Globalizacija sa evropskim licem | Politika | DW | 05.05.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Moja Evropa

Globalizacija sa evropskim licem

Evropa ima model za globalizaciju: on bi mogao da stvori zajednicu ravnopravnih partnera, i da se koncentriše na vrednost ljudi a ne samo kompanija, piše rumunski politikolog Radu Magdin za Dojče vele.

Evropa je još uvek u srcu mnogih Evropljana — čak i ako oni sami više u to ne veruju. Jedan od dokaza za to je ogromni talas donacija nakon požara u pariskoj katedrali Notr Dam.

Danas imamo šansu da izgradimo novu evropsku "imperiju" za 21 vek, o kojoj govori francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer. Ali Evropa prvo mora da samu sebe dovede u red. Požar u Notr Damu učinio je ono što sama Evropa nije bila u stanju još od referenduma o Bregzitu — pokrenuo je srca ljudi, dao im je osećaj pripadnosti. Ne, naši glavni problemi nisu populizam i skepsa prema Evropi, već opsednutost pravilima i nedostatak vizije na vrhu. Evropa pravila ne mora da bude u suprotnosti sa Evropom inspiracije, ali oba ta aspekta moraju da budu podjednako važna.

Evropa se namerno povlači

Uz to je trenutno i nejasno koju to viziju Evropa ima za sebe i za svet. Evropljani su se odrekli vodeće uloge kada su promenili obrazovni sistem, javni diskurs, i parlamente, i distancirali se od pojmova kao što su „vojska" ili „bezbednost."

Evropa se namerno povukla. Ali onima koji žele da učine više i da preuzmu vodeću ulogu to treba i dozvoliti. Na primer, bilo bi pametno dozvoliti Francuskoj i državama istočne Evrope da budu na čelu bezbednosne politike, dok se druge države, uključujući Nemačku, fokusiraju na unutrašnji razvoj EU i njenu konsolidaciju.

Suzbiti otrovni nacionalizam

To bi moglo da se nazove „smart power" i sigurno bi predstavljalo daleko bolju upotrebu energije i novca nego međusobne svađe i žalopojke o populizmu. Ljudi bi ponovo počeli da vole Evropu, jer bi znali da neće morati da dele isti kolač u sve manje i manje delove. Umesto toga, svi bi trebalo da rade na tome da kolač poraste.

Izazov je u tome da se prizove inovativni duh imperija iz prošlosti, ali i da se istovremeno progna bilo koja vrsta otrovnog nacionalizma.

Savez za multilaterizam, o kome diskutuju političari Nemačke i Francuske, je korak u dobrom smeru. Ima li boljeg simbola odrastanja Evrope od uključivanja u zajednicu sa sebi sličnima? Današnja konstrukcija Evrope je garancija da ona nikada neće postati agresivna sila. Ali u globalnom nadmetanju sila, moć je jedina dostojanstvena opcija, kako to kaže francuska novinarka Silvi Kaufman.

Poklon za svet

Mi moramo da vidimo naša partnerstva sa Australijom i Kanadom, ali i sa Meksikom, Indijom, Indonesijom i Japanom, kao ulaganje poverenja koje ove države poklanjaju Evropi. Ove zemlje su prebrodile problematična iskustva kolonijalizma i podržavaju Evropu u njenim globalnim ambicijama. Oni imaju viziju o funkcionisanju „umreženog" modela na globalnom nivou, da bi se eventualno agresivnim gigantima pokazalo gde je granica — i u ekonomskom i u geografskom smislu. Svaki region ima svoje centre moći ali i strahove od hegemonije.

Europa-Gastkolumnist Radu Magdin (Privat)

Radu Magdin

Želeli smo zajednicu ravnopravnih partnera — i evo je, ove države su spremne da poveruju da ćemo uraditi ono što je ispravno. Ima li nekoga u Briselu ili u evropskim prestonicama ko će odgovoriti na taj izazov? Po mom mišljenju, Evropa može svetu da pokloni globalizaciju sa evropskim licem. To bi bila globalizacija u kome se podjednako cene ljudi i preduzeća, u kome se različite kulture ne gaze već podržavaju. Takva globalizacija ne bi funkcionisala kao komad odeće u koji svi treba da se uguraju, bez obzira na veličinu. Ona bi se pobrinula da veštačka inteligencija i tehnologija služe budućnosti u kojoj bi ljudi bili slobodni a ne kontrolisani. To bi bila četvrta industrijska revolucija, koja bi radila u korist ljudi a ne protiv njih.

Radu Magdin je rumunski analitičar i politički savetnik. Savetovao je, između ostalih, rumunskog premijera (2014/2015) i premijera Republike Moldavije (2016/2017). Od 2007. do 2012. je u Briselu radio za Evropski parlament, EurActiv i Google. Pripada radnoj grupi NATO Emerging Leaders američkog Atlantic Council-a.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM