Fudbal povezuje narode na Kosovu

Hladno i maglovito je u Brezovici, planinskom mestu na jugu Kosova. Ali ispred sportske sale je veoma živahno. Mnoge mlade devojke sa sportskim torbama dolaze na fudbalski trening. Već i to je neobično, jer je fudbal na Kosovu muška stvar. Ali najneobičnije od svega što tu zajedno treniraju kosovske devojke iz srpskih i albanskih porodica.

pročitajte još:15 godina Kosova: Put do nezavisnosti

Aurora Cakoli ima četrnaest godina i na Brezovicu je došla autobusom sa svojim klubom KFV Priština, iz osamdeset kilometara udaljenog glavnog grada Kosova. Ovde želi da trenira, a zatim i da igra protiv ekipe FK Brezovica, u susednom Štrpcu. U Brezovici i Štrpcu su neke od retkih većih srpskih zajednica na jugu Kosova, koje je uglavnom neseljeno ljudima albanskog porekla. U lokalnim školama se govori srpski jezik, dok Aurora uči albanski u Prištini.

Ali za mlade fudbalerke to nije problem, jer one se sporazumevaju na engleskom. Prepreka u njihovom kontaktu nema, povezuje ih strast prema fudbalu i radoznalost – takođe zato što kosovske devojke nemaju mnogo mogućnosti za igranje fudbala. „Teško je biti fudbalerka na Kosovu”, potvrđuje Aurora. „Čak sam počela da treniram sa muškim timom, dok nisam saznala za KFV Priština.”

Osnaživanje kroz fudbal

Za razliku od muškaraca, mogućnost takmičenja u ligi Fudbalski savez Kosova nudi samo devojkama i ženama starijim od 17 godina. UN su zato pokrenule projekat kako bi se mlađim devojkama omogućio pristup fudbalu. Cilj projekta je da se devojkama na Kosovu pruži više razvojnih mogućnosti i da se istovremeno prevaziđu etničke granice među stanovništvom.

„Devojke mlađe od 17 godina samo kroz ovaj projekat imaju šansu da igraju fudbal“, kaže Armenda Filipaj, osnivačica KFV Priština. „Osnaživanje kroz fudbal je u našoj zemlji veoma važno, posebno kada su devojke iz svih etničkih grupa u tim ekipama.“ Zahvljajujući projektu UN do sada je osnovano pet klubova - dva albanska, dva srpska i jedan goranski. Goranci su slovensko-islamska manjina iz jugozapadnog dela Kosova. Od dobijenog novca, u visini od 24.000 dolara (oko 22.375 evra) kupljeni su dresovi za fudbalerke i pokriveni troškovi za trenere, sudije i prevoz.

pročitajte još:Kosovo: Ljubav preko granica i zidova

Ponekad se duže putuje, jer na Kosovu nema mnogo dobrih terena sa veštačkom travom, a uz to ih još koriste i muške ekipe. Ipak, Armenda Filipaj uvek pronađe mogućnost kako bi njene devojke mogle da treniraju i igraju.

Međunarodne utakmice

„Volim fudbal i radujem se dobrim treninzima i prilikama za igru“, kaže je 14-godišnja Jana Simanović, jedna od fubalerki FK Brezovica, uoči utakmice protiv KFV Priština. Oba tima na dresovima imaju logo UN. Kosovsko-srpski tim je u žutim, a kosovsko-albanski u plavim dresovima.

U projektu je aktivno više od 170 devojaka. Vrhunac je kada igraju jedne protiv drugih. Te utakmice su neka vrsta međunarodnih utakmica. Fudbalerke dolaze iz iste zemlje, ali iz različitih kultura i etničkih grupa. Naravno, obe ekipe žele pobedu, kao i treneri koji tokom čitave utakmice dele savete. Ali već kod pozdrava pre početka utakmice postaje jasno koliko su kontakt i susreti važni. Već se radilo i po neko prijateljstvo.

Fudbal, ništa drugo

„Današnji trening i prijateljska utakmica sa našom prijateljskom školom fudbala 'Priština' je nešto posebno, zato što znamo u kom kraju živimo i kakva je trenutna situacija ovde“, kaže Zvonko Staletović, trener FK Brezovice. „Nama je samo fudbal važan, ništa drugo.

Još jedna posebnost projekta UN je ubalažavanje granice koje su inače veoma čvrste i stroge. U ostalom delu Kosova, ni jedan Srbin ne može da bude član nekog kosovskog tima ili lokalnog sportskog društva. Sport na Kosovu organizuju isključivo Albanci. „Postojale su inicijative da se angažuju fudbaleri srpske manjine“, kaže za DW Taulant Hodaj, generalni sekretar Fudbalaskog saveza Kosova.

„Bilo je Srba koji su želeli da igraju za Kosovo, ali je nažalost postojao veliki politički pritisak iz Srbije, koji je sprečio sportiste i sportiskinje da učestvuju na takmičenjima koje organizuje Fudbalski savez Kosova.

Veto iz Srbije

Kosovo je od maja 2016. godine član FIFA i UEFA i ima svoj nacionalni fudbalski savez. Srbija je tada protestovala zbog članstva i podnela žalbu najvišem sportskom sudu CAS u Švajcarskoj. Sud je čitavu stvar ocenio kao apolitičnu i potvrdio članstvo. Iako je Kosovo deo međunarodnih sportskih saveza, njegov politički status je sporna tačka.

Kosovski parlament je 17. januara 2008. godine proglasio nezavisnost. Od tada je 115 zemalja priznalo Kosovo, uključujući i Nemačku. Srbija, Rusija, Kina, ali i pet zemalja članica EU nisu priznale nezavisnost Kosova. Srbija i dalje Kosovo smatra svojom otcepljenom pokrajinom.

FIFA je bila svesna da bi prijemom Kosova poitičke tenzije i sukobi mogli da se prenesu i na sportske terene. Svetski savez je zato odlučio da na međunarodnim takmičenjima kao što su Evropsko prvenstvto, kvalifikacije za Svetsko prvenstvo ili UEFA Liga nacija, kosovskom timu iz političkih razloga neće biti dozvoljeno da igra protiv Srbije ili Bosne i Hercegovine.

Pozitivna iskustva sa dugoročnim efektima

Od takvih podela devojke u Štrpcu su daleko. Za njih je važna mogućnost da ostvare svoju strast prema fudbalu. Ali ispostavilo se da osim fudbala, one zapravo imaju ista interesovanja i sklonosti.

„Bilo bi lepo da svaki dan zajedno igramu fudbal i zajedno uživamo u danu“, kaže kosovska Srpkinja Jana Simanović. Ona sanja da postane zaista uspešna u fudbalu i da jednog dana učestvuje na međunarodnim takmičenjima.

pročitajte još:Kurti: „Zajednica srpskih opština je aparthejd“

Zato je za nadati se da će njen primer i primeri drugih devojaka biti važni. Što je više pozitivnih iskustava u razmeni srpske i albanske dece i mladih, to bolje za celokupni zajednički odnos i normalizaciju političke situacije. Jer bez toga ni fudbalski svet između Srbije i Kosova neće biti normalan.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.