Evropa štedi, a EU traži veći budžet

Na koji način Komisija namerava da poveća budžet i istovremeno zemljama članicama propisuje strog program štednje? Usledile su burne kritike. Međutim, komesar za budžet EU Januš Levandovski se na njih ne obazire: „Naš budžet je skroman. On nije ni uzrok niti može biti rešenje za dugovanja i deficit država članica EU.“ Levandovski je branio povećanje budžeta iz dva razloga: 2013. se stižu na naplatu ulaganja u dugoročne projekte. Osim toga, države članice EU su se ranije suviše oslanjale na godišnje budžete. To sada mora biti promenjeno. Za 2012. godinu EK je želela povećanje budžeta od pet odsto da bi na kraju iznosilo dva odsto.

Za Nemačku, Veliku Britaniju i Holandiju, ne radi se samo o narednom godišnjem budžetu EU. Te zemlje žele da se finansijski plan za period od 2014. do 2020. uredi. Komisija je proteklog leta tražila bilion evra za čitav taj period. Verner Hojer, nekadašnji državni ministar u Ministarstvu spoljnih poslova, odmah je odbacio ovakav zahtev. „Ako moramo da drastično smanjujemo nacionalne budžete, onda i Komisija takođe mora da umanji budžet za najmanje 100 milijardi evra.“

EU finansira javne investicije

Ipak, iako se govori o velikim sumama, budžet EU je u odnosu na nacionalne budžete veoma mali. Samo nemački savezni budžet je oko tri puta veći od čitavog budžeta EU. Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, kaže da bi u slučaju da bude usvojen nemački program to značilo da bi nemački ministar finansija Briselu godišnje davao milijardu evra manje. „Ne verujete valjda da bi milijarda više rešila probleme Volfganga Šojblea.“
 
S druge strane, velikom broju država članica, posebno u istočnom delu Evrope, hitno je potrebna podrška Fondova EU, kaže komesar za budžet EU, Levandovski: „Čak 40 odsto ukupnih javnih investicija u novim državama članicama se sufinansiraju od strane Brisela. U Portugalu je to četvrtina investicija, isti slučaj je i u Grčkoj.“ Ovi projekti, a često je reč o velikim infrastrukturnim projektima, pomažu svima. Oni podržavaju slabije zemlje a korist od njih imaju i bogate zemlje jer na taj način dobijaju poslove.

Ciljanim investicijama širi se panevropska mreža. Sa tim se slaže predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo: „To nije novac za Brisel. Taj novac će se vratiti zemljama članicama EU.“ Samo pet odsto budžeta EU, prema navodima Komisije, završava u Briselu. Sve ostalo ide u projekte od kojih profitiraju države članice. Ali, uprkos niskom udelu administrativnih troškova, broj stavki je prvi put od 1957. godine smanjen. Naravno da je i to izazvalo kritike.

Porez na finansijske transakcije ostao bi u državama

Spor oko budžeta EU otežava i činjenica da se on sastoji gotovo isključivo od doprinosa država članica. Takozvani sopstveni resursi su zanemarljivi – na primer porez na trgovinske transakcije. Komisija i Parlament su praktično prisiljeni da prose novac od zemalja članica. Upravo zbog toga predsednik komisije Barozo i više evropskih poslanika zauzimaju se za povećanje sopstvenog kapitala, na primer, od poreza na finansijske transakcije. Ali, čak i kada bi to toga došlo, u šta mnogi sumnjaju, taj novac ne bi odlazio u Brisel, smatra Mihael Link ministar u Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu: „Nacionalni budžeti snose celokupne troškove stabilizacije evro-zone. Stoga je pravilno da porez od finansijskih transakcija ostaje u tim zemljama.“

S obzirom na ovakvu situaciju, mogu se očekivati dalji sporovi. Dugovanja  i ekonomska kriza pogoršali su sukobe oko iznosa i korišćenja fondova EU. Gotovo niko ne očekuje da će sporazum biti postignut pre samita EU u decembru. Ipak, finski ministar za evropska pitanja Aleksandar Stub smatra će na kraju sve biti u redu: „Uglavnom je neposredno pre cilja dramatično. Uz suze i svađe na kraju ćemo pasti jedni drugima u zagrljaj. To je već rutina kao i kod  mnogih drugih tarifinih sporova u kojima duboko u noć postoje naizgled nepomirljive razlike da bi se pred zoru video zadovoljstvo na umornim licima“, kaže Stub.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Željka Bašić-Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević