Boris Džonson je spreman da odbaci sva pravila | Evropa | DW | 03.09.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Bregzit

Boris Džonson je spreman da odbaci sva pravila

Borba za moć između britanskog premijera Borisa Džonsona i parlamenta u Londonu ulazi u odlučujuću rundu. Pobunjenici iz redova torijevaca žele da podrže opoziciju i onemoguće tvrdi Bregzit.

„Ne želim prevremene izbore, vi ne želite prevremene izbore“, izjavio je britanski premijer Boris Džonson u ponedeljak uveče. Ali ta izjava se u stvari čita obrnuto: ako zaista dvadesetak pobunjenika iz redova torijevaca u utorak bude glasalo kao i opozicija, onda će premijer to da sagleda kao glasanje o poverenju. I ako ga izgubi, onda bi bio primoran da raspiše nove izbore.

U borbi za moć između Džonsona i parlamenta reč je o strateškim potezima, o tome ko tu koga može da zaustavi.

I dok je Džonson izgovarao te reči na ulici Dauning strit ispred sedišta vlade, van tog ograđenog prostora demonstranti su uzvikivali: „Stop državnom udaru!“ Pod tim su podrazumevali prisilni odmor na koji Džonson želi da pošalje parlament već od sledeće sedmice. Premijer je bio vidno iritiran. Ali na takve kritike on mora da se navikne.

„Ni pod kojim uslovima“

Džonson je dalje rekao da je uveren u napredak koji je postignu. Pod tim je mislio na nove pregovore o novom, izmenjenom Sporazumu o Bregzitu sa EU. Taj napredak, međutim, za sada postoji samo u njegovoj mašti, jer u Briselu se do sada nisu održali nikakvi konkretni razgovori o novim predlozima.

Protesti protiv premijera i tvrdog Bregzita

Protesti protiv premijera i tvrdog Bregzita

Ako iz sporazuma sa EU žele da izbace tzv. „bekstop“, sporno pravilo o zadržavanju otvorene granice između Irske i Severne Irske, Britanci bi u Brisel morali da dođu sa alternativnim idejama To su vrlo jasno rekli, kako nemačka kancelarka Angela Merkel, tako i francuski predsednik Emanuel Makron kada su pre deset dana razgovarali sa Borisom Džonsonom.

Britanski premijer s druge strane stvara privid da će pretnjom tvrdim, neregulisanim Bregzitom druge zemlje EU prisiliti na popuštanje. „Ne izmičite tlo pod nogama britanskoj pregovaračkoj poziciji“, upozorio je on članove svoje sopstvene stranke noć uoči odlučujuće sednice parlamenta. Kao da se Evropljani već nisu pripremili na tvrdi Bregzit.

„Sprečite još jedno besmisleno odugovlačenje Bregzita“, upozorio je Džonson dalje aludirajući na planove da mu se zakonom donetim po ubrzanom postupku vežu ruke i da se prisili da EU ponovo zamoli za produženje roka za Bregzit. On se zakleo da to neće da uradi „ni pod kojim uslovima“. Iz toga se mogu izvući dva zaključka: on ne bi mogao da se pridržava takvog jednog zakona, jednostavno bi ga ignorisao. To je mogućnost koju je njegov ministar Mjakl Gouv u jednom intervjuu već najavio. Ili drugo: Džonson će raspisati nove izbore računajući na pobedu i na to da će, nakon glasanja moći da formira parlamentarnu većinu za tvrdi Bregzit.

Poker s velikim ulogom

Poslednjih dana prebrojano je oko 20 pobunjenika iz redova konzervativne stranke. Među njima je Filip Hemond, ministar finansija u vladi Tereze Mej, ali i drugi bivši ministri i saradnici. Tu je još i mala grupa proevropski orijentisanih političara, kao i neki umjereni torijevci koji se posebno bore protiv tvrdog Bregzita.

Džonson je u međuvremenu zapretio da će ih izbaciti iz stranke i na taj način je blokirao kandidaturu svojih protivnika za prevremen izbore. To mu je međutim donelo optužbu za licemerje, jer je on sam za vreme vlade Tereze Mej uradio upravo isto: glasao je protiv premijerke i njenog sporazuma o Bregzitu i doprineo njenom porazu bez da je on lično pretrpeo posledice.

Plan pobunjenog dela torijevaca i opozicije za utorak predviđa usvajanje dnevnog reda i donošenje novog zakona. On bi premijera trebalo da primora da podnese zahtev Evropskoj uniji za dalje produženje, ako do Samita EU 17. oktobra ne bude dogovren novi sporazum o britanskom napuštanju Unije.

Glasanje o tome bi u principu trebalo da bude održano u sredu. No sada bi moglo da se dogodi da Boris Džonson svojim protivnicima „puca u noge“, da raspiše prevremene izbore još pre tog glasanja i odluku o tome stavi na glasanje. Ako bi premijer u tom slučaju dobio dve trećine glasova u parlamentu, on bi bio raspušten i ne bi mogao da preduzme ništa više da spreči tvrdi Bregzit.

Zamka za opoziciju?

U ponedeljak ujutru je bivši premijer iz redova laburista Toni Bler svoju sopstvenu stranku upozorio na to da ne dozvoli da je Boris Džonson zavede na održavanje prevremenih izbora. To bi mogla da bude „zamka za slonove“ za laburiste, jer – ako se izbori održe pre datuma određenog za Bregzit, glasovi opozicije bili bi podeljeni i time bi, na osnovu britanskog izbornog sistema, pobeda torijevaca bila osigurana, upozorio je Bler. Nakon velikog smanjenja broja glasova za laburiste na izborima za Evropski parlament u maju ove godine, mnogi, pa i iz redova laburističke partije, priznaju da njihov aktuelni lider Džeremi Korbin ne bi mogao da pobedi Borisa Džonsona.

I mnogi laburisti smatraju da njihov lider Korbin ne bi mogao na izborima da pobedi Džonsona

I mnogi laburisti smatraju da njihov lider Korbin ne bi mogao na izborima da pobedi Džonsona

Vođa laburista sam je međutim svoje pristalice pripremio na predizbornu kampanju. On je u ponedeljak u Salfordu izjavio: „Ja sam spreman, vi ste spremni...“ i time potvrdio da bi on glasao za nove izbore. Drugi članovi laburista pak smatraju važnijim to da se prvo donese zakon protiv izlaska Britanije iz EU bez odgovarajućeg sporazuma, pre nego što se zemlja još jednom strmoglavi u predizbonu kampanju. Poslednji put je Tereza Mej 2017. godine prokockala svoju većinu, a ankete u ponedeljak nagovestile su da ni Borisu Džonsonu ne bi pošlo za rukom da postigne jasnu pobedu torijevaca. Isto tako, ankete ukazuju na malo šansi za trijumf laburista. Trenutno dakle sve ukazuje na to da bi eventualni novi parlament bio bez jasnog odnosa snaga moći.

Drugi problem u ovoj zamršenoj situaciji jeste to da Boris Džonson ima moć da datum izbora sam odredi. Čak i ako dozvoli da poslanici glasaju o novim izborima 14. oktobra, on bi nakon toga datum održavanja izbora mogao da pomeri za vreme nakon Bregzita. To znači da on Veliku Britaniju 31. oktobra može da izvede iz EU. A onda bi u novembru mogao da računa na glasove svih zagovornika Bregzita, i onih koji sada podržavaju Najdžela Faraža i njegovu Bregzit-stranku. Jer nakon Bregzita ta partija više neće imati svoju osnovnu svrhu.

Čitava ta stvar je u suštini igra sa velikim ulozima i označenim kartama. Boris Džonson vodi ultimativnu borbu za moć sa parlamentom i spreman je da odbaci sva pravila i tradiciju kako bi ga učinio poslušnim. A ako mu to ne pođe za rukom, onda će iz rukava da izvuče pretnju prevremenim izborima. Za većinu pobunjenika u redovima torijevaca to znači gubitak njihovih političkih funkcija i kraj partijske karijere.

Ipak, isto kao što može da pobedi, Džonson može i da izgubi. On jeste mnogo bolji borac u predizbornoj kampanji nego njegova prethodnica Tereza Mej, ali u današnjoj Bregzitovskoj Britaniji – ništa više nije sigurno.

Pogledajte video 04:55

Bregzit podgrejao škotske snove o nezavisnosti

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Audio i video