Emanuel Makron lovi glasove među desnicom | Evropa | DW | 07.11.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Francuska

Emanuel Makron lovi glasove među desnicom

Francuski predsednik Emanuel Makron naljutio je Bugare i Ukrajince. Intervju koji je dao jednom desničarskom magazinu izazvao je pravi diplomatski skandal. Šta on želi na taj način da postigne?

Kad Emanuel Makron da intervju desno-konzervativnom političkom magazinu „Valer aktuel“ u kojem opširno govori o migraciji, onda on u stvari sledi nekakav cilj. A kad u jednoj zajedljivoj primjedbi s omalovažavanjem govori o Bugarima i Ukrajincima u Francuskoj – ili bar ta njegova primjedba može tako da se interpretira – onda se öini da on bez nekog posebnog povoda razbija politički porculan u Evropi.

U tom intervjuu Makron inače kaže: „Bilo bi mi draže da legalno dođu ljudi iz Gvineje ili Obale slonovače, nego da dođu ilegalno preko ukrajinske ili bugarske mreže.“ Pritom se francuska reč filières prevesti i kao bande odnosno krijumčarske bande.

Ljutnja u Sofiji i Kijevu

Na reakcije iz Sofije i Kijeva nije trebalo dugo čekati. I u jednom i u drugom glavnom gradu pozvani su francuski ambasadori na razgovor. Ipak, tamošnje vlade relativno brzo su se zadovoljile objašnjenjem da su Makronove izjave „istrgnute iz šireg konteksta“.

Predsednik je govorio o tome kako je u Francuskoj teško pronaći Francuze koji su spremni da peru tanjire – ali su Ukrajinci i Bugari stekli utisak da su Makronu draži migranti iz Afrike, nego oni iz tih dveju istočnoevropskih zemalja. Zato su usledile oštre reakcije nekih političara iz desno-nacionalističkih stranaka, kao što je recimo bugarski ministar obrane Krasimir Karakačanov. „Niko njemu (Makronu) ne daje pravo da vređa Bugare.“

Bugarski ministar obrane Krasimir Karakačanov

Naljutio se: bugarski ministar obrane Krasimir Karakačanov

Da li je francuski predsednik u stvari aludirao da su bugarske vlasti, i to već godinama, upletene u trgovinu falsifikovanim pasošima za migrante iz trećih zemalja. I da se sumnja da su da vodeći političari štite takve aktivnosti? Ako je to hteo, onda je morao jasnije da se izrazi. Ili je samo hteo da kaže da daje prednost legalnoj migraciji pred ilegalnom? Međutim, Bugarska je članica EU i njeni državljani mogu legalno da se kreću po Evropskoj uniji i da bilo gde u njoj rade. A Ukrajinci mogu u EU da putuju bez viza i da u njoj borave do tri meseca.

Bugarski premijer Bojko Borisov na problematičnu izjavu Emanuela Makrona uzvratio je pomalo zajedljivom primedbom: Očigledno je da njemu (Makronu) nije bila namera da nekog uvredi, ali on (Borisov) polazi od toga da će predsednik (Makron) uskoro da podrži Bugarsku kada se bude odlučivalo o ulasku te zemlje u Šengen-zonu i uvođenju evra.

Šta je hteo Makron?

Francuski predsednik bi u suštini morao da bude dovoljno iskusan i razborit kada daje intervju jednom desničarskom magazinu, koji ga onda preradi u članak na 12 stranica i opremi, između ostalog, i fotografijama Marin Lepen. Jelisejska palata se onda danima bori s ograničavanjem štete, a anonimni glasovi iz Makronove stranke „Republika napred!“ strahuju da se on lovom glasova na desnim rubovima uvalio u situaciju u kojoj je u svakom slučaju gubitnik. On tvrdu desnicu u „Nacionalnom savezu“ (ranije „Nacionalni front“) sigurno neće privući. A levo orijentisane liberale iz sopstvenog tabora će da izneveri.

Stalno za vratom: Marin Lepen

Stalno za vratom: Marin Lepen

Bruno Kotre sa instituta Cevipof u Parizu smatra da je Makron upravo u takvoj opasnosti. „On pokušava da napravi sintezu između desnice i levice, ali poruka koja pritom nastaje krajnje je nejasna i mutna. Zbog izjava kao što su one u listu „Valer aktuel“ preti mu opasnost da se od levice otuđi, a da desnicu ne uveri. U svakom slučaju opasno je kod nekih tema preteći Marin Lepen“, kaže Kotre.

Potraga za pravom pozicijom

Prema nekim istraživanjima javnog mnjenja, oboje političara imaju podjednaku podršku birača. Lepenova je osim toga najavila da će se na sledećim predsedničkim izborima ponovo kandidovati protiv Makrona. Profesor Kotre smatra da je prerano dve i po godine pre izbora približavati se desnici. Čak i ako bi Makron postigao određeni uspeh u protivničkom taboru, to bi se rasplinulo do izlaska na birališta, smatra Kotre.

Emanuel Makron trenutno ostavlja utisak da želi svima da se svidi. Osim toga, nakon protesta Žutih prsluka prošle zime u potrazi je za pravom pozicijom za drugu polovinu mandata. Na ekonomskom planu francuska vlada trenutno je zauzeta krajnje nepoželjnom penzionom reformom. Zbog toga već dolazi do štrajkova i demonstracija. Tako bi se tema migracije i ilegalno useljavanje mogla tumačiti i kao skretanje pažnje s penzione reforme.

Ali ni iskusni politički posmatrači ne mogu stvarno da objasne šta je Emanuela Makrona podstaklo na taj konfuzni potez. „Ja sam taj intervju pročitao šest ili sedam puta i poruka mi je ostala nejasna“, kaže Bruno Kotre.

Oštriji uslovi: migranti u Francuskoj

Oštriji uslovi: migranti u Francuskoj

Reči i praktična politika

Ipak, tema migracije se uklapa u trenutnu politiku francuske vlade. U ponedeljak je parlament raspravljao o promenama zakona. Radi se o merama prisile kojima bi se trebalo boriti protiv zloupotreba i prevara kod socijalnih davanja migrantima. Pristup medicinskim uslugama trebalo bi da bude dostupan tek nakon tri meseca, provera zahteva za dobijanje azila trebalo bi da bude ubrzana, a dovođenje članova porodice otežano. Vlada govori o „ravnoteži između veće oštrine i što jačeg otvaranja“ – što zvuči kao nemoguća misija.

Istovremeno, raspravlja se o legalnom doseljavanju prema kvotama, koje bi trebalo da se određuju prema potrebama na tržištu rada i koje bi država trebalo potpuno da kontroliše. Ta tema ne bi smela da se prepusti desničarima, kaže predsednik Makron. Ali njegova suparnica Marin Lepen podrugljivo odgovara da glasanje za njenu stranku „pomaže čak i kad je u pitanju Emanuel Makron“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM