Da li Nemačka leči ukrajinske naciste?
11. avgust 2018.
Na kijevskom Majdanu je 18. i 20. februara 2014. ubijeno više od 100 ljudi kada su se proevropski orijentisani demonstranti sukobili sa snagama bezbednosti tadašnjeg predsednika Viktora Janukovića kojeg je podržavala Rusija. U centru Kijeva je vladalo stanje slično ratnom. Doktori u Kijevu nisu znali kako da izađu na kraj sa tolikim brojem povređenih.
Tek na dramatičnoj sednici 21. februara 2014. u Predsedničkoj palati u Kijevu su ministri spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Poljske uspeli da isposluju kompromis između predstavnika demonstranata, među kojima je bio i današnji gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko i proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Potonji je nakon toga glavom bez obzira napustio Ukrajinu da bi se nešto kasnije pojavio u Rusiji.
Bili su to dramatični dani, kada su se proevropski aktivisti i poslanici ukrajinskog Parlamenta obratili evropskim diplomatama, očajnički tražeči pomoć u zbrinjavanju povređenih. Režim je češljao bolnice tražeći demonstrante, nastali su brojni snimci sa scenama nasilja.
Nastavak pomoći
Tadašnji njemački ambasador Kristof Vajl odabrao je nekonvencionalno rešenje: nemačka armija Bundesver poslala je jednu od svojih letećih bolnica. Pored teško povređenih demonstranata lečeni su i ukrajinski policajci – prethodno su nemački doktori napravili selekciju najteže povređenih.
Još četiri puta su avioni-bolnice Bundesvera odlazili u Ukrajinu, poslednju u julu ove godine. Danas su okolnosti sasvim drukčije – posle svrgavanja Janukoviča je Rusija anektirala Krim i raspirila rat u istočnoj Ukrajini. Od tada se ukrajinski vojnici jednom do dva puta godišnje transportuju u Nemačku – u vojne bolnice u Berlinu, Hamburgu, Koblencu ili Ulmu.
No, na to kritički gleda poslanik Bundestaga iz stranke Levice Aleksander Noj. „Da li je ova mera nepristrasna ili je izraz solidarnosti za režim u Kijevu, koji je izvršio puč? I zašto se na lečenje ne dovode povređeni civili iz istočne Ukrajine kojih je na hiljade?“, pita Noj.
On je član parlamentarnog odbora za odbranu. Nedavno je postavio upit Saveznoj vladi u kojem je želeo da zna ko je sve od evakuisanih Ukrajinaca služio u „zvaničnim vojnim snagama“ Ukrajine, a ko u „paravojnim bataljonima poput fašističkog bataljona Azov“?
Noj pretpostavlja da među lečenim vojnicima ima i ekstremnih desničara. I ne samo to. On tvrdi da u Ukrajini postoje odmetnuti bataljoni koji nisu pod kontrolom glavne komande u Kijevu. Toga je definitivno bilo početkom rata u Istočnoj Ukrajini, kada su se proruski separatisti i ruski vojnici borili protiv ukrajinskih dobrovoljačkih jedinica.
Ukrajinsko rukovodstvo bilo je pod pritiskom SAD i EU da spreči zločine tih radikalnih boraca. Zvanično, danas su dobrovoljci deo regularnih vojnih struktura. Bataljon Azov, koji se pre svega borio u lučkom gradu Marijupolju i u čijem redovima je bilo mnogo nacista, inkorporiran je u nacionalnu gardu i 2016. potpuno povučen sa fronta. To je zvanična verzija iz Kijeva.
A zvanični odgovor Savezne vlade na upit poslanika Levice je da „nema saznanja“ da li su lečeni vojnici regularna vojska ili pak iz dobrovoljačkih bataljona.
Odluka zasnovana na medicinskim kriterijumima
Sve ovo za lekare Bundesvera ne igra nikakvu ulogu. Jer samo doktori i to prema medicinskim kriterijumima odlučuju ko će od povređenih ukrajinskih vojnika biti prebačen u Nemačku, saopštio je Bundesver. Shodno tome, ukrajinski lekari vrše predselekciju u saradnji sa nemačkim vojnim lekarima, ne ulazeći u političke poglede ranjenika.
To „moraju biti pacijenti koji u Nemačkoj mogu dobiti pomoć koju ne mogu dobiti u Ukrajini“, rekao je portparol medicinske službe Bundesvera u Koblencu.
Od 2014. godine ukupno je 117 Ukrajinaca lečeno u Njemačkoj, pre svega u bolnicama Bundesvera. Medicinski tretman je trajao od dve sedmice do dvanaest meseci, kaže ovaj portparol. Većina njih je imala „prostrelne rane i teške rane od eksplozivnih naprava“. Za njih, kako se tvrdi, doktori u Kijevu više ništa nisu mogli učiniti.
Diskusija o navodnim nacistima među ukrajinskim borcima koji se leče u Nemačkoj rasplamsala se nakon jedne televizijske reportaže DW u kojoj je jedan ukrajinski vojnik na lečenju rukom pokazao gest koji je u Rusiji ocenjen nacističkim pozdravom. O tome se izjasnio i Kremlj. DW je odbacio takve tvrdnje.