1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Foto: Oliver Bunic/AFP/Getty Images

Moto kancelarke na Balkanu: Stabilokratija pre demokratije

15. septembar 2021.

Štampa na nemačkom jeziku nizom članaka i analiza propratila je oproštaju posetu Angele Merkel zapadnom Balkanu, uz ocenu da je, bez obzira na sve simpatije prema njoj, „ona simbol vremena koje je prošlo“.

https://p.dw.com/p/40M83

Merkel odlazi, problemi na Balkanu ostaju

Dobrodošlicu je nemačka kancelarka dobila već na nebu, piše iz Beograda za berlinski Tagescajtung Andrej Ivanji. Šest MIG-ova Vojnog vazduhoplovstva Srbije pratilo je njen avion, a auto-put je bio ukrašen zastavicama Nemačke i Srbije i plakatima na kojima je pisalo: „Dobro došla, kancelarko Merkel“. Bio je to njen šesnaesti susret sa Aleksandrom Vučićem za devet godina koliko je on na kormilu Srbije. Samo su tokom korone morali da razgovaraju video-linkom.

„Kad god mu je trebalo, Vučić je mogao da računa s podrškom ‘njegove prijateljice Angele’, kako je uobičavao da je zove. Podignutog prsta, govorio je Srbima da bi trebalo da se ugledaju na Nemce, držao tirade o protestanskoj radnoj etici i Maksu Veberu. Kancelarka je sa svoje strane odnos sa Vučićem opisivala kao otvoren i pun poverenja. Nisu bili istog mišljenju u svemu, posebno u pogledu nezavisnosti Kosova, ali šta da se radi.“

-pročitajte još: Poslednje putovanje na Balkan: region značajan za Evropu

Merkelova je, ocenjuje se u članku, posetom Beogradu, gde je i prenoćila, ukazala čast Vučiću – tim pre što se s premijerima ostalih balkanskih zemalja susrela tek narednog dana u Tirani. „Čisto protokolarno gledano, ona je trebalo da se u Beogradu sastane sa premijerkom Anom Brnabić, ali zna se ko je šef u Srbiji, voljeni narodni vođa, oko kojeg se sistematski gradi kult ličnosti, koji se stavlja iznad ustava i zakona, i koji od parlamenta, vlade i pravosuđa pravi vic – to je, u najmanju ruku, mišljenje opozicije i ono malo medija koji kritički izveštavaju. U Skupštini Srbije nema nijedne opozicione partije i to nemačka kancelarka dobro zna, pa ipak je dozvoljavala da se godinama upreže kao ’prijateljica Angela’. Stabilokratija ispred demokratije – to je očigledno bio pragmatični moto politike Angele Merkel na zapadnom Balkanu“, ocenjuje se u članku.

„Mamica zna ko je u Srbiji bos“, nastavlja se dalje uz ocenu da se „Srbija godinama razvijala u ’text-book autokratiju’ ili po definiciji američke nevladine organizacije ’Fridom Haus’, u ’hibridnu demokratiju’.“ Navodi se i da državne institucije, kao i većina medija, slede samo interese Srpske napredne stranke s Vučićem na čelu: „SNS u kojoj vlada gvozdena disciplina u zemlji sa 6,9 miliona stanovnika ima 750.000 članova. To je armija u kojoj svaki vojnik ima jedan sveti zadatak – da veliča i slavi Vučića. Čini se da to nikome u nemačkoj vladi nije zasmetalo. Uostalom, nemačkim firmama u Srbiji je jako dobro“, zaključuje Andrej Ivanji za Tagescajtung iz Berlina.

Merkel u Tirani sa Edijem Ramom
Merkel u Tirani sa Edijem RamomFoto: Pres Office. Albania Premiership

Merkel je „potcenila snagu nacionalizma“

Berlinski Tagescajtung donosi i tekst novinara Eriha Ratfeldera koji iz Splita izveštava o regionu, a koji prenosi da Angela Merkel, i pored svih kritika, među stanovništvom zemalja zapadnog Balkana uživa poštovanje i simpatiju. Ta pozitivna slika, smatra autor, vezana je za činjenicu da je Merkel pružila regionu perspektivu učlanjenja u EU, i da od toga nikada nije odustala, čak i ako joj nije uspelo da tu napravi pomak. Pozitivnu sliku, smatra novinar, ostavila je njena podrška makedonskoj demokratskoj opoziciji, a uz to je Merkel 2010. prisilila rukovodstvo u Srbiji da započne pregovore sa Kosovom – iako njen uticaj nije bio toliki da ostvari jedinstvenu poziciju u EU po pitanju Kosova.

-pročitajte još: Šareni bilans Angele Merkel u Srbiji i regionu

„U sećanju je ostalo i njeno ’Ne!’ Ne Trampovoj politici i njegovom predlogu o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, pa se tako održalo načelo o nepovredivosti granica, koje je prihvaćeno i u EU. Od toga je profitirala i BiH, s obzirom na želju srpskih nacionalista da ujedine Republiku Srpsku a Srbijom“.

No, Merkel je, smatra novinar Tagescajtunga, kao i mnogi drugi zapadni političari, „potcenila snagu nacionalizma“ u regionu. Građanski pokret, demokratsku opoziciju i one koji su pružali otpor Zapad je „odbacivao kao nevažne“. „Ni Merkel nije dovoljno energično reagovala na gušenje slobodnog mišljenja, hapšenja novinara, ugnjetavanje opozicije, seksualnih i drugih manjina u Srbiji i regionu“, piše list.

„Kada je Putin počeo ne samo politički, već i vojno da pomaže Srbiji, to gotovo uopšte nije privlačilo pažnju. Ruske tajne službe bile su uključene u antizapadne pokušaje puča u Makedoniji i Crnoj Gori, a aktivni su i u entitetu BiH Republici Srpskoj. I Turska i Kina, s obzirom na politički vakuum, pokušavaju da osnaže svoje pozicije na Balkanu. Zapadnim sagovornicima promaklo je da nacionalisti nastavljaju da sprovode svoje dugoročne ciljeve, i to ne samo u Srbiji.“

„To je posebno vidljivo u BiH. Negiranje zločina i propagiranje istorijskih laži kojima se od zločinaca prave heroji mnogi zapadni političari i diplomate su prihvatali. Njihovo nepoznavanje istorije, naivnost i dobroćudnost su nacionalistički orijentisani političari nemilosrdno iskoristili“, piše Erih Ratfelder u tekstu za Tagescajtung.

Daleki cilj

„Sada se Aleksandar Vučić i Edi Rama dobro razumeju, ali i u vremenima kada zbog Kosova gotovo da nisu hteli ni da se rukuju, bili su istog mišljenja kada je reč o poštovanju prema Angeli Merkel“, piše Noje cirher cajtung. Švajcarski list ocenjuje da se kancelarka na takvom odnosu zahvalila oproštajnom posetom Beogradu i Tirani. Ali, naglašava se, iako zapadni Balkan nikada nije bio spoljnopolitički prioritet nemačke kancelarke, ipak joj nije bilo svejedno šta se dešava u regionu.

Nemačka kancelarka u Tirani sa premijerima zemalja zapadnog Balkana
Nemačka kancelarka u Tirani sa premijerima zemalja zapadnog BalkanaFoto: Ani Ruci/DW

Zvanični Berlin još uvek podržava daleki cilj – učlanjenje zemalja zapadnog Balkana u EU. Ali, realizacija tog cilja u doglednom vremenu je „iluzija“, piše švajcarski list i podseća na Berlinski proces koji je 2014. pokrenula Merkel, ali koji je dao „mršave rezultate“: ukidanje rominga i institucionalizovanu razmenu mladih. S obzirom na to da je taj region bio poprište ratova, za Merkel, kao i za mnoge druge političare, prioritet je bio stabilnost. „Taj cilj je umnogome ostvaren“, ocenjuje Noje cirher cajtung, ali i dodaje da su važna pitanja ostala nerešena – dijalog Srbije i Kosova nije dao rezultate, a u nekim drugim zemljama uočava se pogoršanje situacije.

„U BiH i Crnoj Gori se etnička raznovrsnost zloupotrebljava za političke igre. Tokom proleća se čak pojavio i anonimni predlog za promenu granica po etničkim kriterijima. Nakon hapšenja Mladića, Srbija se nadala bržem putu ka učlanjenju, ali Merkel je insistirala na priznanju Kosova, što je i sada tabu u Srbiji. Zbog srpsko-albanskih antagonizama udvaralo se Vučiću i Rami, bez obzira na autoritarne tendencije u načinu njihovog vladanja. Demokratska opozicija zamerala je Merkelovoj što je otvoreno snažila Vučića. Sve dok postoji stabilnost na unutrašnjem i proračunatost na spoljnopolitičkom planu, vladarima se gledalo kroz prste po pitanju nedostataka u oblasti pravne države.“

-pročitajte još: Merkel u Beogradu: Naš geostrateški interes je vaše članstvo u EU

Nemačka je glavni investitor u Srbiji. Dobavljač u automobilskoj industriji ’Leoni’ otvorio je nedavno u Srbiji svoju četvrtu fabriku i spada u najvećeg poslodavca u Srbiji. Pa ipak, više resursa se odliva nego što se uliva u zemlju, citira švajcarski list Dušana Reljića iz nemačke Fondacije za nauku i politiku. Deficit šest država zapadnog Balkana u odnosu na EU je tokom protekle decenije iznosio 100 milijardi evra. Tome treba dodati i desetine hiljada ljudi koji svake godine napuštaju Balkan u pravcu zapadne Evrope. Reljić se zato zalaže da se taj region ’ekonomski integriše’ u EU i ističe da je on ’strukturno-zapušteno i Evropskom unijom okruženo ostrvo’, za čiji budući odnos sa EU ni Brisel ni Berlin nemaju stratešku viziju“, zaključuje švajcarski Noje cirher cajtung.

Merkel – simbol vremena, koje je prošlo

Angeli Merkel ne preostaje ništa drugo, osim da apeluje na EU i traži od svog naslednika da mu Balkan bude u srcu“, ocenjuje se u komentaru objavljenom u listu Rajniše post. „To je premalo i zato je njena poseta, uprkos pohvala za angažman, povezana sa slutnjom da će se u postmerkelinoj eri problemi i konflikti još više zaoštravati.“

„Ostaj nam zdravo Angela i uzmi Vučića sa sobom“, piše isti list u posebnom članku, prenoseći pisanje portala „Nova iz Srbije. Merkel je bila zainteresovana za „mir na evropskoj periferiji i sigurnost nemačkih investicija, ali ne baš mnogo za demokratiju“. U simboličnom smislu, poseta Merkelove bila je veoma važna, citira list bivšeg ambasadora Srbije u Berlinu Ognjena Pribičevića, a njegovom rečenicom i završava članak: „Da budemo realni, Angela Merkel je simbol jednog vremena koje je prošlo.“

priredila: Jasmina Rose

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.