„Nisi mi prijatelj, jer si Jevrej“ | Mozaik | DW | 04.04.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Antisemitizam

„Nisi mi prijatelj, jer si Jevrej“

Jedan 14-godišnji učenik u Berlinu morao je da promeni školu, jer je zbog svoje vere bio žrtva mobinga drugih učenika. Nakon što su napadi eskalirali, roditelji nisu više videli drugi izlaz, osim da ispišu dete iz škole.

Internet-stranicu škole Fridenauer u berlinskoj četvrti Šeneberg, krasi lanac grafičkih figura dece koja se drže za ruke. Ta škola bi, po svom generalnom konceptu, kao obrazovna ustanova za učenike svih konfesija i svih nivoa školskog uspeha, trebalo da bude posebno fokusirana na integraciju. Pritom ona još od 2016. godine učestvuje u programu „Škola bez rasizma – škola s hrabrošću“, jer se, kako stoji u objašnjenju, „gotovo 80 odsto đaka, roditelja i nastavnika zalaže za ciljeve tog programa i stoji iza njih“. Uprava škole, kako se može pročitati na zvaničnoj internet-stranici, zato je posebno šokirana što već nekoliko dana u čitavoj Nemačkoj, a i šire, sve bruji o slučaju 14-godišnjeg učenika koga mediji zovu „Filip“, krijući njegov pravi identitet.

„Svi Jevreji su ubice“

Filipova priča izašla je na videlo pre nekoliko dana, kada se dečakova majka Ema (također promenjeno ime) obratila engleskim novinama „Džuiš kronikl“ ispričavši šta ju je nateralo da svog sina premesti u drugu školu. U svojoj staroj školi Filip je u stvari bio zadovoljan – sve dok njegovi drugovi nisu saznali da je Jevrej. Njegova majka kaže da njenom sinu (oni su britanskog porekla), nikada pre toga nije padalo na pamet da bi trebalo da krije taj podatak. Ali kada su drugi učenici to čuli, počeli su da ga maltretiraju. Jedan od njih mu je rekao: „Slušaj, ti si kul dečko, ali ne mogu da ti budem prijatelj jer su svi Jevreji ubice“.

Galerie - Jüdisches Leben in Berlin

U Šenebergu su na mnogim mestima spomenici jevrejskom životu u Berlinu koji je ugušio nacistički režim

Verbalni napadi prerasli su u fizičke, da bi Filipa nedavno dvojica učenika, prema rečima njegove majke, na putu iz škole počela da guše i da mu prete plastičnim pištoljem koji je izgledao kao pravi. Sve se to dešavalo pred očima druge dece, koje su očigledno smatrala da je čitava ta scena smešna i zabavna. Filip se, priča njegova majka, „sav tresao“.

Škola nije uspela da zaštiti dečaka

Majka je, pre te situacije koja je za nju bila kap koja je prelila čašu, o problemima s kojima se susreće njen sin već razgovarala s direktorom Uveom Runkelom. I škola je reagovala. Pozvala je Filipovog dedu koji je preživeo holokaust da učenicima priča o svom iskustvu. Uspostavljen je kontakt sa inicijatorima projekta za međukulturni dijalog „Salam-Šalom“. Filipova majka bila je načelno zadovoljna razumevanjem na koje je naišla kod direktora, ali ne i konkretnim koracima koje je (odnosno nije) preduzeo.

U saopštenju na internet-stranici, uprava škole žali zbog odlaska Filipa i ukazuje na činjenicu da je protiv učenika koji su učestvovali u incidentu podignuta krivična prijava, kao i da je pokrenut postupak za njihovo izbacivanje iz škole. Navodi se takođe da je to prvi slučaj antisemitizma u toj školi, koja je, inače, Filipove roditelje privukla da ga tu upišu baš zbog svog multikulturnog karaktera. Prema navodima berlinskog lista „Tagesšpigel“, radi se o školi u kojoj nemački nije maternji jezik za čak 75 odsto učenika. Veliki deo njih, naime, dolazi iz turskih i arapskih porodica.

Antisemitizam iz muslimanskih krugova

Pogledajte video 05:57
Trenutno na programu
05:57 min

Porast antisemitizma u Francuskoj

Slučaj iz Šeneberga koji, uzgred budi rečeno, ne važi kao problematični kvart, već naprotiv, kao četvrt u modi i primer berlinskog multikulturalnog šarenila, opuštenosti i tolerancije, privukao je toliko veliku pažnju javnosti, zato što se očigledno ne radi o usamljenom i pojedinačnom slučaju. Portparol i koordinator Jevrejskog foruma za demokratiju i antisemitizam Levi Salomon, izjavio je da on često dobija informacije o takvim slučajevima. Učenici jevrejske vere naročito su često izloženi napadima i uvredama učenika muslimanske vere – aktivisti na to ukazuju već nekoliko godina. Salomon je u intervjuu za „Tagesšpigel“ ukazao da je u Berlinu povećan broj slučajeva antisemitizma.

„Nordvest-cajtung“ iz Oldenburga ovako komentariše događaje u Berlinu: „Mržnja prema Jevrejima danas je u Nemačkoj više od nekakve ružne grimase. Tu su najpre još uvek stari nacisti, oni koji osporavaju holokaust. A tu je onda i jedna vrsta antisemitizma o kojoj se, zbog političke korektnosti, nerado govori. Ona svoje korene ima u islamu i u antiizraelskom huškanju koje su doseljenici u Nemačku pokupili u svom okruženju, u zemljama iz kojih dolaze. […] Ukratko: oni koji mrze Jevreje, danas u Nemačkoj mogu svoju ’domovinu’ da pronađu pod različitim ideološkim krovovima.“

Uprava škole u Fridenauu je, očigledno, toga na bolan način postala svesna. Ona je uspostavila kontakt i sa gradskom kancelarijom za borbu protiv diskriminacije. Uz želje da se Filip brzo oporavi od šoka i da više nikada ne bude suočen s takvim problemima, u svom saopštenju na internet-stranici navodi: „Mi ćemo i dalje da radimo na toj temi, a loš primer nedavnih događaja vidimo kao šansu da iz njih nešto naučimo i da nešto popravimo.“

DW.COM

Audio i video