Borba protiv kriminala ili politički odstrel?
17. maj 2018.
Političar, biznismen i novinar, osnivač najtiražnijeg dnevnog lista u BiH „Dnevnog avaza“ i lider jedne od uticajnijih političkih stranaka – Saveza za bolju budućnost (SBB) BiH. U jednom od promotivnih spotova te stranke Fahrudin Radončić (naslovna fotografija) nazvan je „najvećim sarajevskim graditeljem nakon Gazi Husrev-bega“, jer je u glavnom gradu BiH izgradio nekoliko impozantnih objekata, među kojima i Avaz Twist Tower – sedište „Dnevnog avaza“. U dva navrata kandidovao se za člana Predsedništva BiH, ali je izgubio izbornu trku s liderom Stranke demokratske akcije (SDA) Bakirom Izetbegovićem okrivljujući ga za „izborni inženjering“.
Pojedini kritičari i politički rivali Fahrudina Radončića dovodili su u vezu s kriminalnim krugovima, sumnjičeći ga, između ostalog, i za saradnju sa Naserom Keljmendijem koji je nedavno u Prištini osuđen na šest godina zatvora zbog posedovanja droge. Keljmendi je oslobođen optužbi za ubistvo jednog od ratnih komandanata Armije BiH Ramiza Delalića Ćele. Iako je tužilaštvo u Prištini pominjalo Radončića kao Keljmendijevog saradnika u vezi s ubistvom Delalića, Fahrudin Radončić u tom predmetu nije bio osumnjičen, a na sudu se pojavio kao svedok tužilaštva.
Pravosudne i političke kontroverze
Skoro 25 meseci nakon početka procesa u Sarajevu, Fahrudin Radončić, Bakir Dautbašić, Bilsena Šahman i Zijad Hadžijahić su u sredu (16.5.) pred Sudom BiH oslobođeni optužbi za ometanje rada pravosuđa. Sud je praktično oslobodio Radončića optužbi da je, preko optuženih Bilsene Šahman i Bakira Dautbašića, naredio izvršenje pritiska na prijateljicu Ramiza Delalića Ćele – Azru Sarić, da promeni iskaz u postupku protiv Nasera Keljmendija na Kosovu.
„Ovakva odluka“, ukazuje urednik Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Denis Džidić, „dolazi na kraju postupka koji je izazvao medijske, pravosudne i političke kontroverze od samog početka. Analizu samih dokaza u procesu teško je napraviti, s obzirom na to da je odlukom Sudskog veća zabranjeno objavljivati iskaz ključnog svedoka Azre Sarić. Važno je, međutim, napomenuti da je početkom godine Naser Keljmendi osuđen u Osnovnom sudu u Prištini na šest godina zatvora zbog trgovine narkoticima, ali je oslobođen krivice za ubistvo Ramiza Delalića Ćele i druge zločine u Sarajevu“, podseća Džidić za DW.
Posledice spornog procesa
Posle hapšenja u januaru 2016. godine, Radončić je mesec dana bio u pritvoru iz kojeg je pušten uz mere zabrane. Nakon puštanja na slobodu, u medijima je komentarisao postupak čime je prekršio te mere, pa je vraćen u pritvor. Više puta je izjavljivao da je proces protiv njega montiran, optužujući za to lidere Stranke demokratske akcije (SDA). Političke posledice ovog procesa osetile su se prošle godine kada je Radončićev SBB napustio koaliciju sa SDA dogovorenu nakon izbora 2016. godine, ali su najveće posledice, kako ocenjuje Džidić, vidljive u pravosudnom sistemu, gde je jedan tužilac suspendovan.
„Tužilac Dubravko Čampara, čiji je brat visokopozicionirani zvaničnik SDA, sredinom 2016. godine kažnjen je smanjenjem plate zbog neprimerenih kontakata sa svedokom Azrom Sarić, kojim je ’doveo u pitanje poverenje javnosti u nepristrasnost i kredibilitet Tužilaštva BiH’. U martu 2017, suspendovan je i Božo Mihajlović, postupajući tužilac u predmetu protiv Radončića, nakon što su mediji objavili da je iz predmeta koji je vodio 2010. godine nestalo oko 25.000 evra. Mihajlović, koji je negirao odgovornost za nestanak novca, i dalje je suspendovan i protiv njega je pokrenuta istraga“, kaže Džidić.
Radončić: „Bio sam žrtva porodične optužbe“
Urednik BIRN-a podseća da je protiv Fahrudina Radončića podneta i anonimna krivična prijava u kojoj se navodi da je sa političarima Miloradom Dodikom i Draganom Čovićem oformio „organizovanu kriminalnu grupu“ s ciljem uspostavljanja kontrole nad pravosuđem, kako bi sadašnje i buduće istrage protiv Dodika, Radončića i Čovića bile obustavljene, a prijave odbačene. U prijavi se takođe navodi da je Ranko Debevec imenovan za predsednika Suda BiH krajem 2016. Na osnovu „zloupotrebe ovlašćenja“, a kako bi doneo oslobađajuću presudu u predmetu protiv Radončića, gde je Debevec član Veća. Debevec je tu krivičnu prijavu nazvao „lažnom i tendencioznom“.
Nakon oslobađajuće presude, Radončić je objavio da je bio žrtva „jedne porodične optužbe“ radi njegove „političke eliminacije“. Jedan od kritičara aktuelne vlasti u BiH, akademik Muhamed Filipović, smatra da je oslobađajuća presuda Fahrudinu Radončiću „korektna i očekivana“, dok je optužnicu protiv lidera SBB nazvao „političkom nameštaljkom“. „Optužnica se bazirala na elementima sudskog procesa koji se vodio u drugoj zemlji i koji je završen negativno po tužilaštvo, odnosno oslobađajućom presudom po optužbi za ubistvo Ramiza Delalića“, kaže Filipović za DW, ocenjujući da je Tužilaštvo BiH u ovom procesu imalo „neverodostojne“ svedoke.