1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Da li Srbija čeka „priliku“ da zauzme sever Kosova?

5. februar 2024.

Srbija se naoružava, a njen predsednik hvali strpljivost Azerbejdžana sa Nagorno-Karabahom, piše Frankfurter algemajne cajtung. List razmatra kolike su šanse da Srbija zauzme sever Kosova.

https://p.dw.com/p/4c38Z
Vojna vežba u Batajnici (2022)
Vojna vežba u Batajnici (2022)Foto: Darko Vojinovic/AP Photo/picture alliance

Kada je u januaru potvrđeno da će SAD isporučiti Kosovu 246 protivtenkovskih raketa tipa džavelin, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao je rekordna ulaganja u vojsku, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Najavljena je nabavka haubica, protivvazdužne odbrane od dronova, helikoptera, već za ovu godinu je vojsci obećamo hiljadu domaćih dronova.

„Kada srpski predsednik, koji je zaljubljen u statistiku, krene da žonglira sa brojevima, pametno je njegove izjave dočekati sa oprezom jer realnost ne prati uvek najave“, piše novinar Mihael Martens u tom tekstu za FAZ.

No, kako dodaje, Vučić ne priča u prazno o vojnoj industriji – nabavljeni su kineski sistemi FK-3 i drugo naoružanje. Prema stokholmskom institutu SIPRI, Srbija je prošle godine uložila u vojsku više para od preostalih pet zemalja Zapadnog Balkana zajedno, podseća FAZ.

„I retorički se naoružava“, piše list, i podseća na to kako je Vučić izrazio divljenje kada je Azerbejdžan u blic-akciji povratio kontrolu nad Nagorno-Karabahom oko kojeg se decenijama sporio sa Jermenijom.

Misli se na Kosovo

Vučić, kojeg FAZ naziva „najmoćnijim političarem u Beogradu od Tita“, objašnjavao je kako je Azerbejdžan sve radio kako treba – godinama je jačao ekonomiju, vojsku, posebno specijalne jedinice i strpljivo je čekao da se promene geopolitičke okolnosti.

„Njegovoj publici bilo je jasno na šta je u stvari mislio. Nacionalisti odavno otvoreno govore o tome. Kad se političko stanje u svetu promeni u korist Srbije – recimo porazom Ukrajine ili izbornom pobedom Donalda Trampa – mogao bi, kažu, doći momenat da se vojnom akcijom povrati sever Kosova koji naseljavaju Srbi“, piše Martens.

On citira Katarinu Đokić, vojnu stručnjakinju iz instituta SIPRI, koja kaže da nema velike opasnosti od konvencionalnog konflikta Srbije i Kosova dok god su trupe NATO stacionirane na Kosovu. Uz to, kaže ona, Srbija ekonomski zavisi od EU pa ne može sebi da priušti sankcije.

Ona dalje govori o ogromnim problemima Srbije sa osobljem u vojsci, odlaskom ljudi, lošim stanjem tenkovskih jedinica.

Kako ocenjuje FAZ, invazija tenkovima ionako bi bila „potencijalno pogubni poduhvat za Srbiju, ako Kosovo pravovremeno dobije džaveline“ koji, kako se pokazalo u Ukrajini, efikasno uništavaju tenkove.

Jedan američki izvor lista pak kaže da bi Priština na ove protivtenkovske rakete mogla da čeka godinama jer će „u dogledno vreme“ sve što može biti isporučivano u Ukrajinu.

Podseća se i na protivljenje američkih republikanaca isporuci raketa Kosovu, zbog čega se pretpostavlja da bi Tramp, u slučaju pobede, tu isporuku mogao da spreči.

Napad specijalnim jedinicama?

Kako navodi list, stručnjaci i „zapadni vojni atašei“ ionako ne veruju u tenkovsku invaziju na Balkanu. „U Prištini verovatno drže za verovatniju i realniju pretnju napade paravojnih ili ilegalnih struktura, koje podržava Beograd. To smo zbilja i videli 2023. godine“, kaže Katarina Đokić, misleći na okršaj u Banjskoj.

Symbolbild I Serbien I Militär
Foto: Sergei Bobylev/TASS/Imago Images

„Da li Vučić zato često govori o značaju specijalnih jedinica za Srbiju?“, pita se u tekstu Martens, podsećajući koliko predsednik Vučić hvali specijalnu jedinicu Kobre.

Đokić je još rekla da se u obzir mora uzeti raspoloženje Srba na severu Kosova – ako oni osećaju da su im Albanci pretnja, onda je moguć i otpor lokalnog stanovništva. FAZ to ovako tumači: „Srpske specijalne jedinice bi na severu Kosova izvesno imale podršku stanovnika.“

Ali, i unapređenje srpskih specijalnih jedinica pati zbog nedostatka podmlatka. Vučić je najavio prijem pet hiljada ljudi u specijalne jedinice, ali jedan izvor FAZ, „vojno obučeni posmatrač iz Beograda“, kaže: „Prema našim saznanjima, prijavio se niski trocifreni broj ljudi. A mnogi od njih neće biti podesni.“

Frankfurtski list ocenjuje da pitanje rata i mira na Balkanu veoma zavisi od Sjedinjenih Država, koje su isposlovale sve dosadašnje mirovne sporazume posle sukoba u Bosni, na Kosovu i u Makedoniji.

„Ali mnogi se boje da se bliže kraju vremena Pax Americana – svakako pod Donaldom Trampom kao predsednikom, ali i ako dođe do novog izbora Džoa Bajdena, koji je izazvan mnogim krizama“.

Srbija masovno naoružava Ukrajinu

Kako dalje navodi list, Vučiću je uspelo da „bude u milosti Vašingtona kroz obuhvatnu isporuku municije koja ciljanim obilaznim putevima stiže u Ukrajinu“.

„Naravno, Vučić to javno poriče, između ostalog zbog proruskog sentimenta u Srbiji koji njegov medijski aparat godinama sistematski pojačava. Ali, iza kulisa svi znaju“, piše list.

Posebno se ističe raketa kalibra 122 milimetra koju pravi srpska firma Edepro, a koja ima domet oko 40 kilometara – dvostruko više od većine raketa tog kalibra. Kako piše FAZ, Ukrajincima posebno odgovara jer projektil može da se ispali sa lansera tipa Grad koji imaju.

„To je domet kojim Ukrajina nadilazi neprijatelja. To joj daje ogromne prednosti“, kaže jedan neimenovani vojni stručnjak za FAZ.

„Jedan dobro umreženi izvor u Beogradu uz to ponosno kaže da srpska artiljerijska municija ima veću preciznost od bugarske, koja se takođe isporučuje Ukrajini“, prenosi list.

„Još uvek se srpska municija koristi na bojištima Ukrajine protiv Rusije, ne i na Balkanu. Da li će tako i ostati je danas manje sigurno nego pre samo par godina“, zaključuje Mihael Martens u tekstu za FAZ.

priredio N. Rujević