Generacija korona: karijera s preprekama
7. decembar 2020.
Mladi pijanista Kristijan Gasenmajer (19) imao je velike planove za 2020. godinu: u maju i junu tri muzička takmičenja, u julu usavršavanje u Litvaniji, a onda još dva kursa u Italiji. Ali sve je to propalo, kao i brojni koncerti koje organizuje njegova Visoka muzička škola u Detmoldu. „To su stvari koje su me najviše bolele“, kaže Kristijan u video-razgovoru za DW.
Od svega, bio je samo na jednom kursu u Italiji, u septembru. A i inače je ove godine malo toga mogao da radi, kaže Kristijan. Ranije je intenzivno vežbao u svojoj muzičkoj školi, ali, sad je morao da to radi kod kuće – što nije idealno. Premalo je vežbao za mladog muzičara koji se sprema za profesionalnu karijeru – nikad više od četiri sata na dan. Ciljevi su otpali, motivacija splasnula. Kristijan kaže da je ponekad bio „jako lenj“.
Put iz lične krize našao je tako što je uvežbao nova muzička dela i poboljšao osnovnu tehniku sviranja klavira. Sad sanja o novim izazovima - tako može ponovo da se koncentrirše na vežbanje.
Prevremni povratak iz Perua
Matilde Demezijer (19) je posle mature u avgustu 2019. otputovala u Peru kako bi tamo radila kao volonterka u jednom razvojnom projektu. Uvek je sanjala o životu u inostranstvu: „Htela sam da naučim jezik, doživim drugu kulturu.“
U Limi, glavnom gradu Perua, Matilde je pomagala u jednoj osnovnoj školi i jednom vrtiću. Nije bilo teško, kaže ona, biti s decom, malo im približiti prirodu. U Limi nema puno zelenila. S decom je u školskom vrtu uzgajala povrće. Jedan dečak se čudio salati: „Šta, to je za jelo? Njemu je to bilo nezamislivo – salata se kupuje na pijaci.“
Posle samo sedam meseci Matilde je morala da prekine volontiranje. Putovanje nazad u Nemačku bilo je dugo i komplikovano. Svi planovi u Peruu su propali. „Odjednom sam u Nemačkoj stavljena pred zadatak: okej, sad je vreme korone, čovek mora pronaći nešto čime će se baviti.“
Kako spontano organizovatii pet meseci? Matilde kaže da je to vreme intenzivno koristila za sebe: više se bavila sportom, šiala. Ali, više je tražila i kontakt s drugim ljudima – kako digitalno, tako i lično. Vreme korone joj je više pomoglo nego štetilo, kaže ona.
Sad studira ekonomiju na Visokoj školi za tehniku i ekonomiju u Berlinu. S digitalnom nastavom Matilde, istina, jako dobro izlazi na kraj, kaže ona, ali čovek mora sam vrlo strukturirano učiti.
„Nisam još bila ni na jednom predavanju lično. Još nisam videla svoj fakultet.“ Osim toga „jako smešno“ joj je da su koleginice i kolege studenti na video-konferencijama „samo imena na crnoj Zoom-pozadini ili kao glasovi“. Za većinu ne zna ni kako izgledaju. Ipak, navikla se i može da zamisli da tako studira još nekoliko semestara.
Korak u samostalnost
Patricija Paule (28) je uspešno završila studije na Tehničkom univerzitetu u Minhenu i kako kaže „sve učinila za perfektan CV: bila na praksi, posećivala konferencije, objavljivala naučne radove, pokazala angažman i van fakulteta“. Paralelno je radila za jedan od vodećih međunarodnih tehnoloških koncerna i savetovala saradnike. Karijera je brzo napredovala, puno je radila, ali u jednom trenutku je primetila: „Isplatilo se, ali meni je ponestalo energije.“
U 2020-oj je htjela da se odseli u Irsku na nekoliko godina. Ona je već 2019. kombinovala rad i putovanja, a onda i pešačila iz Portugala u Španiju na hodočasničkom Putu Svetog Jakova.
Ove godine je htela da nastavi po tom putu, već je bila u Španiji, posećivala rodbinu. A onda je u Španiji došao lokdaun: „Vrlo brzo su stvari postale ozbiljne.“ Sledilo je komplikovano putovanje nazad u Minhen. A kad je stigla pitala se: „Šta sada?“
Patricija Paule je već duže razmišljala da se osamostali kao konsultatkinja za inovacijski menadžment. „Morala sam sebi postaviti pitanje: da li se vratiti u svoj bivši život kao zapolsena ili se usuditi u samostalnu delatnost – i to brže nego što sam mislila.“ Patricija ne žali što se odlučila na taj korak. „Kroz koronu sam dobila mali podsticaj koji mi je trebao.“
"Rush hour" života
Uprkos teškoćama s kojima su se suočili ovih troje mladih s kojima je DW razgovarao ipak opušteno gledaju na 2020. Na pitanje, da li je to bila izgubljena godina, svi troje odgovaraju: „Ni u kom slučaju.“
Dakle, srećan kraj? Za njih troje, možda. Ali, situacija mladih ljudi ostaje teška, upozoravaju sociolozi. „Ovaj istorijski rez pogađa karijere. A mladi ljudi se nalaze na početku svojih karijera“, kaže profesor Mihael Korsten sa Univerziteta Hildesheim u razgovoru za DW. On govori o „generaciji korona“.
To ne znači da je mladim ljudima nužno teže nego drugima. Ali, to je poseban rez, jer u dobi između 18 i 20 godina mnogi mladi ljudi postavljaju smernice za svoj budući život.
„Završili su školu, možda se sele od roditelja, možda upoznaju životnog partnera ili partnerku ili barem partnera s kojim će živeti duže vreme. Možda će osnovati porodicu, početi ili završti studije“, kaže Korsten.
„Neki to nazivaju 'rush hour of life' – upečatljivo, ali to govori da brzo slede važne odluke za biografiju.“
Ovaj sociolog trenutno vodi studiju o utjicaju korona-pandemije na mlade ljude. Na temelju istraživanja on pretpostavlja da će mnogi u krizi preispitivati svoje ranije ideale. „Može nastati diskurs: kako zapravo možemo drukčije živeti?“
Stručnjaci kažu: korona-kriza je i šansa
Korona-pandemija je pauza za razmišljanje, potvrđuje Hajke Zolga, profesorka sociologije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu u intervjuu za DW.
„Mnogi će reći: to je bilo moje omiljeno zanimanje, a sad vidim šta se s njim događa u krizi, pa se pitam da li da izaberem neko drugo zanimanje.“
Zolga analizira trendove na obrazovnom tržištu. Primećuje da se neki mladi ljudi koji bi pre krize krenuli na strukovno obrazovanje danas odlučuju „za više obrazovanje. Prema načelu: kad je sve nesigurno, ostaću radije u kontekstu koji poznajem.“
Da li će kriza izazvana pandemijom dugoročno naštetiti mladoj generaciji, za odgovor na to pitanje je još prerano, kažu oboje stručnjaka. Ona je „izazov, ali i šansa“.