Doktore, odlazite li i Vi?

Rano ujutru, dan nakon referenduma o Bregzitu, Hubertus fon Blumental dobio je od svoje ćerke SMS sledećeg sadržaja: „Ne mogu da verujem“. On sam, kaže, pritom nije odmah shvatio da se radi o odluci koja bi mogla da mu promeni život. Preko noći se – priča taj nemački lekar koji već 30 godina radi u britanskom javnom zdravstvu – „atmosfera u zemlji promenila“.

Njegovi pacijenti odjednom su počeli da ga pitaju: „Vi ne mislite da se vratite kući, gospodine doktore?“ „Ja jesam kod kuće“, odgovarao im je Blumental. Na kraju krajeva, on duže živi u Velikoj Britaniji, nego što je živeo u Nemačkoj. I deprimira ga činjenica koliko malo znači to što je decenijama radio u britanskom zdravstvu.

Neprijateljstvo prema strancima

Blumental radi u jednoj ordinaciji u selu Gemlingej. Nekada su se tu uzgajale žitarice, a danas je to predgrađe poznatog univerzitetskog grada Kembridža koji se širi. Njegova ordinaciji je mala i mračna. Nakon brojnih finansijskih rezova i godina štednje, državne zdravstvene ustanove u Britaniji izgledaju staro i siromašno.

U tom kraju većina stanovnika glasala je za Bregzit, kaže lekar. Većinom se radi o starijem stanovništvu koje se drži tradicije i obično nema gotovo nikakvu predstavu o globalizovanoj ekonomiji. U obližnjem Kembridžu je upravo suprotno. Studenti i naučnici dolaze iz čitavog sveta i smatraju se globalnom elitom. Oni u taj region donose blagostanje i radna mesta, ali na samo tridesetak kilometara odatle – ljudi to ne vide.

Pritom stanovnici Gemlingeja i okoline nisu ni siromašni, niti socijalno ugroženi ili zapostavljeni. Šta ih je onda navelo da glasaju za Bregzit? „Uglavnom – neprijateljstvo prema strancima“, kaže nemački lekar. Njega lično je ta situacija bacila u svojevrsnu krizu: „Određena vrsta medija ovde već godinama blati sve što je strano“. To je, smatra formiralo mišljenje mnogih ljudi. Osim toga, dodaje, ljudi uopšte ne znaju ništa o Evropskoj uniji.

Zdravstveni sistem u krizi

Za britanski zdravstveni sistem, uzdrman brojnim merama štednje, Bregzit bi mogao da se pretvori u katastrofu. „Naši pacijenti moraju sve duže da čekaju, a neke tretmane uopšte i ne mogu više da dobiju“, kaže Hubertus fon Blumental. Velikoj Britaniji već sada nedostaje 10.000 lekara: „Ako ja odem, teško da će naći nekoga ko će da me zameni.“

Pet odsto svih britanskih lekara je iz zemalja EU i skoro polovina njih sada razmišlja o tome da napusti Ujedinjeno Kraljevstvo, piše predsednik britanske Lekarske komore Endrju Godard. Čak je i ministar zdravlja u junu priznao da neizvesnost oko Bregzita „na žalost neke cenjene kolege iz Evrope tera na odlazak“.

Za Blumentala je računica jasna: ministar je do 2020. obećao 5.000 novih lekara – samo niko ne zna odakle misli da ih stvori. Kada je Velika Britanija sada pokušala da bar malo popuni rupu i u Evropskoj uniji regrutuje 3.000 lekara, našlo se samo 86 zainteresovanih. „Zašto bi neki evropski lekar došao kad je sve neizvesno: njegova karijera, uslovi za njega i njegovu porodicu, priznavanje njegovih kvalifikacija“, pita se nemački lekar iz Gemlingeja.

Ogroman manjak medicinskih sestara

Kravljevski savez medicinskih sestara je tradicionalna institucija sa sedištem u jednom finom londonskom zdanju. Ali njena predsednica Marija Trevern nije zadovoljna situacijom u zemlji i ne namerava da to mirno prihvati. Ona je upravo u jednom apelu zatražila od Vlade da razmotri posledice Bregzita za zdravstveni sistem i njegove službenike. Sada se, kaže, obistinjuju najgori strahovi: „Nakon referenduma o Bregzitu nas je već napustilo 2.000 medicinskih sestara iz Evropske unije. To je značajna brojka, a s njima odlaze znanje i iskustvo, što će naneti štetu zdravstvenom sistemu u njegovim ključnim segmentima.“

Trevernova naglašava da je Velikoj Britaniji potrebna ta radna snaga, ali napominje i da su u Savezu uznemireni činjenicom da njihove koleginice više ništa ne mogu da planiraju u životu, jer nemaju nikakvu sigurnost.

Trenutno Velikoj Britaniji nedostaje 40.000 medicinskih sestara, a Marija Trevern strahuje da će to pacijenti bolno osetiti na svojoj koži.

Situacija bi mogla da postane nepodnošljiva

U Gemlingaeju, nakon posla, doktor Fon Blumental odlazi u lokalni pub. Priča nam o ličnim stvarima. Boji se da bi i privatno situacija za njega mogla da postane nepodnošljiva. I otkriva nam da ima „plan B“, iako bi mu teško palo da ode iz zemlje u kojoj živi već 30 godina, u kojoj je pustio korijene, i u kojoj mu žive deca i unučad. „Moja supruga je Irkinja. Ona radi za jednu globalnu firmu. Mogli bismo oboje da se odselimo u Irsku i tamo počnemo ispočetka.“

Da li gaji nadu da bi odluka o Bregzitu do 29. marta iduće godine mogla da se revidira? „Za mnoge ljude je Bregzit kao religija i ne žele ništa drugo da čuju, niti ih intBregzit, slanina i birokratijaeresuju mišljenja stručnjaka“, odgovara. Osim toga – da bi na drugom referendumu glasali protiv Bregzita, morali bi da priznaju da su pre toga pogrešili: „A to je ponekad teško.“

Mnogim Britancima je, zaključuje, Bregzita preko glave. I zato kažu: „Hajde da to jednom više završimo, pa šta bude da bude.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android