Makron u Beogradu i ″ponavljanje Titovih lekcija″ | NRS-Import | DW | 16.07.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Srbija i Francuska

Makron u Beogradu i "ponavljanje Titovih lekcija"

Poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji predstavljala je očitu želju zvanične Francuske da se na neki način „resetuju“ odnosi dve države.

Dužina posete, broj potpisanih sporazuma, ton obraćanja na zajedničkoj konferenciji za štampu dva predsednika, kao i primetan veliki trud da se Makronov govor na Kalemegdanu ispred Spomenika zahvalnosti Francuskoj održi na srpskom jeziku, predstavljali su na neki način pokušaj da se neutrališe negativan naboj nastao nakon tretmana Srbije u Parizu na proslavi stogodišnjice Velikog rata, ali i želju da se okrene nova stranica u međusobnim odnosima. Francuski predsednik je pri tome Srbiju označio kao ključnu zemlju regiona, i tokom čitave posete isticao prijateljstvo Srbije i Francuske, i nekoliko puta napomenuo da u odnosima dve zemlje počinje nova era.

Razgovori u Beogradu bili su posvećeni pre svega procesu evropskih integracija i Kosovu, ali je pored toga dosta pažnje posvećeno i unapređenju bilateralne kulturne i privredne saradnje. Kada je reč o procesu evropskih integracija Srbije, Makron je u Beogradu ponovio ono što se i očekivalo, a to je da se Evropska unija (EU) mora reformisati kako bi bila spremna da primi Srbiju. Srbija pri tome mora da sprovede proces reformi, i to su dva simultana puta, istakao je Makron. Ako bi se i tu tražila neka konkretna poruka, ona onda glasi da Srbija ne bi trebalo previše da se vezuje za neke datume, poput onog da će ući u EU 2025 godine, već da se posveti procesu reformi.

Nema EU bez reformi

Francuski predsednik je tu poslao jasnu poruku Srbiji da ne može nereformisana u Evropsku uniju, kaže za DW novinar Đorđe Vlajić.

„Ljudska prava, sloboda medija, institucije, vladavina prava- sve su to teme koje su već na dnevnom redu. Jedno od najtežih poglavlja za Srbiju je i ekologija, za to će biti potrebno dosta novca, koji Srbija nema. Srbija je u ovom trenutku fokusirana na Kosovo, što se obilato koristi u domaćoj politici, i uopšte ne obraća pažnju na sve ono što Evropa zahteva od Srbije“, napominje Vlajić.

EU-Gipfel | Brüssel | Emmanuel Macron

"Bez reformi Srbija ne može u EU"

Srbija je toliko daleko od članstva u EU da je možda ipak dobro što francuski predsednik ovako otvoreno govori o daljem proširenju Unije, ističe za DW Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije:

„Upravo je stoga dosta značajno što Srbija sada pokušava da ojača bilateralne odnose sa zemljama EU, i mislim da tome u prilog ide i ova poseta Emanuela Makrona. Mislim da je to već trend, i Francuska je sada već četvrta ili peta zemlja veoma važna članica NATO sa kojom Srbija poboljšava diplomatske odnose i obnavlja strateška partnersta“, kaže Jelena Milić.

Francuska za kompromis

Pitanje Kosova je svakako bilo u centru pažnje proteklih susreta, i francuski predsednik je tom prilikom naglasio kako se zalaže za trajan sporazum i postizanje kompromisa između Beograda i Prištine. Na taj momenat posebno skreće pažnju i srpski šef diplomatije Ivica Dačić, koji smatra da je reč kompromis nešto potpuno novo za zemlju koja je priznala Kosovo. U tom smislu se u Beogradu ide i dalje, pa se kompromis vidi i kao spremnost Francuske da prihvati ideju korekcije granica. Značajno je napomenuti da je Emanuel Makron tim povodom zapravo najavio i novi sastanak u formatu Francuska, Nemačka, Srbija i Kosovo.

„To bi moglo značiti da tiha diplomatija nešto radi, i da francuski predsednik zna nešto što nije mnogo poznato javnosti. Dakle, da se ponovo približava neki momenat kada će se sesti za sto i razgovarati, ali pretpostavljam u nešto drugačijem ambijentu i tonu od onog koji je bio u Berlinu“, ocenjuje Đorđe Vlajić.

Ko ne želi sporazum?

Emanuel Makron je u kontekstu Kosova pomenuo uticaj i nekih drugih svetskih igrača, i pokušaj nekih spoljnih sila da se onemogući sporazum između Beograda i Prištine. Jelena Milić upozorava da ne bi trebalo upasti u zamku i da se odmah pomisli na Rusiju, jer je kako kaže „francuski predsednik u poslednjih par godina uložio dosta napora u popravljanje odnosa sa Rusijom. Tu se može misliti i na Ameriku, ali bar za sada ja ne vidim želju američke strane da se Evropa istisne iz kosovskog procesa, ili da se marginalizuje proces koji vodi Evropska unija".

Dosta je nepoznatih u kosovskoj jednačini, dodaje Đorđe Vlajić, i jedna stvar je deklarativni nivo a drugo neki interesi koji nisu mnogo vidljivi.

„Verujem da je Makron tačno znao na koga misli da želi da Kosovo ostane tinjajući problem. Možemo tu prepoznati i Rusiju, možemo tu prepoznati i američki uticaj, a možemo reći da i London ima neke svoje interese na Balkanu", napominje Vlajić.

Da ne sekiramo domaćina

Konferencija za štampu dva predsednika iskorišćena je i za pianje Makronu zašto se nije susreo sa predstavnicima opozicije, i objašnjenje je bilo da su oni pismo sa molbom za susret poslali na sam dan posete. Međutim, jedan od lidera Saveza za Srbiju Dragan Đilas tvrdi da je takvo pismo poslato još 9. jula. Savez za Srbiju je pokušao da nekako ublaži čitav slučaj, i u svom saopštenju navode da je sve što se dogodilo „posledica nenamernog diplomatskog nesporazuma". To, međutim, nije sprečilo predsednika Srbije Aleksandra Vučića da iskoristi priliku da u prisustvu francuskog predsednika uputi nekoliko ciničnih opaski na račun opozicije, rekavši kako želi da ih Makron primi što pre, ali uz napomenu da je reč o onima koji i nisu u parlementu, i da imaju rejting od 3.7 procenata podrške. „Nisam još čuo da je u nekoj zemlji EU neko došao na vlast sa 3.7 odsto podrške“, naglasio je Vučić.

Čitava ta priča je farsična, i samo je poslužila Vučiću da u prisustvu Makrona omalovaži opoziciju, smatra Đorđe Vlajić.

„Meni se čini da je ovo jedan diplomatski manevar kojim je učinjen ustupak Aleksandru Vučiću i njegovoj politici. Izbegao se susret Makrona sa opozicijom da se ne bi nasekirao domaćin, sa kojim su napravljeni i neki veoma ozbiljni poslovni aranžmani“, ocenjuje Vlajić.

Malo Rusija, malo NATO

Ekonomska saradnja dve zemlje je reklo bi se više nego skromna, jer prema podacima Republičkog zavoda za statistiku robna razmena između Srbije i Francuske iznosi 1,06 milijardi evra. Tokom beogradske posete francuska delegacija je potpisala brojne sporazume; pre svega onaj o nameri francuske kompanije da gradi beogradski metro, sporazum koji se odnosi na kinematografiju, o saradnji u oblasti energije, ali i o nabavci vojne opreme, tačnije raketa „mistral". Ta kupovina vojne opreme je privukla dosta pažnje, a Jelena Milić kaže „da su amaterske primedbe da Srbiji zbog okruženja u kojem se nalazi ta oprema nije potrebna- jer je niko neće napasti- i dodaje da u bezbednosnom smislu postoje brojni izazovi, i da se kupovina Mistral raketa ne može videti kao loš potez".

Đorđe Vlajić sa druge strane i tu kupovinu vidi kao sedenje na više stolica:

„Neko je procenio da bi trebalo kombinovati NATO i ruske standarde, pa se malo družimo sa Rusima, a malo sa NATO, a vojnu opremu kupujemo i od jednih i od drugih. Čini mi se kao da neko ponavlja Titove lekcije“, zaključuje Vlajić.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM