva. Sigurni smo da reforme koje sadrže i predloge OEBS i njihove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) brzo mogu da budu sprovedene u delo. Parlament je mesto za politička sučeljavanja. Sada su potrebni konstruktivni predlozi i ozbiljna saradnja u interesu Albanije i njenih građana.

Zar ne bi trebalo Severnu Makedoniju i Albaniju tretirati odvojeno?

Tokom pristupnog procesa svaka zemlja se procenjuje na osnovu njenih sopstvenih postignuća. Evropska komisija je još 2018. zaključila da i Severna Makedonija i Albanija, s obzirom na ostvarene reformske korake, ispunjavaju uslove za otvaranje pregovora. Shodno tome, Komisija je i preporučila početak pregovora. U maju ove godine to mišljenje još jednom je potvrđeno. Nemačka vlada deli procenu Evropske komisije i unutar Saveta EU se i založila za početak pregovora. I to je još uvek naša pozicija.

Nakon poslednjeg samita EU govorilo se da Evropska unija ne ispunjava obećano, te da ionako nikome nije do proširenja. Pojavili su se i novi koncepti za taj deo Europe: mini Šengen, pa onda norveški model... Kako vi gledate na te alternative EU-integracijama?

Mi ne vidimo nikakvu alternativu pristupnom procesu ako želimo i dalje da pružamo podsticaje ozbiljnim i održivim reformama poput onih koji se odnose na sektor pravne države. Pitanje može li se trenutni proces poboljšati, prema mom mišljenju, jeste jedno sasvim drugo pitanje.

Poboljšanje regionalne saradnje upotpunjava se s procesom približavanja Evropskoj uniji. Od jačanja dobrosusedskih odnosa i ekonomske saradnje profitiraju sve zemlje Zapadnog Balkana. Ti procesi jačaju kompletan region. Kroz Berlinski proces već godinama podržavamo ta stremljenja i već smo mnogo toga postigli. Npr. osnivanje Regionalnog ureda za mlade (RYCO), kao i smanjenje taksi za roming.

-pročitajte još: Mali Šengen: Dobra ideja, sumnjivi potpisnici

I dok je EU, kad je u pitanju Zapadni Balkan, posvađana i paralisana i time gubi na verodostojnosti i privlačnosti, SAD je na istom tom polju sve aktivnija. Ideja o razmeni teritorija između Srbije i Kosova ponovno je aktuelna. Šta EU i Nemačka nude u zamenu? I kako procenjujete uticaj Rusije u tom regionu?

Evropska unija predstavlja život u slobodi, bezbednosti i relativnom blagostanju. Niko ne može da ponudi sličan model. Pored toga, EU je u regionu prisutna svojim milijardama pomoći i brojnim savetodavnim instrumentima. Ona je daleko najvažniji donator. Samo Nemačka se dodatno na bilateralnom nivou godišnje angažuje sumom koja doseže trocifreni milionski nivo.

Što se tiče razmene teritorija ili promene granica između Kosova i Srbije, mi smo i dalje mišljenja da to ne doprinosi stabilnosti u regionu. Ono za šta se zalažemo jeste skorašnji novi početak pregovora na inicijativu Evropske unije s ciljem postizanja sveobuhvatnog sporazuma koji bi omogućio približavanje tih zemlja EU.

Uprkos nekim razlikama u mišljenju, mi želimo konstruktivnu saradnju s Rusijom. I razumemo takođe koliko je važno održavanje dobrih odnosa i negovanje prisnih kulturnih veza. To se ne kosi s članstvom u Evropskoj uniji.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM