Bugarska rampa za Severnu Makedoniju | Evropa | DW | 21.09.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

region

Bugarska rampa za Severnu Makedoniju

Zvanična Sofija ovih dana jasno stavlja do znanja da će blokirati otvaranje pristupnih pregovora EU i Skoplja ukoliko susedna zemlja insistira na makedonskom identitetu i jeziku. Nova runda stare nacionalističke svađe.

Zaev i Borisov u boljem raspoloženju na sastanku pre godinu dana

Zaev i Borisov u boljem raspoloženju na sastanku pre godinu dana

Istorijski spor dva suseda mogao bi da uđe u briselske hodnike i to pred decembar kad Severna Makedonija očekuje zvanični početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. To bi značilo da ni pristanak na promenu imena zemlje zbog spora sa Grčkom možda ne bi bio dovoljan da posle petnaest godina – toliko je Severna Makedonija zvanično kandidat za EU – počnu pregovori.

Dokument iz Sofije nosi birokratski naziv: „Memorandum kojim se objašnjava odnos Republike Bugarske i Republike Severne Makedonije u kontekstu procesa proširenja i pridruživanja i stabilizacije“. On je prošle sedmice privukao pažnju medija u Skoplju.

Memorandum na šest stranica, poslat iz Sofije u 26 glavnih gradova EU u avgustu ove godine, pojašnjava stav Bugarske o raznim istorijskim pitanjima. Ključno je, kako tvrdi Sofija, „etnički i jezički inženjering koji se dogodio“ u Makedoniji u decenijama od Drugog svetskog rata.

„Pristupni put Severne Makedonije pruža dragocjenu priliku njenom vođstvu da raskine sa ideološkim nasleđem i praksom komunističke Jugoslavije. Proces proširenja ne sme da legitimiše etnički i jezički inženjering koji se odvijao u bivšim autoritarnim režimima “, navodi se u bugarskom Memorandumu.

Prema zvaničnom bugarskom tumačenju istorije, ljudi slovenskog porekla koji žive u Severnoj Makedoniji zapravo su Bugari koji govore bugarski jezik, ali im je ispran mozak za vreme Titovog komunističkog režima u bivšoj Jugoslaviji i u tom procesu su veštački dobili novi „makedonski“ identitet i jezik.

Nacionalistički pogledi

Ovaj zahtev nije nov. To je zvanični stav bugarske države koji postoji od pedesetih godina 20. veka. Kao rezultat toga, nesporazumi u pogledu istorijskih pitanja između dva suseda često su stvarali uzavrele odnose u političkoj areni. Kao članica EU, Bugarska sada ima veliku prednost u odnosu na Severnu Makedoniju i namerava da je iskoristi.

Profesor Ulf Brunbauer, koji vodi katedru za istoriju jugoistočne i istočne Evrope na Univerzitetu u Regenzburgu, kaže da je Memorandum način na koji Bugarska „vrši pritisak nametanjem nacionalističkog pogleda na istoriju i kulturu druge države i njenog naroda“.

„To bi bilo kao kad bi Nemačka rekla Austrijancima da su Nemci ili kada bi Danska Norvežane nazvala anomalijom jer su nekada bili deo njihovog carstva i jer se njihov standardni jezik kasnije razvio i odvojio od danskog“, rekao je Brunbauer za DW.

Memorandum je izazvao zaprepašćenje u Skoplju i osude u delovima bugarske akademske zajednice. Zamenik makedonskog premijera Nikola Dimitrov rekao je da „jezik ne podleže priznavanju ili nepriznavanju, jer se u 21. veku, posebno u Evropi, nikome ne može uskratiti pravo na samoopredeljenje i samoizražavanje“.

Bugarski sociolog Ivajlo Dičev napisao je u autorskom tekstu za DW na bugarskom da je primarna „optužba“ u Memorandumu činjenica da „Sjeverna Makedonija uopšte postoji“. „A ako ta nova nacija uporno odbija da se sama ukine – Bugarska to smatra činom agresije.“

Skoplje i Aleksandar Veliki - zemlja je već promenila ime da bi udovoljila Grcima

Skoplje i Aleksandar Veliki - zemlja je već promenila ime da bi udovoljila Grcima

Okupacija ili oslobođenje?

Tokom Drugog svetskog rata Kraljevina Bugarska je bila deo sila Osovine i zauzela je teritoriju današnje Severne Makedonije. Makedonska istorija ovaj period naziva „bugarskom fašističkom okupacijom“. Ali Bugarska negira tu tvrdnju i tvrdi da su njene snage samo oslobodile svoju braću na zapadu.

U deklaraciji, koju je parlament usvojio prošle godine, Sofija je poručila Skoplju da prestane sa korišćenjem sintagme „fašistička okupacija“ kada pominje Bugarsku u svojim udžbenicima istorije i da ukloni sve takve navode sa spomenika koji sećaju na Drugi svetski rat.

Za rešavanje ovakvih problema trebalo je da bude zadužena mešovita Komisija osnovana nakon potpisivanja bilateralnog sporazuma o prijateljstvu 2017. godine.

Grupa istoričara i stručnjaka u domenu obrazovanja iz obe zemlje započela je rad na dugačkoj listi pitanja koja su predmet razdora, ali je prestala sa radom prošle godine. Zvanično, zbog izbora u Severnoj Makedoniji i pandemije. Nezvanično, zbog nepremostivih razlika i neslaganja.

Sada bugarska vlada insistira da Komisija nastavi rad i pokaže rezultate ili će put susedne zemlje prema EU biti zaustavljen pre nego što uopšte počne.

Nema mesta za bilateralna pitanja

Iako se EU do sada nije oglašavala po tom pitanju, Nemačka je, kao trenutna predsedavajuća Evropskom unijom, pozvala obe države da reše otvorene probleme u okviru Komisije koja se bavi istorijskim pitanjima.

Nemačka ambasadorka u Severnoj Makedoniji Anke Holštajn odbacila je pokušaje Bugarske da uvrsti bilateralna pitanja u okvir pregovora s EU. „Bilateralne probleme treba rešavati bilateralno“, rekla je ona.

Po rečima Dragija Đorgijeva, predsednika makedonskog ekspertskog tima u Makedonsko-bugarskoj komisiji, to neće biti lak zadatak. „Bugarski memorandum, koji negira savremeni makedonski jezik i identitet, nije od pomoći za uspešan rad Komisije“, rekao je on za DW.

Iako mnogi analitičari s obe strane granice misle da bi Memorandum mogao biti propagandni trik vlade Bojka Borisova, kako bi skrenuo pažnju javnog mnjenja sa protesta protiv korupcije koji traju mesecima, drugi ne misle tako.

„Protesti u Sofiji nemaju nikakve veze sa ovim“, napisao je Andrej Kovačev, član Evropskog parlamenta iz bugarske vladajuće konzervativne stranke GERB, u tekstu za DW na makedonskom. Nova vlada u Sofiji neće promeniti svoj stav, kaže Kovačev i dodaje da Severnoj Makedoniji neće biti dozvoljeno da započne pristupne pregovore ukoliko ne prihvati zahteve Bugarske.

„Ne nadajte se! U Bugarskoj više nikada nećete naći izdajnika poput Georgija Dimitrova“, poručio je Kovačev, misleći na prvog komunističkog vođu Bugarske (1946-1949), koji je prepoznao postojanje odvojene makedonske nacije i makedonskog jezika.

Nemački istoričar Brunbauer, s druge strane, poziva Brisel i „posebno Berlin“ da izvrše pritisak na bugarsku vladu. On navodi da ovakvo ili onakvo tumačenje istorije ili jezika može da „naljuti“ nacionaliste sa obe strane granice, ali da nema baš nikakve veze sa kriterijumima koje neka zemlja treba da ispuni da bi bila primljena u EU.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama