1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Severna Makedonija: nova vlada, stari problemi

20. avgust 2020.

Socijaldemokrate u Severnoj Makedoniji bi trebalo da se vrate na vlast nakon dogovora s albanskim partnerima. Koalicija ima neznatnu skupštinsku većinu, ali je nepoverenje koje vlada u njoj – ogromno.

https://p.dw.com/p/3hEfB
Foto: DW/P. Stojanovski

Velike nade polagane su u vladu koju su u maju 2017. – nakon desetogodišnje vladavine nacionalističke VMRP-DPMNE i premijera Nikole Gruevskog – formirale Socijaldemokrate (SDSM) i etnički najveća albanska partija u Severnoj Makedoniji. Danas međutim, više od tri godine kasnije, vest da će te dve partije nastaviti da vladaju dočekuje se u Severnoj Makedoniji s pomešanim osećanjima. Može se reći da je razočaranje veće od optimizma.

Do dogovora je došlo mesec dana nakon što je SDSM odneo pobedu na izborima, ali ipak bez dovoljno osvojenih poslaničkih mandata da samostalno formiraju vladu. Socijaldemokrate Zorana Zaeva osvojili su 46 poslaničkih mesta i zajedno sa DUI (15 mandata) imaju tesnu većinu u Parlamentu koji broji 120 članova.

-pročitajte još: Politički pat u Severnoj Makedoniji 

Prinudna koalicija

Ali nije samo tesna parlamentarna većina nagoveštaj buduće nestabilnosti i nesigurnosti. Generalno razočaranje javnosti vladom i pandemija korona-virusa rezultirali su najnižom izlaznošću na izbore u istoriji te zemlje.

„Država će nastaviti da bude bezbedna, zaštićena, progresivna i uspešna“, rekao je Zaev u utorak (18.8.) kada je na zajedničkoj konferenciji s liderom partije DUI, Alijem Ahmetijem objavio da je postignut dogovor. Ahmeti, nekadašnji gerilski borac, čija partija zastupa manjinu etničkih Albanaca u Severnoj Makedoniji, svoje zadovoljstvo izrazio je na sličan način. To je potpuni zaokret, s obzirom na to koliko su se međusobno napadali tokom predizborne kampanje.

Pohvale iz inostranstva, kritike iz zemlje

Ipak, prethodne tri godine nisu bile samo loše. Koalicija predvođena Zoranom Zaevim postigla je istorijski dogovor sa susednom Grčkom i Bugarskom, dodajući reč svom imenu „Severna“. To je zemlji otvorilo put ka punopravnom članstvu u NATO, a otpočeli su i pristupni pregovori sa Evropskom unijom. Istovremeno, iako su neke unutrašnje reforme sprovedene, to je još daleko od onog što je zemlji potrebno u smislu vladavine zakona, reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije.

I dok je Zaev dobijao pohvale na međunarodnom nivou, kod kuće se suočavao sa salvama kritika desnice iz VMRO koja je, nakon promene imena države, smatrala da je zemlji ukraden nacionalni identitet. I liberali su bili nezadovoljni – sporim tempom reformi.

Premijer Albanac?

S obzirom na to da nije uspeo da pronađe balans između dva tabora u žestoko podeljenom društvu, Zaev je tokom kampanje odlučio da se suprotstavi nacionalističkom narativu oko promene imena tako što je branio sporazum, a istovremeno krivicu za neuspele reforme u zemlji prebacivao na DUI. Na to je DUI odgovarao nacionalističkom agendom zahtevajući da u narednom sazivu vlade premijer bude Albanac.

Nedelje komplikovanih pregovora ipak su okončane kompromisom. Zaev će preuzeti funkciju premijera, ali će se poslednjih sto dana pre narednih izbora koji bi trebalo da se održe 2024, povući sa funkcije i predati je partiji DUI. Sporazum teoretski zvuči dobro, ali praktična implementacija otvara mnoga pitanja.

Proevropski put neće biti ugrožen

Reč je o kombinacija koristi i potrebe. Skorašnja istorija odnosa dveju partija, kao i sam koalicioni sporazum, sugeriše da će obe pre ili kasnije potražiti pogodnije partnere u parlamentu.

U očima Socijaldemokrata, DUI nije sklon da istinski podrži i pogura reformsku agendu vlade kojom bi se otvorile mogućnosti punopravnog članstva u Evropskoj uniji. S druge strane, DUI vidi Zaeva i njegovu politiku „jedno društvo za sve“ kao opasnost za unapređivanje etničkih prava Albanaca, a sebe vidi kao njihovog zaštitnika.

Iako proevropski put zemlje neće biti ugrožen ni po jednom scenariju, interne prepirke i nekompatibilnost vladajućih stranaka mogli bi da rezultiraju brzim raskidom koalicije – možda i pre lokalnih izbora planiranih za jesen sledeće godine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android