Ekonomske i druge posledice odbijanja | Evropa | DW | 09.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ekonomske i druge posledice odbijanja

Vlada Srbije odbila je ponuđeno rešenje za Kosovo. Rezultat odbijanja – zastoj u evropskim integracijama i pogoršanje ekonomskih problema?

Vlada Srbije jednoglasno je odbila ponuđeno rešenje za Kosovo i predložila hitan nastavak dijaloga sa Prištinom uz posredovanje Evropske unije. „Vlada Srbije ne može da prihvati predložene principe koji su usmeno predočeni pregovaračkom timu Beograda, jer ne garantuju punu bezbednost, opstanak i zaštitu ljudskih prava Srba na Kosovu. Takav dogovor nije sprovodljiv i ne bi doveo do konačnog i održivog rešenja“, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Kako će odbijanje biti protumačeno na Zapadu?

Srbija će pokušati da nađe rešenje za odbijanje sporazuma sa Prištinom u formulaciji da je spremna za nastavak dijaloga, ali da želi dodatnu zaštitu za Srbe na severu Kosova, pre svega u domenu policije i pravosuđa, kaže za DW bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević. Ključni problem je ipak, kako će to biti protumačeno na Zapadu, tačnije u Vašingtonu, Briselu i Berlinu, ocenjuje Pribićević:

Delegacija Srbije sa Ketrin Ešton, prilikom poslednje, neuspešne runde pregovora sa Prištinom

Delegacija Srbije sa Ketrin Ešton, prilikom poslednje, neuspešne runde pregovora sa Prištinom

„To će naravno biti protumačeno kao odbijanje sadašnjeg predloga, i bojim se da će to svakako imati posledice po naš dalji razvoj, tu pre svega mislim na ekonomske posledice. U tom smislu je Aleksandar Vučić u pravu kada kaže da se ljudima mora objasniti šta će se dalje ekonomski dešavati. Jer, očigledno je da Srbija ne može sama da finansira sve svoje obaveze, a tu u dobroj meri zavisimo od bogatih zapadnih zemalja“.

Srbija traži još ustupaka?

Evropi svakako ne odgovara da Srbija ostane izvan evropskih integracija, ali sada je pitanje šta će se dešavati sa spoljnopolitičkom orijentacijom Srbije nakon ovakvog razvoja situacije, ističe Pribićević:

„Pretpostavljam da Zapad neće više biti raspoložen ni to malo para što daje da daje i ubuduće, a onda je pitanje kako će se dalje Srbija orijentisati i u kom pravcu, i šta će se na tom planu dešavati. To je sve u ovom trenutku otvoreno, jer sigurno je da će Zapad naći načina da izrazi svoje nezadovoljstvo ovakvim stavom Srbije“.

Na neki način, ovo je pokušaj Srbije da se dobije još nešto kako bi mogla da pristane na dogovor sa Prištinom, ocenjuje za DW Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku:

„Mislim da postoji želja u srpskoj Vladi da još nešto dodatno ispregovaraju sa EU, i da naprave sebi bar neku odstupnicu pre svega kod ljudi koji ih podržavaju. A oni kao što znamo nisu baš mnogo spremni za kompromise u vezi sa Kosovom“.

Lošija od loše odluke

Dragan Popović smatra da su srpske vlasti same sebe dovele u tešku situaciju, jer su se umesto nekim praktičnim pitanjima bavili teritorijalnim autonomijama i ovlašćenjima nekog novog entiteta na Kosovu. Srpske vlasti su se u toj situaciji odlučile za lošije od lošeg rešenja:

„Mi smo naravno počeli od toga što ne može da se dobije. Znači, nova Republika Srpska na Balkanu, prosto je bilo nezamislivo da bilo ko u svetu prihvati takav scenario. Znači, kad smo već dovedeni u ovu situaciju, moje je mišljenje da smo morali da potpišemo. Bolje čak i ovakav sporazum nego nemati nikakav sporazum i nastaviti ovu agoniju u kojoj se nalaze i Srbija i Kosovo i čitav Balkan“.

Vlada zvanično jednoglasna

Evropske integracije Srbije će svakako doživeti zastoj, bar do sredine naredne godine. To će dovesti do odlaganja početka pregovora sa Evropskom unijom, kaže Popović:

„Ako je Srbiji nešto potrebno u ovom trenutku, to su ti pregovori. Jer kroz pregovore mi možemo da iskoristimo prisustvo EU i da srpskim vlastima prosto nametnemo nekakva pravila. Ovako da očekujemo kako će same srpske vlasti da uvedu red u zemlju i vladavinu prava, mislim da je to prilično iluzorna nada. Tako da smo ovim produžili svoju agoniju na bar još dve godine“.

Očekivalo se da bi odbijanje ponuđenog rešenja bi moglo izazvati sukobe unutar vlade, jer su pojedini koalicioni partneri više naginjali prihvatanju sporazuma. Vlada je ipak zvanično jednoglasno odbila sporazum. Ognjen Pribićević kaže da je to jedinstvo očekivano. „Sve prilično već boli glava od čitave situacije, i niko ne želi da preuzima preveliku odgovornost u ovoj situaciji na sebe“, ocenjuje Pribićević.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković