„Diplomatske formulacije podrivaju proces proširenja“ | Evropa | DW | 06.10.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

„Diplomatske formulacije podrivaju proces proširenja“

Odnos EU i njenih članica prema Zapadnom Balkanu svodi se na diplomatske formulacije i potpisivanje sporazuma o namerama – ali u praksi se malo šta dešava, upozorava u intervjuu za DW Valeska Eš iz Aspenskog instituta.

Nije novost da su neke članice EU načelno skeptične prema proširenju Unije na Balkan, no u poslednje vreme im se pridružuju i druge, nezadovoljne reformskim naporima u regionu, kaže za DW Valeska Eš iz Aspenskog instituta Nemačke, trusta mozgova sa sedištem u Berlinu.

„Jer, posebno takozvane predvodnice procesa proširenja, Srbija i Crna Gora, poslednjih godina su više nazadovale nego napredovale na poljima demokratije i vladavine prava, koja su izuzetno važna za mnoge članice EU. To je doprinelo skepsi“, dodaje Eš.

-pročitajte još: Evropska perspektiva napred, proširenje stoj

Ona nije uverena da je prijem u zajedničko evropsko tržište alternativa za proširenje EU, posebno jer je i dotle dug put i potrebne su reforme vladavine prava.

„Pre mislim da nam treba proces u kojem se još više diferencira, integracija je postepena, a zajedničke poruke jasne i transparentne – zašto se prave koji napreci, a zašto u nekim slučajevima izostaju. Podrazumeva se da u tom procesu ne sme biti mesta za bilateralne konflikte ili pojedinačne unutarpolitičke računice“, navodi Eš.

Beograd i Priština nespremni na kompromise

Ona kaže da zbog nedostataka jasne evropske perspektive nema ni dinamike u pregovorima Beograda i Prištine. Prema sudu Valeske Eš, jedna od kočnica je to što pet država EU nisu priznale Kosovo, te EU dela „statusno neutralno“ i ne može da definiše jasan cilj pregovora osim „normalizacije“. „Pri tome su neke članice EU već jasno rekle da Srbija mora da prizna Kosovo ako želi da postane članice EU.“

„Istovremeno u Beogradu i Prištini nedostaje spremnosti da se uđe u kompromise. Ako za Prištinu pitanje priznanja stoji van rasprave, onda mora da pristane na kompromise na drugim poljima, recimo kod Zajednice srpskih opština i kulturnog nasleđa Srpske pravoslavne crkve“, nastavlja Eš.

„Isto tako bi za Beograd prioritet trebalo da bude pronalaženje najboljih mogućih rešenja za svakodnevicu Srpkinja i Srba na Kosovu, a status kvo to sigurno nije“, dodaje naša sagovornica.

Eš ukazuje da inicijativa Beograda, Skoplja i Tirane nazvana „Otvoreni Balkan“ ima veliku manjkavost u odnosu na Zajedničko tržište koje se zagovara u Berlinskom procesu. Jer, u ovom drugom poduhvatu učestvuje svih šest zemalja regiona i temelji se na evropskim standardima.

„Zato je važno da se na samitu u Sloveniji potpiše sporazum o slobodi putovanja, zajedničkom viznom prostoru i priznanju diploma, kao i da se to brzo sprovede kako bi se dalje išlo ka zajedničkom tržištu“, dodaje Eš.

Jasne poruke umesto diplomatskih

Sumirajući bilans kancelarke Angele Merkel u regionu, Valeska Eš kaže da njeni napori nisu znatno pomakli Zapadni Balkan u političkom smislu. I Berlinski proces, koji je Merkel pokrenula, kao i druge inicijative „ispašta jer se na samitima opetovano potpisuju pisma o namerama, a onda jedva preduzimaju neki koraci da se potpisano sprovede“.

Na pitanje DW da li deli kritike na račun Angele Merkel da podržava autokrate u regionu, Eš kaže da lideri članica EU moraju da sarađuju sa zvaničnicima zemalja Zapadnog Balkana.

„Ali to ne isključuje jasne reči. Volela bih da iduća nemačka Vlada ima više svesti o tome da su jasne i iskrene poruke važne. Priželjkivala sam to i od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen tokom njene turneje po Zapadnom Balkanu.“

„Diplomatske formulacije, koje ne odražavaju političku realnost u dovoljnoj meri, ne doprinose poverenju u društvima i na posletku podrivaju proces proširenja“, zaključuje Eš.

aš/nr

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu