Etika i ebola | Mozaik | DW | 12.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Etika i ebola

Pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije vode se razgovori o etici prilikom upotrebe eksperimentalnih lekova. Sastanak na tu temu organizovan je u trenutku kada se Zapadna Afrika suočava sa epidemijom ebole.

Dva Američka državljanina i španski svešenik, koji su radeći u Africi zaraženi virusom ebole, dobili su netestirani lek ZMapp. Međutim, i pored obećavajućih početnih rezultata, 75- godišnji sveštenik preminuo je u bolnici u Madridu. Sve to uzburkalo je debatu o dobrim i lošim stranama upotrebe netestiranih medikamenata i potrebi da se jasno definiše način njihove upotrebe. Tim povodom za Dojče vele govori doktor Torsten Feld sa odeljenja za infektivne bolesti Univerziteske klinike u Diseldorfu:

DW: Da li je etički gledano bilo pogrešno dati neispitani lek ovim pacijentima?

Torsten Feld: Mislim da nije bilo pogrešno dati im lek, ali moramo biti vrlo jasni: on nije testiran na ljudima, dok su podaci prilikom upotrebe na životinjama bili su vrlo obećavajući. Zato kada dobro razmilite o etici, procenite rizike i potencijalnu korist, jasno je da je vredelo probati te lekove.

Doktor Džeremi Farar, direktor britanske medicinsko istraživačke fondacije „Welcome Trust“, zatražio je da se građanima Afrike na raspolaganje stavi ovaj eksperimentalni medikament. Da li delite njegov stav?

Na duge staze da, ali trenutno imamo samo podatke od tri pacijenta koji su ga primili, a ni ti podaci nisu konačni. Stanje se negde popravilo, ali to još ne znači da antitela ZMapp-a zapravo deluju. Nemamo dovoljno podataka. Nerado podržavamo široku upotrebu leka u Africi, gde nemamo mogućnosti da kontrolišemo rizike i neželjene efekte. To bi takođe značilo i ograničene podatke u efikasnosti leka.

Budući da ljudi umiru, zar ne bi bilo preporučljivo ili čak pametno dati im bilo šta što može da im bilo kako pomogne?

Bilo bi. Mislim da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) radi na tome, ali to zaista mora pažljivo da se proceni. Tu postoji još jedna stvar, a to je da trenutno nije moguće obezbediti dovoljne količine leka za stotine pacijenta. Tako imamo i logistički problem. Dobro je da je SZO počela da razjašnjava etički aspekt kako bi mogli da dođemo do napretka u lečenju u Africi. Takođe postoje i druge mere u cilju kontrole epidemije koje bi sada mogle biti prioritet.

Iako je virus ebole prisutan već duže vreme, zašto je bilo tako malo istraživanja i interesovanja za razvoj leka ili vakcine?

Kada govorimo o istraživanju nekog leka, onda uvek govorimo i o novcu. Farmaceutska industrija ima malo interesa zbog malog broja slučajeva, iako smo, tokom godina, bili svedoci epidemija manjih razmera. Finansijski je dakle nezanimljivo, a lekovi na kojima se trenutno radi obezbeđeni su kroz saradnju sa ministarstvom odbrane SAD.

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.