EU procenjuje napredak Srbije

Kao i svake godine, kraj decembra je vreme za završne evropske sastanke na kojima se, između ostalog, usvajaju i zaključci o napretku zemalja koje se nalaze u procesu proširenja Evropske unije. Tako će se ove nedelje pitanje evrointegracija Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Srbije i Kosova naći na dnevnom redu, prvo ministra, a zatim i lidera EU koji će se okupiti u Briselu. Očekuje se da, već danas (16.12.) ministri spoljnih poslova zemalja članica, na marginama sastanka Saveta, razmene mišljenja o situaciji na Zapadnom Balkanu. Najvažnija rasprava za region sledi u utorak (17.12.) kada bi Savet za opšte poslove EU trebalo da usvoji zaključke o napretku u 2013. godini za sve zemlje koje se nalaze na evropskom putu i da dâ eventualne preporuke za naredne korake.

Ove godine Albanija i Srbija su zemlje koje imaju najveća očekivanja. Tirana, kao i prošle godine, kada nije dobila zeleno svetlo od zemalja članica, očekuje status zemlje kandidata, a Beograd datum za početak pregovora o članstvu. Diplomatski izvori navode da će Crna Gora biti „pohvaljena“ za nastavak procesa pregovora o pridruživanju, dok se Makedonija i BiH ne mogu nadati pozitivnom izveštaju. U Briselu se ocenjuje da u pridruživanju najviše zaostaje Bosna i Hercegovina, koja je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja još nije podnela zahtev za članstvo.

U očekivanju datuma za pregovore…

Šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton, koja predsedava Savetu ministara spoljnih poslova, trebalo bi da danas „razmeni mišljenja“, a sutra i predstavi svoj izveštaj o napretku Beograda i Prištine u procesu normalizacije odnosa. Od tog izveštaja u velikoj meri zavisiće debata u Savetu za opšte poslove Evropske unije i odluka o zakazivanju prve međuvladine konferencije Srbije i EU, odnosno zvaničnog početka pregovora o članstvu Srbije.

U ovom trenutku tehničke radne grupe Beograda i Prištine i dalje vode razgovore kako bi pokušale da ostvare napredak u oblasti pravosuđa, jedinoj oblasti koja je ostala kao „otvoreno pitanje“ u izveštaju Ketrin Ešton. Nezvanično se može čuti, da bi, umesto „idealnog“ (koji podrazumeva dogovor o pravosuđu) šefica EU diplomatije, u slučaju izostanka tog dogovora, trebalo da predstavi pozitivan izveštaj dovoljan da zemlje članice EU odluče da Srbiji daju datum za početak pregovora. Iz litvanskog predsedavanja EU kažu da je najrealnije očekivati da taj datum bude „pre tokom, nego krajem januara“.

…i pregovaračkog okvira

Ono što u ovom trenutku takođe još nije izvesno jeste kako će izgledati pregovarački okvir za Srbiju, odnosno kako će u njemu biti raspoređenja pitanja koja se odnose na normalizaciju odnosa sa Kosovom. U Evropskoj uniji postoji jedinstven stav kada se radi o „paralelizmu“ procesa pregovora o pridruživanju i dijaloga o normalizaciji odnosa. Međutim, Evropske komisija i jedan broj zemalja članica zalažu se za pregovarački okvir u kome bi pitanja koja se odnose na normalizaciju odnosa sa Kosovom bila skoncentrisana u jednom, poslednjem poglavlju 35. Tako bi se onemogućile eventualne blokade drugih poglavlja zbog otvorenih pitanja Beograda i Prištine. Sličan nacrt pregovaračkog okvira predložila je i trenutno predsedavajuća Savetu EU – Litvanija, koja se, kako diplomatski izvori navode, zalaže za manje uslovljavanja Srbije „kosovskim pitanjem“ tokom pregovora o članstvu, koji bi, između ostalog, trebalo da dovedu do „sveobuhvatne normalizacije odnosa“ dveju strana.

Sa druge strane, postoji „tvrđi stav“ Nemačke i Velike Britanije koje očekuju „potpunu i pravno obavezujuću“ normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, i smatraju da u pregovorima Srbije sa EU otvorena pitanja koja se tiču Kosova „ne treba da budu veštački izdvojena iz poglavlja gde su relevantna i opravdana“. Nepostizanje dogovora o pravosuđu između Beograda i Prištine može poslužiti kao dodatni argument tim zemljama za insistiranje na „tvrđoj liniji“ kada su u pitanju i pregovarački okvir, i datum za Srbiju.

Kakva god odluka bude doneta u utorak na Savetu ministra za opšte poslove, ona bi trebalo da o bude i konačno odobrena na samitu lidera Evropske unije koji se održava 19. i 20. decembra u Briselu.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković