1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Dijalog koči evrointegracije

19. decembar 2018.

Godina za nama proglašavana je za ključnu kada je reč o evrointegracijama. Što se tiče Srbije, može se reći da je uspešna bila samo prva polovina 2018. Sve je neraskidivo povezano s dijalogom Beograda i Prištine.

https://p.dw.com/p/3AMEN
Foto: Europäische Union

Sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i Evropske unije u Briselu nije doneo previše novih momenata, ali je u svakom slučaju ukazao na sve prepreke i probleme sa kojima se suočava Srbija na putu evropskih integracija. Kako se čulo i na konferenciji za novinare koju su nakon sastanka održale Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini i srpska premijerka Ana Brnabić, Srbija uz saradnju sa Briselom može da napreduje u sprovođenju reformi.

Ali, iako je tema bila odnosi Srbije i EU, beogradski mediji pažnju su usmerili pre svega na poruke koje su upućene Prištini. Navodi se tako ponovljeni poziv Prištini šefice evropske diplomatije da ukine takse od 100 odsto prema Srbiji i Bosni i Hercegovini, ali i da je formiranje vojske Kosova loš potez. Istaknuta je i važnost dijaloga Beograda i Prištine, za koji je rečeno da nema alternative. Ana Brnabić je tim povom izrazila zadovoljstvo, jer po njenim rečima „EU nikada nije bila direktnija u osudi Prištine“.

Zajedničko obraćanje novinarima u Briselu nije ipak prošlo i bez trzavica, jer je Federika Mogerini kritikovala i neke pogrešne korake i izjave srpske strane. To je izazvalo negodovanje Ane Brnabić, koja smatra da, kao što Kosovo lobira za svoju nezavisnost, Srbija ima isto pravo da to čini i protiv kosovske nezavisnosti. A protivljenje članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama Ana Brnabić pravda tvrdnjom da „to mora biti deo dijaloga“.

Proćerdana ključna godina

S obzirom na to da je kraj godine, sastanak pomenutog Saveta prilika je i za rekapitulaciju napretka Srbije u procesu evropskih integracija. Kako za DW ističe Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, „godina za nama proglašena je ključnom za Zapadni Balkan, ali kad podvučemo crtu možemo da kažemo da je to bila samo prva polovina godine. A što se tiče Srbije, ove godine je otvoreno četiri poglavlja, tako da za pet godina imamo otvoreno manje od polovine poglavlja, njih 16. stoga mislim da time ne bi trebalo da budu zadovoljni ni Srbija ni Evropska unija“.

Kako god posmatrali priču o evropskim integracijama Srbije ona je neraskidivo povezana s procesom normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Na taj momenat za DW pažnju skreće i Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku. „Dokle god ne budemo imali napredak u tom segmentu, ne možemo očekivati ni neki značajniji napredak kada su u pitanju evropske integracije. Dinamiku evropskih integracija direktno će određivati taj proces i tokom prve polovine 2019. godine, s obzirom na to da nas u maju čekaju evropski izbori“, kaže Đukanović.

Višegodišnja prepreka

Suzana Grubješić dodaje da je nerešen i nezavršen dijalog sa Prištinom sada već višegodišnja prepreka. To je sada već čuveno poglavlje 35, ali tu bi trebalo skrenuti pažnju i na ono što Srbija nije uradila na najbolji način:

„Tu pre svega mislim na poglavlja 23 i 24 – to su vladavina prava i kašnjenje s promenom Ustava. Zatim su tu primedbe Evropske komisije na nedostatak reformi koje bi dovele do potpune nezavisnosti pravosuđa i slobode medija. Sa druge strane, mora se reći da je EU na neki način izgubila konce iz svojih ruku kada je reč o vođenju dijaloga Beograda i Prištine, i nakon poslednjih koraka Prištine sa taksama i vojskom, došli smo u jednu prilično komplikovanu situaciju“, upozorava Suzana Grubješić.

Uskladite spoljnu politiku

Kao još jedno važno poglavlje, na koje se možda ne obraća dovoljno pažnje, Dragan Đukanović ističe poglavlje 31. „Tu je reč o međunarodnim odnosima Srbije, odnosno usklađivanje njene spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. To se pre svega tiče odnosa sa Rusijom, ali i rešavanja mnoštva otvorenih pitanja sa susedima u regionu“, navodi Đukanović.

Usklađivanja srpske spoljne politike bila je, inače, i jedna od tema Saveta EU-Srbija, gde je naglašena potreba postepenog usklađivanja srpske spoljne politike prema trećim zemljama.

Ako se nekako kosovski problem ostavi po strani, postavlja se pitanje da li je uopšte izvodljivo raditi na nekim drugim poglavljima dok traje blokada dijaloga Beograda i Prištine? Suzana Grubješić kaže da je to moguće, ali da bi tu trebalo imati u vidu da Srbija pregovara po novim pravilima.

„Pošto su za Srbiju blokirajuća poglavlja 35 – dijalog sa Kosovom, i 23 – vladavina prava, ukoliko se proceni da u nekom od tih poglavlja nema napretka, vi onda vidite da umesto očekivanih, recimo, četiri poglavlja, vi dobijate otvaranje dva poglavlja. Tako da se i tu ponovo vraćamo na početak i dijalog sa Prištinom“, naglašava Grubješić.

Građani postaju ravnodušni

Problemi unutar EU, zastoj Briselskog dijaloga, kao i spor tempo evropskih integracija, sasvim sigurno su ostavili traga i na raspoloženje građana Srbije prema evropskim integracijama. Suzana Grubješić napominje da je najnoviji reper u tom smislu istraživanje Ministarstva evropskih integracija.

„U njemu se navodi da 55 odsto ispitanika podržava evropske integracije, i to nije sporno. Ali, stoji da su građani prilično ravnodušni prema samom pregovaračkom procesu i broju otvarenih poglavlja. Građane pre svega interesuje bolji život i standard, i stoga mislim da i ekonomija mora da postane deo paketa i fokus evropskih integracija. Tu bi EU trebalo da pokaže svoju transformativnu moć. Jer, zaostajanje je u ovom trenutku zaista veliko, i biće potrebne decenije da se dostigne nivo članica EU, a bolji život je ono što je građanima Srbije najvažnije“, ističe generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android