Grčka politika prema migrantima: Zabranjena zona na Marici | Evropa | DW | 20.09.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

reportaža

Grčka politika prema migrantima: Zabranjena zona na Marici

Kako bi otežala prolazak migranata, Grčka gradi ogradu na granici sa Turskom. U taj pojas kod reke Marice zabranjen je pristup novinarima. Zato aktivisti nagađaju da se tamo migranti brutalno potiskuju u Tursku.

Zabranjen prilaz granici

Zabranjen prilaz granici

Granica između Grčke i Turske je uglavnom reka Marica. Ona i pritoke natapaju okolna polja tako da je to jedno od najplodnijih područja u Grčkoj. Na obe strane granice, koja je i spoljna granica EU, vide se zeleni brežuljci obrasli listopadnom šumom.

„Otkad znam za sebe, ovuda su uvek prolazile izbeglice“, kaže seljak Focis Kancis za DW. Dok migranti prolaze kroz područje na putu prema zapadnoj Evropi, brojni lokalci su ga poslednjih decenija napustili. Ovaj 36-godišnjak je jedan od retkih koji su ovde ostali. „To je najzapuštenije područje u Grčkoj“, kaže on.

Uprkos idealnim uslovima za poljoprivredu, domaći poljoprivrednici žive u bedi, kritikuje Kacis. „Zatvorili su šećeranu koja je bila jako važna za ljude ovde.“

Ovdašnjim seljacima život otežava globalna konkurencija. Ali, uprkos brojnim problemima s kojima su ovi ljudi suočeni, vlada u Atini je pre svega zainteresovana za jednu stvar: za onemogućavanje prolaska izbeglica preko tursko-grčke granice.

Turska granica je odmah iza brežuljaka kod sela u kojem je Kancisovo imanje. Tu se vide brojne napuštene zgrade. Umesto traktora, vide se samo vojna terenska vozila. Civilima je zabranjen pristup području uz reku. Preti čak i krivična prijava zbog špijunaže ukoliko neko ovde snima ili istražuje kao novinar.

Tragovi izbeglica

Uprkos zabranama, ovuda stalno prolaze izbeglice, iako izgleda da se poslednjih sedmica njihov broj smanjio. Ko prođe obližnjom šumom, naići će na ruksake, šatore, prazne boce od vode ili omote od čokolade, često iz Turske.

„Nakon što pređu reku, spavaju u šumi i sledećeg dana nastavljaju put“, kaže Kancis. Zbog političke i ekonomske zapuštenosti ovog područja, kod stanovnika se stvara nesnošljivost prema strancima, kaže on, dodajući da „izbeglice ovuda samo prođu, ne nanoseći nikakvu štetu“.

Moćna ograda na granici sa Turskom

Moćna ograda na granici sa Turskom

Na pitanje, koliko izbeglica trenutno prelazi preko granice, domaće stanovništvo daje protivrečne odgovore: jedni tvrde da svakodnevno ljudi prolaze kroz sela i kradu voće i povrće po vrtovima i njivama. Drugi kažu da broj izbeglica opada: „Odavno nisam videla nikoga“, kaže jedna konobarica u selu Pragi. „Oni izbegavaju glavne puteve jer se boje policije.“

Lokalni mediji tvrde da su već krajem avgusta brojne izbeglice iz Avganistana prešle granicu. Pokazuju snimke velikih grupa koje idu preko polja i kroz šumu. Gde je i kada taj materijal snimljen, za to nema dokaza. Jednostavna poruka glasi: ilegalni migranti preplavljuju našu zemlju i idu prema našim gradovima.

Ograda povećava rizik za migrante

Do Soluna, drugog po veličini grčkoga grada, ima oko 400 kilometara. Većina izbeglica koji pređu Maricu prolaze ovuda, tvrdi Hope Barker koja radi u organizaciji „Mreža za monitoring nasilja na granici“. Na talibansko preuzimanje Kabula, Grčka je reagovala nastavkom gradnje ograde uz Maricu kako bi izbeglicama otežala prelazak granice.

Ali, ljudi se ne mogu odvratiti, kaže Barker za DW. „Utvrđivanje granice samo povećava rizik kojem su izloženi prilikom prelaska. To znači da oni zavise od krijumčara, koji ih često izrabljuju.“

Nakon što ti ljudi prođu Iran i Tursku, na grčkoj granici ih čekaju dodatne prepreke, kaže Barker: „U pokušaju prelaska grčke granice ti ljudi nailaze na grčku vojsku, Fronteks, neidentifikovane maskirane muškarce, nezvanične zatvore i tako dalje. Svi ti elementi služe da bi se sproveo jako dobro razvijeni i sistemski pušbek, kod kojega se izbeglice uvek iznova vraćaju preko granice u Tursku.“

Hope Barker

Hope Barker

„Grčka neće menjati migracionu politiku“

Sve te informacije zasnivaju sve uglavnom na brojnim izjavama izbeglica koje već godinama skuplja i dokumenuje ova organizacija za monitoring nasilja na granicama. A vlasti onemogućuju uvid u ono što se događa na spoljnoj granici EU. „Ako istraživači, saradnici nevladinih organizacija, aktivisti za ljudska prava i novinari nemaju pristup tom području, vlasti mogu da rade šta hoće“, kaže Barker.

Grčki ministar za migraciju Notis Mitarakis odbacuje optužbe za ilegalne pušbekove i kršenje ljudskih prava. U prvoj izjavi nakon što su talibani zauzeli Kabul rekao je: „Grčka neće menjati svoju strogu, ali korektnu migracionu politiku.“

Na društvenim mrežama ministar govori o stalnom smanjivanju broja migranata koji dolaze kopnenim ili morskim putem i o osetnom smanjenju tražilaca azila u izbegličkim kampovima. Nedavno je Mitarakis migrantsku krizu u Grčkoj proglasio završenom.

Hope Barker stvari vidi potpuno drukčije. Manje izbeglica znači više ilegalnih pušbekova, kaže ona. A to što je manje ljudi u kampovima, ne znači da ih je manje u zemlji. „Vladajuća stranka Nova demokratija je stalno nastojala da smanji podršku priznatim izbeglicama“, kaže ona. „To naravno vodi smanjenju broja ljudi u kampovima – ali povećanju broja ljudi na ulici.“

Evropska unija koja je Grčkoj od 2017. dala milijarde za prevladavanje migrantske krize nije spremna da kritikuje tu zemlju zbog ilegalnog potiskivanja ljudi preko granice.

Ali, polako i u Briselu zahtevaju od Grčke veću transparentnost. Kad je Grčka nedavno zatražila još 16 miliona evra za obalsku stražu, Brisel je zahtevao uspostavljanje nezavisnog sistema nadzora. Nevladine organizacije to zahtevaju godinama kako bi se stvorilo više transparentnosti na morskoj i kopnenoj granici i osiguralo poštovanje načela pravne države i za tražioce azila.

Pogledajte video 03:27

Marica: reka smrti između Grčke i Turske

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

DW.COM