Kriza obara vlade u Evropi | Evropa | DW | 29.04.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kriza obara vlade u Evropi

Moguća promena vlasti u Francuskoj, ostavka premijera u Holandiji, pad vlade u Rumuniji, kriza vlade u Češkoj, i sve to samo za nedelju dana. Od dužničke krize 2010. čak 16 država EU doživelo je promenu vlasti.

Frankreich / Sarkozy / Hollande Overlay-fähig

Socijalista Oland (desno) verovatno smenjuje Sarkozija

U više od polovine od 27 država članica Evropske unije od proleća 2010. došlo je do značajnih promena vlasti. U većini slučajeva razlozi su ekonomska situacija i drastični rezovi u javnim budžetima. Posle Velike Britanije, Španije i Italije, sledeća velika zemlja EU koja bi mogla da se suoči sa promenom je Francuska. Socijalistički predsednički kandidat Fransoa Oland ima dobre šanse da u drugom krugu izbora (6. maja) odnese pobedu nad konzervativcem i sadašnjim predsednikom Nikolom Sarkozijem.

Stabilni odnosi moći trenutno postoje u Nemačkoj, Poljskoj i manjim državama – Litvaniji, Estoniji, Austriji, Luksemburgu i Malti. U svim drugim zemljama vlade su bile žrtve krize. Holandiji predstoje prevremeni izbori čak po drugi put posle izbijanja dužničke krize. U Grčkoj, epicentru krize, 6. maja se takođe bira novi parlament. U Švedskoj i Bugarskoj vlada se oslanja na manjinu.

Problem za evro-zonu

Maxime Verhagen Niederlande

Radikalni holandski desničar Vilders prvo podržavao vladu, pa uskratio podršku zbog čega se ide na nove izbore

U evro-zoni, to jest. u 17 država koje imaju evro kao valutu, u protekle dve godine jedanaest njih je promenilo vladu. Pri tom je manju ulogu igrala politička boja vlasti, od strane birača smenjene su konzervativne i socijalističke, a i liberalne koalicije. U Španiji, na primer, na vlast su došli konzervativci, dok Francuskoj predstoji suprotno. U Grčkoj i Italiji vlast su preuzeli vanpartijske tehnokrate.

„Stalno moramo da se navikavamo na nova lica i koncepte“, požalio se jedan evropski diplomata govoreći o sastancima evro-grupe koja se sastoji od ministara finansija zemalja sa zajedničkom valutom. Ovaj nedostatak kontinuiteta otežava sprovođenje hitnih mera za spasavanje evra. Kancelarka Angela Merkel bi odlaskom Sarkozija mogla da izgubi ključnog saveznika u borbi za njen kurs štednje i konsolidacije. Do sada su uz nju bile i Austrija, Finska, Luksemburg i Holandija.

Ko će izvesti EU iz krize?

Zabrinuta je i Evropska komisija. Jer, tokom dužničke krize, Evropska komisija, najviše upravno telo EU, izgubila je mnogo od svog uticaja. Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, zalaže se da to telo postane ekonomska vlada EU i doprinese jačanje postojećih institucija EU. Barozo zahteva bolju na koordinaciju ekonomske i fiskalne politike u 17 zemalja evro-zone.

A šta će biti sa merama donesenim za spasavanje evra, fiskalnim paketom koji je potpisalo 25 članica EU, dakle sve osim Velike Britanije i Češke? Jer, mogući budući predsednik Francuske, Fransoa Oland, navaljuje da želi da se o tom paketu ponovo pregovara. I u mnogim drugim člancima evro-zone raste protivljenje zbog načina borbe protiv krize. U Slovačkoj je zbog toga pala vlada 2011, u Finskoj se nadaju privilegijama, a u Nemačkoj, sudeći po poslednjim anketama, sve manje ljudi je uopšte za Evropsku uniju.

Autori: Bernd Rigert / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević