BiH: Jedna zemlja, dva popisa | Politika | DW | 22.06.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

BiH: Jedna zemlja, dva popisa

Skuptština RS dala je Agenciji za statistiku BiH rok do 25. juna da promeni odluku o objavljivanju popisa iz 2013. U suprotnom, srpski predstavnici povući će se iz popisnog biroa i objaviti svoje rezultata popisa.

Očekivano, Narodna skupština Republike Srpske odbacila je odluku o jedinstvenom programu obrade podataka popisa stanovništva u Bosni i Hercegovini koju je ranije, bez saglasnosti predstavnika Republike Srpske, objavila Agencija za statistiku BiH, odnosno njen prvi čovek Velimir Jukić. Ta odluka u stvari je preduslov za objavljivanje konačnih rezultata što je trebalo da se dogodi do 1. jula, ali je sada neizvesno da li će se to i dogoditi na način kako je planirano.

Zakon o popisu za RS?

Iako je bilo predloga da se srpski predstavnici odmah povuku iz institucija BiH dok se odluka ne promeni, Skupština RS usvojila je zaključak u kojem je dala rok do 25. juna za povlačenje odluke. Ukoliko se to do tada ne dogodi, predstavnici RS povući će svoje članove iz Centralnog popisnog biroa, što će blokirati rad te službe.

„Predlažem da se odmah napusti Centralni popisni biro, da mu se ne daje legitimitet, da se iznađe i kreira novo zakonsko rešenje u RS koje će omogućiti legitimno objavljivanje podataka naše statističke agencije“, rekao je predsednik RS Milorad Dodik u obraćanju poslanicima na posebnoj sednici Skupštine.

Zaključcima se obavezuje i Skupština RS da predloži entitetski Zakon o popisu kako bi Republika Srpska mogla da objavi svoje rezultate popisa.

Sporni (ne)rezidenti

Problem za predstavnike vlasti u RS je 200.000 građana koji su evidentirani na popisu 2013. godine, iako se radi o osobama koje nisu rezidenti BiH. Demografi smatraju da je rezidentno lice ono koje je godinu dana bez prekida boravilo na teritoriji BiH i kao takvo može da bude popisano. To bi, smatraju, bila jedina prava slika popisanih građana.

Predstavnici srpskih stranaka kažu da je direktor Agencije za statistiku BiH doneo odluku o popisu bez saglasnosti entitetskih zavoda. Oni smatraju da se na taj način želi da se sprovede popis jednog naroda kao većinskog u BiH. Srpski predstavnici navode da je ovakvom objavom Bošnjaka 50,1 odsto, Hrvata 15,4, dok su Srbi sa 33,7 svedeni na 30,8 odsto.

„Ja vas pozivam da ne koristimo ovo za međusobne političke obračune. Ko je kriv, to je nešto oko čega se sigurno nećemo dogovoriti, a i neće rešiti ovu situaciju. Smatram da bi, ako postoji mogućnost, RS trebalo da objavi svoje rezultate popisa“, kaže predsedavajući Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Mladen Bosić, koji je ranije rekao da nikakve koristi ne bi bilo da se predstavnici RS povuku iz državnih institucija. „Ne znam kakva bi bila korist za RS da se srpski ministri povuku i da njihove pozicije preuzmu tri zamenika ministra iz HDZ-a“, rekao je Bosić komentarišući raniji predlog Dodika o povlačenju iz institucija BiH.

Poziv na razum

Predstavnici svih partija u parlamentu RS, izuzev članova koalicije „Domovina“ koja okuplja bošnjačke političare, smatraju da je odluka o objavljivanju popisa koju je objavila Agencija za statiku BiH nezakonita, ali ne slažu se u potpunosti oko eventualnog povlačenja srpskih predstavnika iz državnih institucija.

Član koalicije „Domovina“ i potpredsednik Skupštine RS Senad Bratić pozvao je „na razum“ rekavši da je Skupština time izašla iz okvira svojih nadležnosti. Bratić smatra da, ukoliko RS objavi svoje rezultate popisa, da bi to bilo na štetu 200.000 građana, među kojima je najviše Bošnjaka.

„Ja kao predstavnik Bošnjaka u Narodnoj skupštini ne mogu da ne dignem glas protiv ideje da se brišu ljudi koji su ovde rođeni, koji žele da svoju imovinu, koja je uništena, poprave; da se pokušaju da se nekim dekretom izbrišu iz popisa stanovništva. To nije dobro za budućnost BiH“, kaže Bratić.

Međutim postavlja se pitanje koliko je realno očekivati da sami rezutati popisa utiču na bilo kakve buduće procese u BiH. U prilog tome ide i činjenica da je Ustavom BiH definisana zastupljenost konstitutivnih naroda u institucijama vlasti po popisu iz 1991. godine. Da bi se rezultati ovog popisa primijenili, potrebno je promijeniti Ustav.

Za primenu rezultata potrebna promena Ustava

„Za sadašnju popunjenost institucija po nacionalnoj strukturi relevantan je popis iz 1991. godine. Ukoliko se ne promene entitetski ustavi ili dok se ne uvede popis iz 2013. godine, do tada se mora primenjivati popis iz 1991. Godine – jer mora postojati saglasnost sva tri konstitutivna naroda da se poslednji popis uvede u Ustav. Tako da su to priče da Bošnjaci ovim žele da naprave građansku državu. To je smišljeno u propagandne svrhe i može imati dobar efekat pred predstojeće izbore“, kaže profesor Ustavnog prava Kasim Trnka.

Bez obzira na krajnji ishod, odluka Narodne skupštine RS svakako će izazvati dublju političku krizu u BiH, a prema poslednjim potezima srpskog člana Predsedništva BiH Mladena Ivanića, ona već ima uticaja na adaptaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Iako nezvanično, spekuliše se da je jedan od razloga blokade hitne telefonske sednice Predsedništva BiH od strane Ivanića, na kojoj je trebalo da bude razmatrana informacija o adaptaciji SSP, upravo problematika oko popisa stanovništva.

Ivanić je ranije rekao da je prevaren kada je reč o objavljivanju rezultata popisa. On je za srpske medije rekao da je postojao dogovor unutar Predsedništva BiH da će, ukoliko ne bude kompromisa oko objavljivanja rezultata popisa, biti objavljeni nakon lokalnih izbora u oktobru kako se politička kriza ne bi dalje produbljivala. Ivanić tvrdi da ga niko nije konsultovao u vezi s Odlukom o popisu koju je objavila Agencija za statistiku BiH, a što bi, kako je rekao, moglo da ima katastrofalne posledice.