Marksov "Kapital" najbolje opisuje 2009.

Povodom pripremnog sastanka u Bonu za svetsku konferenciju o klimi krajem godine u Kopenhagenu list Nirnberger nahrihten piše:

„Ono što dobro funkcioniše jeste međusobno ispostavljanje računa. Kina i Indija spremne su da prihvate ciljeve za zaštitu klime, tek ako industrijski razvijene zemlje prve daju konkretan doprinos smanjivanju emisije ugljendioksida. SAD, opet, čekaju da Kina i Japan nešto učine. Namera EU jeste da se emisija ugljendioksida do 2020. godine smanji za 20 do 30 procenata u odnosu na 1990. godinu, SAD smatraju da zaslužuju sve pohvale što su prekinule Bušovu blokadu kada je o zaštiti klime reč i što su spremne da se vrate na nivo emisije iz 1990. Australija se drži po strani, uvodi štedljive sijalice i ostavlja industriji na volju da zagađuje životnu sredinu“, piše „Nirnberger nahrihten“.

List Bild piše o Nemačkoj i ekonomskoj krizi:

„Da je Karl Marks mogao da zna kakva će biti Savezna Republika Nemačka nije morao ni da piše „Kapital“. Naime, 2009. u Nemačkoj postoji sve ono o čemu je Marks sanjao: državno učešće u kompanijama (na železnici i Folksvagenu) podržavljenje banaka (Hipo Real Istejt), sve veći uticaj države na sredstva za proizvodnju (Opel, Porše, Šefler), možda će čak postojati i državni trgovinski lanac (Karštat). Država će ove godine izdvojiti 300 milijardi evra za intervencije u privredi – toliko državnog uplitanja još nikada nije bilo. Sve to se dogodilo, a da – kako je Marks mislio – nije došlo do opšteg osiromašenja masa, niti su mere iznuđene pobunom ulice. Ne, tržišna privreda Ludviga Erharda (tvorca nemačkog privrednog čuda) tiho je sahranjena, a pod velikom koalicijom desilo se ono što je smatrano nemogućim: sve je više socijalizma. To je naknadna pobeda (bivše) Nemačke Demokratske Republike nad CDU“, piše „Bild“.

O državi i privredi piše i list Štutgarter nahrihten:

„Opel je bio dobar primer. U međuvremenu hiljadu firmi zatražilo je pomoć države. Pritom najveći doprinos koji bi političari mogli dati očuvanju radnih mesta jeste jačanje kupovne moći smanjivanjem poreza. Međutim, upravo te mogućnosti lišava se onaj ko se razbacuje poreskim prihodima. Država nagrađuje neuspešna preduzeća i time automatski kažnjava dalekovide menadžere koji vešto vode svoje firme u vremenima krize“, piše „Štutgarter nahrihten“.

Povodom imenovanja Kim Džong Ilovog sina Kim Džong Una za njegovog naslednika list Ziddojče cajtung piše:

„Imenovanjem Kim Džong Una okončana su višemesečna nagađanja oko naslednika. Istina, time još nije dat odgovor na pitanje ko će upravljati Severnom Korejom. Kim Džong Ila otac – Kim Il Sung - godinama je pripremao da preuzme upravljanje zemljom. Džong Un sada je po kratkom postupku došao na vrh hijerarhije u nacionalnoj Komisiji za odbranu. Reč je o dvadesetpetogodišnjaku u zemlji u kojoj se poštuju stari i iskusni. Tata Kimova nuklearna proba i raketne probe trebalo bi sinu da obezbede autoritet. Ali, to više ne funkcioniše čak ni u Severnoj Koreji“, piše „Ziddojče cajtung“.

priredio: N. Briski

odg. urednik: N. Jakovljević