Ebola – novinarstvo ili širenje panike? | Politika | DW | 18.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ebola – novinarstvo ili širenje panike?

Tabloidna priroda mnogih medija često nije samo degutantna nego i opasna. To se sada potvrđuje na primeru epidemije ebole na zapadu Afrike. Mnogim medijima manje je bitna tačna informacija, a više spektakl i horor.

Tanki su živci odgovornih u zemljama zapadne Afrike kada je reč o tamošnjoj epidemiji ebole. „Pet slučajeva ebole u Senegalu“, objavio je naslov ovih dana privatni senegalski list La Tribune. Senegalske vlasti ne samo da su odmah demantovale izveštaj, već su još istoga dana i uhapsile glavnog urednika lista Feliksa Žalea zbog širenja netačnih informacija. Prema zvaničnim navodima, U Senegalu je zabeležen samo jedan sumnjivi slučaj, ali ni tu nije potvrđeno da je reč o eboli.

Šokiranje detaljima bolesti

Novinari u mnogim zapadnoafričkim zemljama pod pritiskom su sa više strana usled izveštavanja o slučajevima ebole. Pre svega privatni mediji se utrkuju oko što ekskluzivnije priče i izveštaja koji će privući pažnju. „Kada se ima takva tema, kada je u pitanju epidemija takvih razmera, onda se to ne zakopava bilo gde na poslednjim stranicama“, kaže Ali Mohamad Ali, menadžer nigerijskog lista Peoples Daily. „To je onda glavna tema na naslovnici.“

Mohamad Ali smatra da su se napetosti između vlasti i privatnih medija mogle očekivati jer tamošnje vlade imaju naviku „da što više toga gurnu pod tepih“. S druge strane, uloga medija je da razjasne ljudima sve o eboli i „prodrmaju ih“ kako bi se zaštitili od epidemije. To drmanje podrazumeva da se na videlo iznese sve pa i najstrašniji detalji, smatra naš sagovornik.

Novinari, predstavnici vlade, humanitarnih organizacija i stručnjaci kao što je Gvinejac Aliu Beri koji vodi mrežu nevladinih organizacija u zapadnoj Africi, uvek iznova naglašavaju koliko je važno prosvećivanje putem lokalnih medija. „I danas ovde ima ljudi koji ne veruju da smo zaista suočeni s virusnom epidemijom“, tvrdi Beri. Zato je i nekoliko meseci nakon izbijanja epidemije još uvek golema potreba za informacijama. Ipak, ni on nije zadovoljan načinom na koji mnogi novinari shvataju svoju ulogu. Izvještaji neprestano ističu veliku opasnost, ali premalo je informacija o mogućnostima kako se zapravo zaštititi od virusa i bolesti.

Glasine treba provjeriti

Elijah Grega je direktor radijske stanice Culture FM koja emituje program iz Fritauna, glavnog grada Sijera Leonea. Već mesecima on i njegovi novinari svakodnevno pokušavaju da primereno reaguju na velika i različita očekivanja kada se izveštava o eboli. „Dakako da ima i drugih stvari koje se događaju, ali mi smo se usredsredili na ebolu“, objašnjava Grega. Svakog dana ima sve više izveštaja, većinom je to mešavina novosti, političkih izveštaja i praktičnih saveta o zdravlju. Nedavno je objavljena i vest o nedovoljnoj spremnosti međunarodne zajednice da pomogne zemljama koje su pogođene epidemijom. „S obzirom na težinu epidemije su se mogle očekivati velike donacije“, kaže Grega. „Čini nam se da smo ostavljeni na cedilu.“

Njegova radio-stanica ne želi da učestvuje u trci lokalnih medija za što strašniji izveštaj o užasu ebole. „Ljudi su ionako u panici i tu više ne treba dolivati ulje na vatru.“ Konačno, u programu Culture FM je ebola ionako najvažnija tema. Ali iako ne žele širiti paniku i neproverene informacije, Grega i kolege se ipak ne mogu oglušiti o priče i mitove koji su povezane s epidemijom. Tako se u Sijera Leoneu širi glasina da je zaraza ebole zapravo potekla iz jedne američke vojne laboratorije za hemijska oružja. „Naš je zadatak da ispitamo istinitost takvih tvrdnji“, kaže direktor. Ali i svoje kolege novinare je upozorio da još uvek nije jasno radi li se tu o istinitoj priči.