Generacija 99: Sasvim običan most u Mitrovici

Andrija Lazarević rođen je na Kosovu 1999. Iako je odrastao u Zubinom Potoku, u Prištinu je prvi put kročio kao dvadesetogodišnji student novinarstva u okviru DW-projekta #Generation99.

„Zamišljao sam Prištinu kao dugu mračnu ulicu“, priznaje Andrija. Dvodnevno putovanje sa kolegama sa prištinskog, beogradskog i novosadskog univerziteta razbilo je njegove strahove.

„Cilj nam je da mladim novinarima, studentima novinarstva, omogućimo da se upoznaju, da razgovaraju i druže se, da nešto zajedno urade, da vide da je to moguće i da ona ’druga strana’ nije mnogo drugačija od njih samih“, objašnjava novinar DW Ivan Đerković. „To jesu ljudi rođeni u vreme rata i bombardovanja, ali to su i naše buduće kolege čije ćemo izveštaje, analize, intervjue sutra da čitamo ili gledamo.“

„Ovo je običan most“

U Mitrovici su studenti dobili i prvi pravi novinarski zadatak – da naprave priču o životu u podeljenoj Mitrovici. U razgovorima s gradskim čelnicima, aktivistima, novinarima i građanima, zanimalo ih je šta je realnost iza medijskih napisa, kako žive građani i u kojim uslovima studiraju njihovi vršnjaci.

„Sve što smo ovde čuli je bilo novo za mene, jer iz Beograda se čuju samo neki ratnohušački glasovi koji nemaju veze sa realnošću“, kaže studentkinja iz Beograda Jelena Radosavljević.

To je najveći utisak i za Gresu Nitaj iz Prištine. „Nikad nisam bila na severu, a ono što sam mogla da vidim u medijima je da je ovde napeta situacija, da ne postoji saradnja među građanima“, priča Gresa. Stvarnost je, kaže, znatno drugačija od te medijske slike.

Drugačiji je i Most na Ibru, shvatili su dok su ga zajedno prelazili – prvi put u životu i prvi put u takvom društvu. „Pa ovo je samo običan most“, komentarisali su između sebe, prepričavajući kako u medijima on deluje mnogo veće i strašnije.

Saradnja se nastavlja

Ni strašne mračne ulice koje su zamišljali na kraju putovanja nisu više iste. „Smatram da je Priština evropski grad, malo podseća na Beograd“, kaže na kraju putovanja novosadski student Aleksandar Bugarin.

Među naučene lekcije ubrajaju i to kako da se nose sa drugačijim stavovima i razmišljanjima, ali i kako da stečene kontakte iskoriste za buduću profesionalnu saradnju. „Od prvog momenta kad samo upoznala kolege iz Srbije, shvatila sam da to nije onaj mentalitet koji nam mediji prikazuju. Shvatila sam da ima prostora za saradnju, ali i prostora za napredak“, kaže Gresa Nitaj.

To što su se predrasude u ličnom kontaktu istopile, za DW je putokaz da nastavi u istom smeru, kaže Ivan Đerković. „Uostalom, da citiram starijeg kolegu Vetona Suroija koji je dao možda najveću pohvalu ovom projektu letos na jednoj konferenciji. Rekao je da je 'Dojče vele preuzeo ono što je zapravo zadatak političara: stvaranje atmosfere pomirenja među mladima'. Zato ćemo se truditi da se ovaj projekat u nekom obliku nastavi i u 2020.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android