Nobelova nagrada za mirovne aktiviste iz Belorusije, Ukrajine i Rusije | Politika | DW | 07.10.2022

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nobelova nagrada za mir 2022.

Nobelova nagrada za mirovne aktiviste iz Belorusije, Ukrajine i Rusije

Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za mir su beloruski aktivista Aleš Beljacki, mirovna organizacija Memorijal iz Rusije i Memorial i Centar za građanske slobode iz Ukrajine, objavljeno je u petak u Oslu.

 Aleš Beljack

Aleš Beljack

Nobelova nagrada za mir ove godine, kao što su mnogi i očekivali, šalje jasan signal u smeru rata u Ukrajini.

„Ovogodišnji dobitnici su se na izuzetan način zalagali za dokumentaciju ratnih zločina, kršenja ljudskih prava i zloupotreba moći", stoji u saopštenju Nobelovog komiteta prilikom objave u Oslu kojim se obrazlaže dodela ovogodišnje Nobelove nagrade za mir beloruskom aktivisti Aleš Beljackom i mirovnim organizacijama Memorijal iz Rusije i Centru za građanske slobode iz Ukrajine.  

„Dobitnici zajednički pokazuju važnost civilnog društva za mir i demokratiju. Nagradom se takođe odaje počast njihovom zalaganju za razumevanje između suseda Belorusije, Rusije i Ukrajine", rekla je predsednica Nobelovog komiteta Berit Reis-Anderšen.

Berit Reis-Anderšon

Berit Reis-Anderšon

 

Lauerati u zatvoru, zabranjeni i pod agresijom

Beloruski dobitnik Aleš Beljacki (na naslovnoj slici) se nalazi u pritvoru zbog navodne utaje poreza i Berit Reis-Anderšen je zatražila od beloruskih vlasti da Beljackog puste na slobodu kako bi mogao da u Oslu primi nagradu. „Mi se nadamo da će Beljacki biti pravovremeno pušten kako bi mogao doći u Oslo". 

Beljacki je jedan od pokretača demokratskog pokreta koji se pojavio u Belorusiji sredinom 1980-ih. Osnovao je organizaciju Vesna (Proleće) 1996. Viasna je evoluirala u organizaciju za ljudska prava koja je dokumentovala i protestovala protiv upotrebe torture od strane vlasti protiv političkih zatvorenika.

Memorijal - logo

Memorijal - logo 2009.

Organizacija Memorijal je u Rusiji zabranjena još pre napada na Ukrajinu. Memorijal su osnovali 1987. aktivisti za ljudska prava u bivšem Sovjetskom Savezu koji su želeli da osiguraju da "žrtve ugnjetavanja komunističkog režima nikada ne budu zaboravljene". Organizacija je takođe bila na čelu napora u borbi protiv militarizma i promovisanju ljudskih prava i vlade zasnovane na vladavini zakona.

Ukrajinski Centar za građanske slobode osnovan je u cilju unapređenja ljudskih prava i demokratije u Ukrajini. Zauzeo je stav da ojača ukrajinsko građansko društvo i izvrši pritisak na vlasti da od Ukrajine naprave punopravnu demokratiju. Nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Centar se angažovao u naporima da identifikuje i dokumentuje ruske ratne zločine protiv ukrajinskog stanovništva.

I prošlogodišnja nagrada borcima za demokratiju i mir 

Ovogodišnjim dobitnicima su već čestitke uputili predstavnici Ujedinjenih nacija. „Ova nagrada pokazuje koliko je važna borba za slobodu", rekla je portparolka UN-a u Ženevi Alssandra Veluči.  

Nobelova nagrada za mir je dotirana s oko 915.000 evra i biće svečano dodeljena 10. decembra u Oslu. To je jedina Nobelova nagrada koja se dodeljuje u norveškom glavnom gradu, a ne u Stokholmu.  

Ove godine za Nobelovu nagradu za mir bilo je predloženo 343 kandidata od toga 251 osoba i 92 organizacija. Prošlogodišnji dobitnici su Filipinka Maria Resa i Rus Dmitri Muratov. Ovo dvoje novinara je nagrađeno zbog, kako je rečeno „hrabre borbe za slobodu izražavanja mišljenja".  

nk,dpa,rtr

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.