Direktor zoo-vrta ostao bez kažiprsta!

Na naslovnoj strani Ziddojče cajtunga je velika fotografija snimljena u Majncu, vidi se izlog zatarabljen daskama na koje je sprejem naprskan natpis: „Ovako izgleda Majnc bez Karštata“.

Karštat. Nema Nemca koji nije kupovao u ovoj robnoj kući osnovanoj čak daleke 1881. godine, kada je Rudolf Karštat u gradiću Vizmaru na severu Nemačke, na obali Baltičkog mora, otvorio radnju za štofove i konfekciju. To je bila prva radnja u ovoj zemlji u kojoj se roba prodavala po fiksnim cenama, bez cenjkanja i pogađanja. 2007, Karštat se kao naziv koncerna gubi i pretvara u Arkandor. 2009, novine su pune komentara poput ovog iz Ziddojče cajtunga:

„Propast Arkandora jedan je od najvećih bankrota u istoriji Nemačke. Ona će trajnije promeniti odnos građana prema privrednim vođama ove zemlje nego što je to bio slučaj sa bankrotima drugih velikih koncerna. Jer, Arkandor nije propao zbog finansijske krize, niti zbog nekih oštrih mera vlade, niti – najvećim delom ne – u jeku velikog izumiranja robnih kuća koje pratimo već godinama. Zakazali su vlasnici. Tražili su pomoć države, a sami nisu pomagali. Želeli su garantije od poreskih obveznika, a sami hteli da garantuju što je manje moguće. U krizi, u kojoj je država opterećena kao nikad ranije, želeli su da joj na leđa nabace već sasvim nepodnošljiv teret. Država se tome usprotivila. I to s pravom. Jer, i ona ima obaveze prema nekome – a to su njeni građani“.

Nemačke novine su sa velikim interesovanjem propratili i jučerašnji dan na suđenju predstavnicima takozvane Zauerlandske terorističke grupe. Reč je o četvorici momaka sa dugim bradama i manje-više spojenim obrvama koji su u jednoj kući krili velike količine eksplozivnih materijala i, kako je policija saopštila, planirali napade na nemačke ustanove.

Predstavnici jedne od terorističkih ćelija Unije islamskog Džihada su tokom proteklih 14 dana suđenja ćutali. A juče je jedan od njih, izvesni Adem Jilmaz, najavio da će o svemu dati opsežan iskaz. Njegova braniteljka je, i sama zbunjena, novinarima prenela da se on na taj korak odlučio – iz dosade. Dnevni listovi su danas objavili njegovu sliku pored koje je citat: „Svejedno mi je hoćete li me osuditi na 20 ili na 30 godina, hoću samo da ovo što pre završimo“.

I dok se neki dosađuju na optuženičkoj klupi, u berlinskom zoološkom vrtu – nikad dosadno. U Ziddojče cajtungu ima jedna lepa fotografija šimpanze Pedra, koji sasvim bezazleno čuči na jednom balvanu, ali iz podnaslova pratećeg teksta izbija mračni senzacionalizam: „Direktor berlinskog zoološkog vrta i definitivno je izgubio kažiprst“ – zašto? – Zato što mu ga je Pedro odgrizao. A direktor je samo želeo da ga malo nahrani, pruživši ruku kroz rešetke. List prenosi i zahtev organizacije za zaštitu životinja „Peta“ koja traži direktorovu ostavku zbog hranjenja životinje bez primene odgovarajućih mera bezbednosti i u saopštenju navodi da „ova nezgoda daje povoda sumnjama u kompetencije direktora“.

priredio Saša Bojić

odg. urednik: N. Jakovljević