Opasnost za migrante: 180.000 neeksplodiranih mina | Evropa | DW | 06.08.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Balkanska ruta

Opasnost za migrante: 180.000 neeksplodiranih mina

Na Balkanskoj ruti ponovo je sve više migranata koji idu ka Evropskoj uniji. Tako raste i verovatnoća da zalutaju u minska polja zaostala iz jugoslovenskih ratova.

Nakon što su u leto 2021. države jugoistočne Evrope ublažile granične kontrole uvedene u proleće 2020. zbog pandemije, ponovo se povećava broj migranata na takozvanoj Balkanskoj ruti. Za razliku od 2015, Mađarska više nije zemlja preko koje ljudi iz ratom i krizama pogođenim zemljama pokušavaju da uđu u Evropsku uniju. Danas sve više ljudi pokušava da preko Hrvatske dospe do bogatog severa i zapada Evrope. To je objavila Agencija za zaštitu granica EU Fronteks u svom godišnjem izveštaju za 2020. godinu.

-pročitajte još: Rekordan broj ljudi u zbegu

Prema izveštaju Fronteksa, od 635.000 migranata, najveći broj na zapadnobalkanskoj ruti otpada na ljude iz Sirije, a slede Avganistan i Irak. Sadašnje povećanje broja migranata rezultat je zastoja do kojeg je došlo zbog pooštrenih kontrola na graničnim prelazima 2020, navodi se u izveštaju. Mnogi pokušavaju da se najkraćim mogućim putem domognu teritorije EU, jer strahuju da će, zbog rastućeg broja zaraženih korona-virusom, na jesen ponovo da se pooštre kontrole.

Ne zna se pouzdano koliko ljudi trenutno ilegalno preko Drine iz Srbije prelazi u Bosnu i Hercegovinu. Srpske vlasti polaze od toga da se trenutno na teritoriji Srbije nalazi oko 5.000 migranata. Ono što je sigurno jeste da ti ljudi na svom putu do Hrvatske, odnosno do spoljne granice EU prolaze kroz područja na kojima se još uvek nalazi veliki broj mina zaostalih iz jugoslovenskih ratova (1991-95).

Centar za uklanjanje mina u Bosni i Hercegovini (BHMac) odgovoran ja za sve aktivnosti koje se tiču mina i njihovog uklanjanja: od evidentiranja u bazi podataka preko obeležavanje opasnih teritorija, organizovanja uklanjanja, do izdavanja certifikata kojima se potvrđuje da je neko područje očišćeno od mina.

Minska polja na Balkanskoj ruti

Minska polja na Balkanskoj ruti

„Za sada nema žrtava među migrantima“

„Bogu hvala kod nas do sada nije bilo žrtava“, kaže za DW Svjetlana Luledžija, portparolka BHMac. Njena organizacija, koja je podređena Ministarstvu civilnih poslova Bosne i Hercegovine, informisana je u proleće da se u blizini Tuzle navodno nalazi veći broj migranata koji su prethodno, zbog niskog vodostaja, uspeli da pređu preko Drine.

„Oko Tuzle su tokom rata vođene borbe, zbog toga ima toliko mina“, objašnjava Luledžija. „Iako policija daje sve od sebe, ona često ne uspeva da stupi u kontakt s ljudima. Zbog straha od policije oni se najčešće kreću noću i van naseljenih mesta, a  baš tamo je zbog mina najopasnije.“

180.000 neeksplodiranih mina

Pored nešto malo minskih polja zaostalih još iz Drugog svetskog rata, mine većinom datiraju iz rata u BiH 1992-1995. godine. Postavljale su ih tadašnje zaraćene strane. „Polazimo od toga da u Bosni i Hercegovini još ima oko 180.000 neeksplodiranih mina“, kaže Svjetlana Luledžija. „Od 1996. pronađeno je i uklonjeno više od 136.000 mina. One se nalaze u 118 od ukupno 145 okruga.“

Od kraja rata u Bosni i Hercegovini u eksplozijama mina ranjeno je 1.765 osoba, 617 njih smrtno, dodaje portparolka BHMac. S obzirom na to da BHMaac konstantno obnavlja oznake minskih polja, poslednjih godina ređe je dolazilo do nesrećnih slučajeva. „U poslednje dve godine nijedna osoba nije ranjena ili smrtno stradala od mina.“

Mnogi se kreću noću i van naseljenih mesta jer se plaše policije

Mnogi se kreću noću i van naseljenih mesta jer se plaše policije

Sva minska polja su obeležena

Luledžija naglašava da su obeležena sva područja na kojima su postavljene mine. „Odgovarajući znaci upozorenja postavljeni su posvuda duž staza na vidljivim mestima. Ali, kao što sam rekla, migranti se kreću noću i lako može da se desi da, bez da to primete, uđu u minska polja.“

Sanela Lepirica je terenska koordinatorka Crvenog krsta u Ključu u zapadnoj Bosni. „Ovde policija redovno zaustavlja autobuse, izvodi iz njih migrante koji su na putu ka zapadnoj Evropi i predaje ih našim timovima“, kaže Lepirica za DW. „Mi se onda brinemo o ljudima, dajemo im hranu i piće, informišemo o opasnostima od mina i onda odlaze dalje prema Bihaću i Velikoj Kladuši, ka granici sa Hrvatskom.“

Jedna žrtva u Hrvatskoj

Tim Crvenog krsta Sanele Lepirice stacioniran je tačno na entitetskoj granici, nekadašnjoj liniji fronta iz vremena rata u BiH. „I ovde na obodu grada i na putu u pravcu hrvatske granice leže mine, jer su se tamo tada vodile borbe“, objašnjava. „Ovaj put je dakle veoma opasan. Ako nam kažu da žele da idu kroz šumu, upozoravamo ih. Pored toga stalno slušamo o nesrećama, kao u proleće kada je jedna grupa Avganistanaca upala u minsko polje na hrvatskoj strani granice.“

Jedna grupa migranata je 4. marta ove godine u Hrvatskoj upala u minsko polje. Ministarstvo unutrašnjih poslova iz Zagreba saopštilo je da je tom prilikom eksplodirala jedna mina. Poginuo je jedan muškarac, a četiri osobe su ranjene, neke od njih teško. Narednog dana spasilački tim hrvatskog Centra za uklanjanje mina uspeo je da izvede devet ljudi iz minskog polja, u koje su pobegli nakon eksplozije i ne sluteći u kakvoj opasnosti se nalaze.

Važno je da minska polja budu dobro obeležena

Važno je da minska polja budu dobro obeležena

Teško dostupna područja

„Tek nakon rata saznali smo da je minirano i planinsko, teško pristupačno područje ispresijecano potocima i rekama“, kaže za DW Nikša Bogdanić, direktor Hrvatskog centra za razminiranje. „Odmah po oslobođenju područja koja su okupirale srpske paravojne formacije, prvo smo se pobrinuli za stambena područja i poljoprivredne regione. Da bismo to učinili morali smo da obnovimo kompletnu infrastrukturu: puteve, električne mreže… To je bilo najpreče da se ljudima omogući povratak u svoja sela i kuće“.

Kasnije je Hrvatski centar za razminiranje angažovao neprijateljske vojne snage koje su timove za uklanjanje mina vodile u odgovarajuća područja da im pokažu tamošnja minska polja. U međuvremenu su označena sva minska polja, a Centar stalno proverava da li se tamo i dalje nalaze odgovarajuća upozorenja i znakovi. „Do 2026. želimo da u potpunosti od mina očistimo pogranično područje“, kaže Bogdanić.

Do tada su sve informacije o temi mine javno dostupne. Hrvatski centar za razminiranje od 2009. ima i internet-stranicu koja se svakog meseca aktuelizuje. Tamo se nalaze sve karte dovoljnih razmera, tako da svako ko koristi elektronske medije može da vidi gde se nalaze opasna područja. „Ako stranica ponekad nije dostupna, razlog za to je server koji je oštećen u zemljotresu u januaru ove godine“, dodaje Bogdanić.

Centar za uklanjanje mina u Bosni i Hercegovini izradio je i aplikaciju „BH Mine Suspected Areas“. Tamo su uneta sva minska polja u zemlji na osnovu „Open Street Maps“. Aplikacija funkcioniše slično kao Guglova karta ili karta na Ajfonu i može da se besplatno skine za oba operativna sistema.

Pogledajte video 04:31

Vapaj spasilaca iz Konjica

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu