Glavni izazov za EU na Balkanu | Evropa | DW | 13.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Glavni izazov za EU na Balkanu

Stabilnost Zapadnog Balkana još uvek nije zatvoreno poglavlje evropske istorije. Pored uočljivog napretka regiona, očigledna su i otvorena pitanja imena Makedonije, odnosa Srba i Albanaca, kao i entiteta u BiH.

Danas kada se u Briselu govori o Zapadnom Balkanu, regionu se kao prioriteti za napredak postavljaju usklađivanje sa evropskim standardima u oblasti demokratije, primena zakona, osnovnih sloboda, kao i bolje ekonomsko upravljanje. Sama činjenica da se fokus sa uspostavljanja mira i bezbednosti u regionu prebacio na polje političkih i ekonomskih standarda, govori o napretku postignutom u poslednje dve decenije. Međutim, reč „ali“ i dalje je jedan od najčešće korišćenih nastavaka evropskih izveštaja koji ocenjuju stanje, kako u šest zemalja regiona pojedinačno, tako i uzevši Zapadni Balkan kao celinu. Tako se i danas u Briselu podseća na krhkost regionalne stabilnosti i postojanje elemenata koji lako mogu preokrenuti situaciju u negativnom pravcu.

„Zapadni Balkan ostaje jedan od glavnih evropskih izazova“, smatraju u Evropskom parlamentu. „Moramo biti vrlo pažljivi kada je reč i o političkoj i ekonomskoj, ali i o regionalnoj stabilnosti na Zapadnom Balkanu“, ocenjuje evropski parlamentarac, nekadašnji premijer Slovenije Alojz Peterle. Činjenicu da je Balkan danas potpuno drugačije mesto nego što je to bilo pre samo deset ili petnaest godina i da se regionalni sastanci na visokom nivou održavaju gotovo na nedeljnom nivou (na sastanku u Berlinu konstatovano je da je u pitanju sedmo viđenje šefova diplomatija zemalja Zapadnog Balkana u 45 dana), brzo mogu da zamene slike incidenata tokom utakmice fudbalskih reprezentacija Srbije i Albanije.

Brüssel Konferenz Regionale Stabilität Alojz Peterle und Andrej Plenkovic

Alojz Peterle i Andrej Plenković

„Zapadni Balkan jeste najbolje podsećanje za građane Evropske unije o tome šta je zapravo Evropa“, kaže ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Poposki. Objašnjavajući da su mnogi zaboravili da je ideja o Evropi, koja je danas „verovatno najbogatiji deo sveta i najbolje mesto za život na svetu“, nastala zapravo kao mirovni projekat koji je trebalo da osigura najbolje šanse za evropske zemlje da žive bezbedno i prosperitetno, Poposki dodaje: „Na Balkanu ne morate da idete tako daleko u prošlost da biste shvatili koliko je projekat mira i prosperiteta važan za sve nas.“

BiH glavni evropski izazov u regionu

„Evropski plan“ za Zapadni Balkan u narednih pet godina jeste rad na reformama i priprema za mogući ulazak u evropsku porodicu po isteku tog termina. U Briselu kažu da nisu „zatvorili vrata“ već „otvorili prostor“ za napredovanje zemalja tog regiona. I dok u Evropskoj komisiji ponavljaju da je to vreme neophodno, ne samo za balkanske „planove na papiru“, već i „dokaze u praksi“, mnogi postavljaju pitanje uslovljenosti dinamike i rezultata u procesu proširenja.

„Svaka zemlja regiona je test za Evropsku uniju. Neka manji neka veći, a u pitanju je privlačna moć Unije. Ukoliko se proces otegne, ne znam da li će transformativna moć evrointegracija biti dovoljno jaka“, pita se Andrej Plenković, član Evropskog Parlamenta iz redova hrvatskih parlamentaraca. On naglašava da su posledice „otezanja“ evrointegracionog procesa već vidljive u Albaniji i Makedoniji. Istovremeno, u Evropskom parlamentu tvrde da su i postojeće „asimetrične situacije“ zemalja regiona na njihovom evropskom putu, dodatni problem kada je reč o regionalnoj stabilnosti Zapadnog Balkana.

Brüssel Konferenz Regionale Stabilität

O Zapadnom Balkanu razgovaralo se u Briselu na okruglom stolu u organizaciji fondacije „Hans Zajdel“ bavarske stranke CSU

U odnosu na mnoge evropske parametre, od svih „različitih situacija“ u regionu, najteža je ona u BiH. „Bosna i Hercegovina je glavni izazov u regionu“, naglašava Peterle. „Želeo bih da budem optimističan i mislim da, ako je posredovanje EU bilo uspešno u razgovorima između dve strane – Srbije i Kosova, vreme je da se pokuša sa tri strane u BiH. U pitanju je prvenstveno evropska odgovornost i želeo bih da nova evropska struktura nađe dovoljno političke volje i uredi više nego što je to bio slučaj u prethodnim godinama.“

Šta na Balkanu znači „imati svoju sudbinu u svojim rukama“?

Ta nova ili obnovljena evropska struktura, sa novom šeficom evropske diplomatije na čelu i novim komesarom za pregovore o proširenju, već je najavila da je postojeći zastoj u Bosni i Hercegovini neprihvatljiv. Ministarski savet Evropske unije već na svom sledećem zasedanju razmatra novi evropski pristup BiH. Nemačka i Velika Britanija predlažu pokretanje BiH kroz obavezivanje novih tamošnjih lidera na širok spektar reformi uz privremeno uklanjanje uslova „Sejdić-Finci“ kao kamena spoticanja u prethodnim godinama.

„U Evropskoj komisiji smatramo da je taj predlog u skladu sa nastavkom ispunjavanja uslova koji su potrebini da bi BiH pokrenula Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju“, kaže Aleksandra Kas Granje iz Direktorijata za proširenje. I dok evropski analitičari ukazuju da će političarima u Bosni i Hercegovini očigledno biti data „možda i poslednja evropska šansa“, hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu naglašavaju da će upravo brži evropski put BiH biti njihov prioritet u narednom periodu. „Izbori u BiH stvorili su slično, ali ipak novo okruženje među tamošnjim političkim partijama. Naša poruka je sasvim jasna: učinite sve da formirate stabilnu koaliciju i nove institucije na svim nivoima, što će vam omogućiti nastavak evropskog puta“, poručuje Andrej Plenković.

I dok su za zemlje Zapadnog Balkana bilateralni problemi često i najteže rešivo pitanje evrointegracionog procesa, ali i regionalne stabilnosti, BiH dokazuje da ništa lakše ne izgleda „imati svoju sudbinu u svojim rukama“. Vođen iskustvima sopstvene zemlje, ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Poposki, ipak poručuje kolegama u BiH: „Kada sami odlučujete o svojoj sudbini u pogledu evropskih i evroatlantskih integracija, to je uvek bolja pozicija od one gde vam drugi upravljaju integracionim procesima, kao što je to slučaj sa Makedonijom.“ Upravo se rešavanje imena Makedonije, odnosa Srba i Albanaca, ali i entiteta u Bosni i Hercegovini najčešće pominju kao tri istorijska nerešena pitanja Zapadnog Balkana i njegove regionalne stabilnosti.