Zbogom Britanijo | Evropa | DW | 23.02.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Bregzit

Zbogom Britanijo

Trgovina između Velike Britanije i Evropske unije još uvek se odvija neometano, ali špediteri i menadžeri u lukama uveliko se pripremaju za Bregzit. Pritom niko u suštini ne zna šta razlaz sa Britanijom nosi sa sobom.

Lotaru Severunsu dovoljan je jedan pogled u retrovizor pa da svoj 40-tonski kamion smesti u kolonu koja s autoputa vodi ka luci u Roterdamu. Odredište njegovog tereta je Velika Britanija –i to je tako svakog onog dana koji Lotar provodi na putu. Za sada sve teče uobičajeno, ali nedoumice oko Bregzita i onog što on donosi su ogromne.

- pročitajte još: Novi sukob u najavi

Čak ni britanski političari s premijerkom Terezom Mej na čelu nisu jedinstveni oko pitanja kakvu vrstu odnosa će Velika Britanija i Evropska unija imati nakon razlaza. U svakom slučaju, u Briselu očekuju da Roterdamska luka u budućnosti postati centralna carinska tačka za robu koja dolazi ili odlazi iz Velike Britanije.

Najvažniji privredni koridori na kontinentu

„To je katastrofa", komentariše vozač kamiona Lotar. On svake večeri vozi od zapadnonemačkog Krefelda za Roterdam. Upravo je prešao nemačko-holandsku granicu, bez da je to iko i primetio. Lotar ima 62 godine i seća se onih vremena kada se na toj granici čekalo.

Brexit Handel | Lothar Severyns auf der Fahrt nach Rotterdam

Lotar Severins na turi ka Roterdamu

Bregzit neće samo promeniti radnu svakodnevicu nemačkog vozača, već i hiljada drugih koji se kreću tom starom i važnom trgovačkom rutom. Još u antička vremena ljudi su prevozili robu s juga i istoka Evrope, preko Rajne i Masa, u smeru Engleske. Na autoputu ka Roterdamu nižu se teretnjaci. „To je u stvari jedno ogromno skladište na točkovima", kaže Lotar. Preduzeća s jedne i druge strane kanala zavise od tačnih isporuka robe.

Velika nesigurnost

„Bregzit bi mogao da ugrozi tu vrstu proizvodnje", kaže špediter Rajner Gosens. U slučaju uvođenja carinskih kontrola niko više ne može da garantuje da će roba ili delovi biti na vreme isporučeni. „Mislim da će biti neizbežan povratak na sistem skladišta", smatra Gosens. Njegova špedicija „Stromps" radi isključivo s Velikom Britanijom.

Brexit Handel | Rainer Goosens (r.) disponiert täglich 10 bis 15 Fahrten nach Großbritannien

Mnogo brige za špeditere: Rajner Gosens (desno)

Obim izvoza prema ostrvu iz godine u godinu je rastao. Sve do 2017. kada je otpočeo pad. Neki to smatraju ranim efektom Bregzita. Prema ispitivanjima sprovedenim među britanskim privrednicima, mnogi su već započeli potragu za alternativama na domaćem tržištu.

- pročitajte još: Računajmo sa najgorim

Vlasnik špedicije, 70-godišnji Volfgang Stromps, kaže da u kontaktu s mušterijama uočava veliku nesigurnost. Troškovi špedicije će, zbog dodatnih poslova oko carine, biti veći, a njih će morati da snose preduzetnici s obe strane kanala.

Usporavanje procesa

Lotar je u međuvremenu stigao na svoje odredište, u luku Roterdam. Izlazi iz kabine, odvaja je od prikolice, a zatim spaja sa novom. Ona je puna robe iz Velike Britanije. U slučaju da se ponovno uvede carina, stvari se ne bi odvijale tako glatko. „Carina bi nam oduzela najmanje dva do tri sata", kaže vozač.

S druge strane kanala nadaju se povećanju posla. U luci Kingston-apon-hal veruju da će se, u slučaju uvođenja carina, glavna luka iz Dovera premestiti kod njih, jer za dodatne zgrade u Doveru nema mesta. Dejvid Lajton međutim ne veruje da će ponovo biti svedok ogromnih redova kamiona koji čekaju na carinjenje. „Danas smo napredovali, pre svega tehnički", kaže taj predstavnik firme ABP koja upravlja lukom. Lajton podseća da se danas i prekookeanski brodovi kontrolišu već na putu u luku, a da se u samoj luci kontroliše svega jedan odsto plovila.

England Kent Hafen von Dover

Luka u Doveru ne može više da se širi

Ali Bregzit će, i bez dugih redova na carinama, negativno uticati na trgovinu. „Zajedničko tržište i jeste stvoreno zato što se zna da i najmanje prepreke otežavaju trgovinu", kaže ekonomista Džonatan Peraton sa Univerziteta u Šefildu. To bi na svojoj koži mogle da osete naročito firme poput proizvođača aparata za merenja Krone iz Duizburga, koja ima jedan pogon i u Engleskoj. „Obim papirologije znatno će se povećati, to je sigurno", kaže šef odeljenje za transport Peter Krauze. Pogon u Engleskoj će se zadržati zbog stručnosti tamošnjeg osoblja, ali moglo bi da se dogodi da će firma biti prisiljena da investira u novo osoblje –ono koje bi se bavilo samo papirologijom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM