Rok od 30 dana za „novi Brexit″ | Evropa | DW | 23.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Rok od 30 dana za „novi Brexit"

Boris Džonson za svoju prvu posetu na funkciji premijera odabrao je Berlin. On teži „konstruktivnom rešenju“ za Bregzit, ali nije teško videti da je to samo predstava za domaću publiku pred izbore, smatra Mihaela Kifner.

„Dođe jednom kockar kod ćerke pastora i...“ Tako bi mogao da počne neki stari vic u kojem je odmah jasno ko je tu ko i ko šta zastupa. Tako se može opisati i dolazak britanskog premijera Borisa Džonsona kod nemačke kancelarke Angele Merkel, jer svima je jasno da tu nema ničeg novog. Džonson se čak i šali, pa izjavljuje da je tu još „i ta sitnica oko Bregzita“ (The small mater of Brexit), pored tema kao što su Rusija, Iran, Libija, Hongkong i Severna Koreja.

A oko te „sitnice“, Johnson hoće dil: u postojećem dogovoru trebalo bi „odstraniti elemente koji u Velikoj Britaniji ne prolaze“. Ali i dodaje Wir schaffen das, „uspećemo“ – što je citat iz već legendarne izjave Angele Merkel u vreme dok je bila uverena da se reka migranata na vratima Evrope može prihvatiti – a što je i u Velikoj Britaniji izazvalo strah i donelo glasove za Bregzit.

Ipak, u razgovorima se nešto dogodilo: kancelarka je predložila da Velika Britanija u roku od 30 dana predstavi ideju kako bi mogla da se reši granica između Irske i britanske Severne Irske. Džonson rok od 30 dana smatra „sportskim predlogom“ i prihvata da je sad na Londonu da predloži neko alternativno rešenje.

U sukobu se ništa nije promenilo

Ali uprkos tom novom, gotovo pragmatičnom tonu koji se čuo, nikakvog pomaka zapravo nema. Džonson istrajava na tome da o Bregzitu mora još jednom da se pregovara, pre svega kako bi se precrtala ideja da Severna Irska, a tako i čitava Velika Britanija, ostane u carinskoj uniji s EU zbog granice s Republikom Irskom. Angela Merkel s druge stran ne prestaje da ukazuje na upravo neuobičajenu slogu svih preostalih 27 članica Unije, što je dodatan razlog za odbijanje nekakvih novih pregovora.

Mihaela Kifner, DW

Mihaela Kifner, DW

Na prvi pogled tu se i dalje radi o bekstopu, odredbi koja bi zbog Irske i Veliku Britaniju prisilila da ostane u carinskoj uniji sa EU „dok se ne pronađe konačno rešenje“, kako to piše u postojećem sporazumu. To međutim Britancima oduzima svako pravo odlučivanja čak i nakon Bregzita, što je Džonson napadao još u svom nastupu nainauguraciji. To je „antidemokratski i nije u saglasnosti sa suverenitetom Velike Britanije“, pisao je Džonson i predsedniku Saveta EU Donaldu Tusku samo dan pre svog dolaska u Berlin.

Politički, to je možda njegov stav. Realno gledano, obe izjave su jednostavno neistinite. Jer postignuti sporazum, uključujući i bekstop, nije ni nedemokratski, niti krši nacionalni suverenitet. To je deo sporazuma postignut među predstavnicima 28 suverenih država – uključujući i Veliku Britaniju. Doduše, pregovarač je bila Džonsonova prethodnica Tereza Mej koja ni nakon tri pokušaja za taj sporazum nije uspela da dobije većinu u parlamentu. I tu je Velika Britanija ušla u slepu ulicu.

Sve je to za domaće birače

Džonson već dugo kritikuje bekstop, ali ni ovoga puta u Berlin nije doneo nikakav drugi predlog. Istovremeno, on ne želi da prizna da je u stvari već odavno u predizbornoj kampanji. Ako želi da pobedi novoosnovanu Bregzit-stranku njegovog idejnog saputnika Najdžela Faraža na novim izborima koji se ubrzo očekuju, onda mora i rečima da „igra čvrsto“. Zato Džonson i dalje istrajava na Breguitu 31. Oktobra – ako treba i bez ikakvog sporazuma.

Ali ako tada zaista izbije haos, Londonu će pod hitno biti potreban dežurni krivac. Ta zagovornike Bregzita najbolje je da to budu Brisel, Berlin i Pariz.

Džonson se baš tamo uputio na svom putovanju pre susreta zemalja G7 u Bijaricu, a iz Berlina je otišao uz reči (ćerke pastora) Angele Merkel koja uvek izražava svoje žaljenje zbog Bregzita, dok njeni savetnici ukazuju da je nemačko strpljenje prema Britancima „praktično neograničeno“.

Pa čak i pre nego što je stigao u Pariz, Džonson je mogao da čuje da ga tamo očekuje sasvim drugi ton. Jer francuski predsednik Emanuel Makron je još manje od Angele Merkel sklon ustupcima i novim dogovorima: on se čak protivio tome da Bregzit bude odložen do 31. oktobra.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM