Evakuisani Avganistanci stižu u Albaniju i na Kosovo | Politika | DW | 20.08.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Evakuisani Avganistanci stižu u Albaniju i na Kosovo

Nakon što su talibani preuzeli vlast u Avagnistanu, potrebno je hitno naći smeštaj za stanovnike koji su evakuisani iz te zemlje. Albanija je dogovorila sa SAD o mogućnosti da i ona primi deo tih ljudi.

Juri Kim, ambasadorka SAD u Albaniji, 17. avgusta je rekla da će u tu zemlji stići određen broj Avganistanaca, ali da ne zna tačno – koliko. DW od nezvaničnih izvora saznaje da bi moglo da se radi o 300-350 ljudi u prvom kontingentu, te da bi nešto kasnije moglo da dođe još 800 izbeglih.

Ta humanitarna operacija je kompletno u rukama SAD koje se o tome dogovaraju sa albanskim Ministarstvom spoljnih poslova. Izbeglice bi treba da budu smeštene u šest studentskih spavaonica u Tirani. Tamo ima oko 7.500 kreveta. Zvaničnici kažu da će, već prema razvoju situacije, Avganistanci biti prebacivani u hotele u Draču na obali mora.

-pročitajte još: Malo ko je spreman da primi izbeglice iz Avganistana

Politička i moralna obaveza

Bivši albanski ambasador u SAD Agin Nešo, kaže da je prijem hiljada Avganistanaca politička i moralna obaveza njegove zemlje: „Ova akcija je znak spremnosti malih zemalja kao što su Albanija i Kosovo da preuzmu odgovornost i sarađuju sa zapadnim zemljama u jeku krize“.

Ali, on je dodao i da „bez obzira na to što smatramo da je reč o ispravnoj akciji, nije bilo transparentnosti u postizanju konsenzusa o tome sa svim državnim institucijama a ni javnošću“.

Vojna parada u Tirani 2016. povodom deset godina od prijema te zemlje u NATO

Vojna parada u Tirani 2016. povodom deset godina od prijema te zemlje u NATO

Vlada Albanije uverava građane da nemaju čega da se boje. Jedan nezvaničan izvor blizak pravosuđu rekao je za DW da će Avganistanci proći kontrole na dolasku u Albaniju, Kosovo i druge zemlje koje ih budu primale.

Ekspert za bezbednost Redion Ćirjazi ne veruje da će prihvat izbeglica iz Avganistana imati negativne posledice po nacionalnu bezbednost Albanije: „Ti građani su pobegli pred smrtnom opasnošću, od režima koji bi mogao da ih goni zbog toga što su sarađivali sa savezničkim snagama u Avganistanu, ili zbog njihovih demokratskih uverenja, sledstveno tome, njima prioritet nije izvoz nasilja, već traženje skloništa“.

-pročitajte još: EU i NATO hoće da izvuku pouku iz debakla u Avganistanu

Strah radikalnih snaga nije na mestu

Ćirjazi dodaje da će Avganistanci u Albaniji biti nadzirani, ali da je reč o ideološki umerenim građanima čiji su verski i politički pogledi slični onima koje imaju drugi muslimani širom sveta.“

„Za razliku od onoga što slušate i čitate u medijima, oni koji ovde budu smešteni nisu talibani, već protivnici talibana. Možete zamisliti da mnogi od njih imaju veze sa Zapadom i da im nije namera da trajno ostanu u Albaniji. Oni će radije ići preko okeana, u SAD i Kanadu, u zajednice gde će se osećati kao kod kuće“, kaže Ardijan Vehbiju, albanski publicista koji živi u SAD.

Izbeglice iz Avganistana najpre će biti smeštene u Tirani

Izbeglice iz Avganistana najpre će biti smeštene u Tirani

Može li Albanija sebi da priušti Avganistance?

Verbiju smatra da će Albanija biti u stanju da prihvati avganistanske izbeglice - uz finansijsku i logističku podršku NATO. A Redion Ćirjazi podseća da Albanija u normalnim okolnostima nema baš velike kapacitete za prihvat većeg broja migranata. I dodaje da „u ovom slučaju još nije jasno da li će prijem izbeglica ići preko službenih kanala, ili će za to biti zaduženi alternativne organizacije“.

Iako su Albanija i Kosovo većinski muslimanske zemlje, Nešo ne veruje da je religija bila važna Vašingtonu pri donošenju odluke o zemljama koje će primiti izbeglice.

Ardijan Vehbiju je uveren da je ovo dobra prilika: „Odluku vlade Edija Rame vidim kao ispunjenje obaveze prema koaliciji, NATO i SAD, koja je trenutno u problemu. Štaviše, albanske vojne jedinice su godinama bile prisutne u Avganistanu i učestvovale u tamošnjim mirovnim misijama, uspostavljajući saradnju sa lokalnim stanovništvom. Smatram da je humano pomoći ljudima koji su u ozbiljnoj opasnosti, a i zato što su oni verovali u misiju zapadne koalicije u Avganistanu. Rečeno je da će sada troškove da pokrije NATO, ali čak i da ne bude tako, gostoprimstvo Albanije se neće smanjiti“.

Bivši ambasador Nešo kaže da bi ovu situaciju režim mogao da iskoristi za sticanje političkih poena: „Autokratski režim, a ne Albanija“. „Režimi“, dodao je, „u ovakvim situacijama nastoje da pregovaraju u svoju korist, umesto za dobrobit Albanije i njenih građana. Najveća lekcija koja stiže iz Avganistana je da korumpirane režime ne treba tolerisati jer donose sa sobom nepodnošljive krize“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu