BiH: Dugačak spisak problema

Iako je u izveštaju Evropske komisije o napretku Bosne i Hercegovine za 2015. godinu naglašeno da se ta zemlja „vratila na reformski put“, dugačak je spisak negativnih ocena, odnosno onoga što vlasti nisu učinile u reformskom procesu u proteklih godinu dana. U izveštaju se, između ostalog, konstatuje da bi trebalo poboljšati rad parlamenata (Distrikta Brčko, Federacije BiH i Republike Srpske) i uspostaviti efikasan sistem koordinacije između svih nivoa vlasti. Navodi se da „institucionalna arhitektura“ uspostavljena Ustavom BiH ostaje „nedelotvorna“ i podložna različitim tumačenjima. Evropska komisija podseća da vlasti u BiH još nisu uskladile Ustav sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i presudom Evropskog suda u predmetu „Sejdić i Finci protiv BiH“.

Napominje se da je korupcija i dalje rasprostranjena i da su pravni okvir za borbu protiv korupcije i predviđene zakonske kazne „neadekvatni“. Za sprovođenje državne Strategije u borbi protiv korupcije, neophodna su sredstva iz budžeta. U izveštaju se navodi da je BiH potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije, ali da u toj zemlji gotovo da nema sankcionisanja nezakonitog bogaćenja. Izmene i dopune državnog zakona o sukobu interesa, još uvek nisu u skladu s međunarodnim standardima. U 2014. godini bilo je ukupno 158 istraga na državnom nivou u vezi sa finansijskim malverzacijama i korupcijom. Okončana su 103 slučaja, ali tokom izveštajnog perioda nije bilo presuda u tzv. velikim slučajevima. Evropska komisija upozorava da u borbi protiv korupcije nema sistemske primene revizorskih izveštaja i izveštaja poreskih uprava.

Politička korupcija

Predsedavajući Odboru direktora „Transparensi internešenela“ BiH Srđan Blagovčanin smatra da je suštinski problem te zemlje politička korupcija, odnosno prisustvo korupcije na najvišim nivoima vlasti „što generiše političku krizu u zemlji“. „Osnovni pojavni oblici takvih vidova korupcije pojavljuju se u procesima javnih nabavki, ali i kroz direktne transfere iz budžeta, zatim u poslovanju javnih preduzeća koja praktično predstavljaju filijale političkih stranaka. Problem sa političkom korupcijom zapravo se preliva u delovanje svih institucija, jer je prevashodni interes korumpiranih nosilaca političkih funkcija da zaštite kriminalno stečenu imovinu i sebe od krivičnog progona, a to obezbeđuju kroz klijentelistička imenovanja u pravosuđu i agencijama za sprovođenje zakona. Zato i imamo ovakvu situaciju da suštinskog napretka na polju borbe protiv korupcije u BiH nema već godinama. Bojim se da će to veoma teško da se dogodi, bez snažnije pomoći ili pritiska EU, koji, čini mi se, još uvek nije dovoljno prisutan“, kaže Blagovčanin za Dojče vele.

U izveštaju Evropske unije navodi se da se Bosna i Hercegovina i dalje suočava sa brojnim izazovima u pogledu zaštite ljudskih prava, zbog čega se sugerišu poboljšanja u pravnom i insititucionalnom okviru. Upozorava se da su pogoršani uslovi za ostvarivanje slobode govora i napominje da je LGBT populacija i dalje žrtva pretnji i napada. Naglašeno je da uslovi za obrazovanje, zapošljavanje i zdravstvenu zaštitu Roma još nisu poboljšani, iako ima napretka u procesu registracije i rešavanja stambenih pitanja te populacije.

Popis stanovništva, Mostar i Koordinacija sa EU

Kritikovan je i izostanak rezultata popisa stanovništva iz 2013. godine. Upozoreno je da još nema adekvatnog rešenja za funkcioniranje Grada Mostara. Kritici je podvrgnuta i odluka Skupštine Republike Srpske o raspisivanju referenduma o državnom pravosuđu, a ukazano je i na postizborne teškoće u formiranju vlasti u Federaciji BiH i federalnim kantonima. Rečeno je da je problem u nedostatku sporazuma o imenovanjima nadzornih odbora u javnim preduzećima, što je na kraju dovelo do raspada vladajuće koalicije i manjinske vlade u Federaciji BiH.

Federalni ured za evropske integracije nema dovoljno administrativnih kapaciteta za koordinaciju poslova EU sa ostatkom zemlje i različitih nivoa vlasti unutar entiteta. To je, kako se navodi u izveštaju, jedan od razloga neuspešne saradnje Federacije i Kantona na pitanjima integracije u Evropsku uniju. Rad ombudsmana otežavaju kadrovska i finansijska ograničenja, ali i nedostatak zakonskih rešenja. Nema progresa u poboljšanju mehanizma dijaloga i saradnje između organizacija civilnog društva, pa se preporučuje poboljšanje pravnog i finansijskog okvira. Nema napretka ni u reformi javne uprave. Državna služba je „politizovana“. Bosna i Hercegovina će u narednoj godini morati da počne sa sprovođenjem strateškog okvira za reformu javne uprave, zbog čega su neophodne jasne političke smernice.

Nezaposlenost

Evropska komisija u izveštaju ističe da su uslovi na tržištu rada u BiH „teški“. Izneseni su porazni podaci o porastu broja nezaposlenih mlađe populacije i žena. Rečeno je i da je porast nezaposlenosti mladih sa 27,6 odsto skočio na 62,7 procenata. Evropska komisija takođe upozorava da „slabo poslovno okruženje“ ne dopušta snažniji privredni oporavak BiH. Predsednica Udruženja nezaposlenih „Otium“ Indira Smajlović kaže da je to udruženje više puta reagovalo iznoseći konkretne predloge, sugestije i inicijative za promenu postojećih zakonskih okvira.

„Poražavajuće brojke upozoravaju da nas aktuelni sistem samo vuče u dublji ponor i zato on mora da se menja. Smatramo da su našim zakonima pod hitno potrebne izmene i prilagođavanje trenutnim dešavanjima. Broj nezaposlenih moguće je smanjiti promenom zakona, ali treba ustanoviti i stvarni broj nezaposlenih. U BiH cveta siva ekonomija, odnosno rad na crno. Zašto siva ekonomija i zašto su ljudi, među kojima je i veliki broj mladih, na biroima za zapošljavanje? Prvenstveno, zbog zdravstvenog osiguranja. Zdravstveno osiguranje u Federaciji vezano je za službe za zapošljavanje. Brisanjem iz evidencije u birou, gubi se zdravstveno osiguranje. U Kantonu Sarajevo brisanje iz evidencije sprovodi se po federalnom zakonu iz 2005. godine koji precizira da se osobe, čija primanja prelaze 25 odsto prosečne plate (rad po ugovoru o delu), brišu sa evidencije i tu odredbu je potrebno menjati. Problem su i visoki doprinosi, zbog čega poslodavci ne prijavljuju radnike. Isplativije im je dati veću platu i spremni su da rizikuju. Zato je potrebno smanjiti doprinose koje je poslodavac obavezan da uplaćuje, a povećati kazne za neprijavljivanje radnika“, kaže Indira Smajlović za Dojče vele.

Pravosuđe, policija i borba protiv terorizma

Evropska komisija konstatuje da su u Bosni i Hercegovini nastavljeni „politički motivisani napadi na pravosuđe“. Navodi se da je broj presuda za organizovan kriminal „veoma mali“ dok se BiH i dalje suočava sa pojavama trgovine ljudima i iskorišćavanja žena i dece. „Evidentan je politički uticaj na policijske zvaničnike i preklapanje kompetencija“, ističe se u izveštaju Evropske komisije. Zato se preporučuje poboljšanje operativne saradnje između policijskih agencija. Baza DNK-podataka nije operativna u čitavoj zemlji, a razmena forenzičkih podataka s drugim zemljama ne postoji. U delu izveštaja koji se odnosi na borbu protiv terorizma, navodi se da je BiH suočena s problemom vrbovanja ljudi za odlazak na strana ratišta (Sirija, Irak) i „radikalizacijom“, što se pre svega odnosi na delovanje pojedinih vehabijskih zajednica. U delu izveštaja koji se odnosi na terorizam, pomenut je napad na policijsku stanicu u Zvorniku aprila 2015. godine. Evropska komisija, između ostalog, sugeriše da je potrebno suzbijati govor mržnje i insistira na posvećenijem pristupu nadležnih problemu odlaska ljudi na strana ratišta.

Mediji i javni dug

Institucionalno i političko okruženje ne doprinosi stvaranju uslova za potpunu slobodu govora i funkcionisanje medija u BiH. Politički pritisak na novinare i zastrašivanje novinara i dalje su prisutni. Bosna i Hercegovina, kako se navodi u izveštaju, mora da osigura depolitizaciju, finansijsku i institucionalnu stabilnost, kao i uredničku nezavisnost javnih servisa. Neophodno je finalizovati reformu sistema emitovanja i uskladiti entitetske zakone sa zakonodavstvom na nivou države. Konstatovano je da su entitetski javni emiteri podvrgnuti političkim pritiscima kroz imenovanja članova u upravnim odborima.

Institut za nestale osobe BiH i dalje trpi političke pritiske i nema adekvatnu podršku vlasti. Izneseni su i podaci javnim prihodima i makroekonomskoj politici. Tako je rečeno da je u 2014. godini povećan budžetski deficit, a isplata poslednje tranše Međunarodnog monetarnog fonda je obustavljena. Kapitalna ulaganja su niska sa tendencijom opadanja. Povećanje javnog duga izvor je„makroekonomske ranjivosti“ BiH. Nema napretka u stvaranju jedinstvenog ekonomskog prostora niti na uzajamnom, međuentitetskom priznavanju registracije.

Evropska komisija je utvrdila da nema pomaka u procesu unapređenja obrazovanja i da su javni izdaci za obrazovanje u BiH ispod regionalnog proseka. Jedan broj građana BiH zloupotrebljavao je bezvizni režim podnošenjem neutemeljenih zahteva za azil. Na kraju izveštaja, u delu koji se odnosi na relacije između Bosne i Hercegovine i Evropske komisije, konstatovano je i da BiH nije uskladila svoje delovanje sa preporukama Saveta Evropske unije u kontekstu ukrajinske krize.