Bosanski školski aparthejd | Evropa | DW | 21.06.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

društvo

Bosanski školski aparthejd

Nakon protesta učenika u Jajcu odustaje se od razdvajanja hrvatske i bošnjačke dece. Ali sistem poznat kao „dve škole pod jednim krovom“ postoji u pedesetak škola i nije ništa drugo do etnička segregacija usred Evrope.

default

Protest školaraca

Oko stotinu srednjoškolaca protestovalo je u utorak ispred zgrade Vlade Srednjobosnaskog kantona u Travniku. Iskazali su nezadovoljstvo osnivanjem nove škole u Jajcu i tražili ukidanje sistema „dve škole pod jednim krovom“ – u ovom slučaju to izlazi na segregacije bošnjačke i hrvatske dece.

Osnivanje nove škole ponuđeno je nakon zahteva bošnjačkih predstavnika da se u školi u Jajcu izučavaju i predmeti po bosanskom nastavnom planu i programu. Nakon protesta učenika, ministarka obrazovanja u Vladi Srednjobosanskog kantona Katica Čerkez rekla je da do osnivanja nove škole u Jajcu neće doći, a da će od nove školske godine deca imati mogućnost izbora grupe predmeta. Kazala je da je BiH „podeljeno društvo“ podsećajući da su po Ustavu u BiH u upotrebi tri službena jezika.

„Ja sam sa decom imala sastanak, a čitav ovaj projekat pokreće politika pred opšte izbore. Koncept dve škole pod jednim krovom je projekat međunarodne zajednice koji je sistem obrazovanja ustrojio prema zakonima BiH. Kada je zavladao mir, sve oči smo uprli u međunarodnu zajednicu, jer ona je donela i rat i mir. Svima je bilo dosta rata, zato je to prihvaćeno. Obrazovni sistem je nastavio da živi iz prethodnog sistema, samo se izvodi na tri jezika“, rekla je Čerkezova.

Svedočanstva sa šahovnicama

Sa povratkom u Jajce Bošnjaci su upisivali decu u srednje škole koje su već postojale i radile po hrvatskom planu i programu ili na hrvatskom jeziku, kaže načelnik Opšine Jajce Edin Hozan. „To je plan i program iz susedne Republike Hrvatske i on nije primeren za BiH, ali je prihvaćen od strane političkih predstavnika hrvatskog naroda i primenjen u praksi. Bošnjaci su prihvatili da njihova deca idu u te srednje škole, iako su sve vreme pokušavali da promene određene stvari.“

Hozan podseća da je 2002. godine uvedena islamska veronauka, a bosanski jezik 2006. godine. „Tražili smo da naša deca još neke predmete, poput istorije i geografije, izučavaju iz udžbenika koji se štampaju u BiH, a ne u Hrvatskoj, jer je sadržaj udžbenika iz Hrvatske prilagođen planu i programu susedne države. Takođe, tražili smo da se našoj deci ne izdaju svedočanstva sa obeležjima tzv. Herceg Bosne jer su ona neustavna“, kaže Hozan za DW.

Schüler aus Kroatien Serbien und Bosnien und Herzegowina Treffen in Vukovar

Trei jezika, tri nastavna programa

On ističe da su hrvatski ministri, uključujući aktuelnu ministarku Katicu Čerkez, odbijali bošnjačke zahteve nudeći da se problemi reše osnivanjem škole koja bi u celosti radila po bosanskom planu i programu. „Mi smo prihvatili takvo rešenje jer nije bilo drugog načina da se udovolji našim zahtevima“, navodi Hozan. „Krenulo se u tom pravcu, ali je odluka naišla na otpor kod dece, profesora, zvaničnika međunarodne zajednice i velikog broja građana. Na kraju je prihvaćeno da se za narednu školsku godinu, pored islamske veronauke i bosanskog jezika, uvedu istorija i geografija BiH, uz obećanje da se deci koja to ne žele neće izdavati svedočanstva sa šahovnicama“, pojašnjava Hozan.

Politika određuje šta će se učiti

Kolumnista banjalučkog portala Buka Dragan Bursać kaže da je obrazovni sistem u BiH „teledirigovana politička propaganda“ i da niko ne vodi računa o podjelama i „mizernom znanju“ koje deca stiču u školama. „Zato se itekako vodi računa o političkoj indoktrinaciji dece i manipulisanju roditelja. Prvi čovek Republike Srpske Milorad Dodik javno govori o zabrani učenja o genocidu u Srebrenici, masovnim zločinima i opsadi Sarajeva. Od ranije je poznata odluka Ministarstva obrazovanja po kojoj najmlađi školarci mogu ići na ekskurzije samo na teritoriji Republike Srpske“, kaže Bursać i nastavlja:

„A, šta tek reći za jedinu legalnu segregaciju i školski aparthejd u slobodnom delu sveta, znan kao 'dve škole pod jednim krovom'? Pa i kad se deca izbore za najosnovnije pravo, zajedničko pohađanje nastave, desi im se neko poput ministarke obrazovanja Srednjobosanskog kantona Katice Čerkez koja kaže da su srednjoškolci koji su u Travniku protestovali protiv segregacije, 'instrument i saveznici međunarodne zajednice' i da treba da 'idu u disko'! Koji je to stepen neempatije, odsustva svesti i savesti, to je zastrašujuće“, kaže Bursać za DW.

Bursać ističe da je cilj „politike spaljene zemlje“ u obrazovnom sistemu BiH stvaranje mladih stranačkih klonova, poslušnika i mediokriteta te dece koja trbuhom za kruhom odlaze iz ove zemlje. Zastupnik Naše stranke u Parlamentu Federacije Denis Grac uputio je u parlamentarnu proceduru Predlog zakona o zabrani segregacije u obrazovanju u Federaciji BiH prema kojem bi praksa „dve škole pod jednim krovom“ bila bi zakonski zabranjena. U BiH trenutno 54 obrazovne institucije rade prema ovom spornom sistemu.

DW.COM