Cihanovskaja: Suverenost Belorusije je ugrožena

DW: Gospođo Cihanovskaja, nedavno ste u Vilnjusu formirali prelaznu vladu. Kakvi su joj ciljevi i način rada?

Svjatlana Cihanovskaja: Ujedinjeni prelazni kabinet je pre svega odgovor na rat, jer mi smatramo da je naša nezavisnost u opasnosti. Taj kabinet će biti odlučujuća institucija. Stvoren je po želji beloruskog naroda. Narod želi da se kritičari vlasti ujedine i stvore strukturu. Želimo da u kabinetu bude i vojni savetnik. To će biti poprilično poznat pukovnik, koji govori jezikom vojnika. Osim toga imamo poverenika za ponovno nacionalno buđenje. Možda sve vreme nismo dovoljno obraćali pažnju na važan aspekt našeg rada, na pitanje jezika i identiteta, jačanja naše kulture. To je temelj svake nacije. Naš jezik i identitet razaraju već 27 godina, zato je važno da se ovo naglasi.

U prelaznoj vladi ćemo imati i poverenika za socijalna pitanja, koji će se posvetiti tim problemima. Na primer, mi imamo ogromne dugove. A podrška je potrebna i ljudima koji su pobegli iz Belorusije. Dakle, želimo da radimo kao institucija i da imamo međusobnu koordinaciju. Želimo da jedni drugima pomognemo da budemo efikasniji i da sarađujemo sa organizacijama, institucijama i drugim zemljama.

Osećam prisustvo miliona Belorusa koji su na mojoj strani. Vidim da ljudi u zemlji ne odustaju. Oni se mogu osloniti na te koji su pobegli, jer nastavljaju borbu i žele da se vrate kući. Ljudi u Belorusiji su dobro organizovani. Nije im potreban diktator, koji im daje uputstva. Oni su kreativni i dovitljivi, pomažu jedni drugima. Jedni pomažu zatvorenicima, drugi kulturnim delatnicima, a treći starijima. Za svakoga ima posla. Oni su nam pokazali kako se to radi i mi smo sa tim ljudima u kontaktu.

Bili ste na Varšavskom bezbednosnom forumu u Poljskoj, gde su se okupili političari i stručnjaci. Šta ste tamo poručili međunarodnoj zajednici?

Važno je da se podseti na to, da su rat u Ukrajini i humanitarna kriza deo naše regionalne krize, i te krize se moraju rešavati zajedno. Kriza se ne može rešiti tako što ćete pomoći Ukrajini, a Beloruse ostaviti bez pomoći. Važno je da se razume veza između naše dve zemlje. Sudbine Belorusije i Ukrajine su isprepletene. Dokle god je Lukašenko u Belorusiji na vlasti on će biti verni Putinov saveznik. Sada je i beloruska nezavisnost u opasnosti. Zapravo, naša zemlja je čak delimično okupirana, bez trupa, samo na osnovu bliskosti Lukašenka i Putina. Moramo zaštititi našu suverenost i nezavisnost.

Postoje li u Belorusiji ljudi koji bi bili spremni da se bore, ako bi Lukašenko odlučio da podrži Rusiju protiv Ukrajine?

Beloruski narod je spreman da se bori za svoju zemlju. To je dokazao u poslednje dve godine. Istina je da trenutno nema većih demonstracija i okupljanja na ulicama, ali uzrok tome nije odustajanje beloruskog naroda. Uzrok je to što mi živimo u gułagu, u atmosferi tiranije i ugnjetavanja. Svakog trenutka bilo ko može biti uhapšen, za komentar na Instagramu, za primedbu protiv rata ili režima.

Verujte, ako osetimo da je Lukašenko slab jer je Putin oslabio, onda će stotine hiljada Belorusa izaći na ulice. Tada će biti realizovan plan „Pobeda“ koji smo razradili. Državne organizacije će biti blokirane, naš poverenik za odbranu će uspostaviti kontakt sa vojskom. On će uveriti vojsku da joj nije zadatak da brani diktatora,već našu nezavisnost.

Da li bi evropske zemlje morale da ponude utočište Rusima koji beže od mobilizacije i slanja u rat u Ukraijini?

To mora svaka vlada da odluči za sebe. Mogu samo da govorim u ime Belorusa i da kažem: Belorusi su zaslužili da im se pomogne, ako beže od tog rata, jer ga oni nikada nisu podržavali. Belorusi beže od ugnjetavanja. Kada ponekad čujemo da su i Belorusi agresori u ovom ratu i da se razmišlja o zaustavljanju izdavanja viza Belorusima, mi kažemo: Stanite! Mi smo drukčiji. Živimo u potpuno različitom kontekstu. U našoj zemlji nikada nećete videti znak „Z” onih koji podržavaju rat. Oko 86 odsto stanovništva je protiv učešća naših trupa u tom ratu. Lukašenkov režim bi trebalo kazniti zbog njegove podrške ratu, ali ne i beloruski narod.

Da, ljudi u Belorusiji se plaše. Plaše se ali kažu: Vidi, sada moramo da budemo mirni. Ali kada dođe vreme, bićemo na ulicama i ispunićemo naš zadatak. Sada nam je potrebna veća pažnja međunarodne zajednice. Godine 2020. kada su se dešavali veliki protesti, očekivali smo mnogo veću podršku. Sada ljudi hoće da budu sigurni da neće biti napušteni i zaboravljeni kada dođe vreme.

U Belorusiji je bilo toliko bola ali ljudi idu napred. Isto kao i Ukrajinci. Osećamo da naše dve nacije prolaze kroz toliko toga u ovim teškim vremenima. Ali istovremeno osećamo podršku i solidarnost moćnih zemalja.

Svjatlana Cihanovskaja se 2020. kandidovala na predsedničkim izborima u Belorusiji. Pre toga je uhapšen njen suprug, opozicioni bloger Sergej Cihanovski. On je planirao da bude protivkandidat Lukašenku. Na izborima koji su propraćeni velikim manipulacijama i izbornim krađama Lukašenko se proglasio za pobednika. Cihanovskaja je morala da napusti Belorusiju i od tada živi u Litvaniji u egzilu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.