Bogdanović: Srbija nikada neće priznati Kosovo

Dojče vele: Kako biste ocenili razvoj događaja u poslednjih godinu dana?

Goran Bogdanović: ''Od 17. februara 2008, posle unilateralnog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, na samom KiM, i u celom regionu Zapadnog Balkana došlo je do dizanja tenzija. Došlo je do destabilizacije prilika u Srbiji, u političkom smislu. Srbi i drugi nealbanci koji žive na području KiM, i oni koji su prognani odatle, posle takvog čina žive u još većoj neizvesnosti. Oni još vek nemaju slobodu kretanja, imovina im nije vraćena, ne mogu da se vrate na svoja radna mesta. Tenzije između dve etničke zajednice još više su se pogoršale. Ukupno gledano, situacija na KiM je svakim danom sve gora.''

Prva diplomatska pobeda Srbije u poslednjih 20 godina

Da li ste zadovoljni postignutim u nastojanjima srpske diplomatije da ospori proglašenje nezavisnosti Kosova?

''Imali smo određene uspehe u Savetu bezbednosti i Ujedinjenim nacijama. Naš predlog da Međunarodni sud pravde oceni legalnost unilateralnog proglašenja nezavisnosti KiM dobio je veliku podršku i to je, mogu reći, bila prva pobeda srpske diplomatije unazad 20 godina. Takođe, uspeh je i to što je SB u novembru doneo odluku da se misija EULEX sprovede na KiM uz uslove koje je predložila država Srbija. Bitno je da smo sa političkog ovu priču preneli na pravni teren i sad očekujemo da će odluke međunarodnih institucija ići u korist države Srbije, jer su argumenti na našoj strani.''

Ako kažete da su argumenti na srpskoj strani u čemu onda vidite najveću prepreku u ostvarenju srpskih interesa kada je u pitanju KiM?

''Najveće prepreka je u tome što su KiM priznale neke vrlo uticajne zemlje sveta. Mi činimo sve da te zemlje ubedimo da je to bila pogrešna odluka, a drugi deo zemalja, koje to nisu učinile, da ubedimo da to i ne čine. Mislim da tu imamo uspeha , jer je relativno mali broj zemalja sveta, manje od jedne trećine, priznao KiM.''

Ali činjenica je i da je većina zemalja Evropske unije, zajednice kojoj Srbija teži, prihvatilo nezavisnost Kosova...

''Tačno je da su 22 zemlje EU priznale nezavisnost KiM, ali onih pet koje to nisu učinile nikada i neće, ako je suditi prema izjavama njihovih zvaničnika. Čak i posle nedavne Rezolucije Evropskog parlamenta, čuli smo da to neće promeniti njihovu odluku da ne priznaju KiM.''

EULEX ne sprovodi plan od 6 tačaka

Kako bi ste ocenili rad evropske policijsko-sudske Misije na Kosovu i kakva je saradnja EULEX-a i Srbije?

''EULEX je za ova dva i po meseca malo učinio. Zbog nastalog vakuma, nejasnih principa i zadataka te misije imali smo nekoliko incidenta na KiM. EULEX nije uradio ništa da to spreči. Nažalost, mi sa njima još nemamo jasnu komunikaciju, niti su oni uspostavili dobru komunikaciju i kontakte sa lokalnim stanovništvom. Sve to, uz njihovu verbalnu podršku osnivanju bezbednosnih snaga Kosova, stvorilo je nepoverenje srpske zajednice prema njima. Mi želimo da što pre sednemo sa njima i dogovorimo se pogotovo oko 6 tačaka dogovorenih sa UN, koje se, za sada, nažalost ne sprovode na KiM.''

Kako komentarišete nedavni poziv premijera Kosova, Hašima Tačija, na uspostavljanje diplomatskih odnosa Beograda i Prištine?

''To je bio licemeran predlog gospodina Tačija. Niko i nikada, dakle ne samo ova Vlada i predsednik Srbije, neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu. Niti će ikada uspostaviti diplomatske odnose sa tzv državom Kosovo.''

Hašim Tači je istom prilikom pozvao Beograd da se izvini za genocid počinjen na Kosovu. Kakav je Vaš stav po tom pitanju?

''Izvinjenje za genocid apsolutno ne stoji. Na Kosovu su se dešavale mnoge ružne stvari Srbima, Albancima i drugim etničkim zajednicama. Svi zločini, bez obzira sa koje strane dolaze, moraju biti procesuirani i ne smeju se više nikada dogoditi. Država Srbija čini napore da svi zločini koje su počinili pojedinci srpske nacionalnosti na KiM budu procesuirani. Od albanske strane očekujemo isto. Posle dolaska misije UN na Kosovu su se dogodili najveći zločini od strane Albanaca, a zločini albanske strane iz 1998. još nisu rasvetljeni. Mi apelujemo da se svi zločini, bez obzira sa koje strane dolaze, kazne".

Proces pomirenja kao (ne)moguća misija

Kako ocenjujete mogućnost ponovnog uspostavljanja direktnih pregovora Beograda i Prištine?

''Mi smo spremni da počnemo razgovore već sutra, ali sa njima možemo da razgovaramo samo o konačnom statusu KiM, jer on, prema našem mišljenju, još nije rešen. Što se tehničkih pitanja tiče, kao i 6 tačaka već dogovorenih sa UN, o tome možemo da razgovaramo sa UN i Evropskom unijom, jer nigde u tim dogovorima nisu pominjani Albanci. To ne znači da mi bežimo od razgovora sa albanskom stranom. Ja koji sam živim na KiM znam da neki gorući problemi, recimo oko snabdevanja strujom i vodom, moraju biti rešeni u razgovorima lokalnih Srba i Albanaca. To znači da mi hoćemo da razgovaramo o svemu, jer ne vidim drugačiji način rešavanja problema na terenu. Lokalni Srbi i Albanci dakle trebalo bi da sednu i rešavaju svakodnevne probleme, oni su upućeni jedni na druge. Pomirenje i saradnja su jedini načini da opstanu i jedni i drugi. To međutim ne znači da bi zvanični Beograd trebalo da razgovara sa institucijama koje su donele odluku da jednostrano otcepe deo srpske teritorije".

Pominjete pomirenje i normalan suživot Srba i Albanaca na prostoru KiM. Koliko, u ovom trenutku, verujete da je to moguće?

''Ja verujem, bez obzira na sve ružno što se dogodilo. Ako želimo mir na čitavom Zapadnom Balkanu moramo ići u tom pravcu. Sveže su rane sa obe strane. Međutim bilo je ratova i između Srba i Hrvata, kao i između Srba i Bošnjaka, pa ipak taj proces pomirenja ide. U tom pravcu moramo ići i sa Albancima, bez obzira koliko to sad izgleda kao nemoguća misija.''

Koji su sledeći koraci Beograda u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta na KiM?

''Sledeći prvi konkretan korak je taj da ćemo u martu tražiti sednicu SB UN o Kosovu, a povodom formiranja bezbednosnih snaga Kosova. Tražićemo poništavanje takve odluke, rasformiranje te formacije kao i demilitarizaciju čitavog prostora KiM. To je svima u interesu. Nikada nikome oružje nije donelo dobro, posebno u uslovima postajanja velikih tenzija i nepoverenja, kakvo sada postoji između Srba i Albanaca".